Порекло презимена, село Мровска (Владимирци) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мровска, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава Порекло становништва села Мровска, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Мровска (Владимирци)

Порекло презимена, село Мровска (Владимирци)

Порекло становништва села Мровска, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

У селу су три мале: Средња мала, Дуга мала и Борић мала. Дуга мала је на путу између Вишњеве реке и Црниљевске џаде према пољу; Средња мала је око гробља, а Борић мала је под Парлогом, на путу за Каону.

Извори су: под селом према потеској капији: Стубао, Лесковица у Средњој мали, код Састанка (тако се звало зборно место); Николића бунар, стари Глишин бунар у Средњој мали, Вукајлов бунарић поред Вишњеве реке. Шиндралија је лековит јак извор, жива вода; ту била црква од шиндре. Људи се ту од грознице лечили, пре сунца недељом, петком, празницима долазило се на умивање. Шиндралија је извор и поток који се улива у Јованов поток, а овај у Вишњеву реку; он долази с јужне стране, од Каоне. Од старих запамтили да се Вишњева река зове по Јовану Вишњићу, хајдуку, који је на њеном извору имао земуницу. Има и Јованов поток по истом хајдуку; утиче у Вишњеву реку на месту званом Саставци („тизи његови хајдуци ту се састајали с њим: Милош Поцерац и Сава од Посавља” опевају се у песми о Јовану Вишњићу). То било за време Карађорђева устанка. Пре тога Јован био хајдук у Босни.

Ветрови: Церац (од Цера кад дуне, „око не мож’ да отвориш”). Са запада; устока са истока (најопаснији, он заледи); северац кад дуне, зима је ту. Снег је од Аранђеловдана или Ћурђица па до Тривуњдана, а неке године и до Часног поста обично до Младенаца, Југ је врућ ветар, виноград страда. И устока суши и хлади.

Село Мровска зове се по томе што је народ у старо време много мро (умирао). Имена места: Дабиниште је код куће Ивана Петровића; Владисављевица ту била селска утрина. Испод Ашиковог гроба он је на самој Владисављевици има Скела и место звано Скелина раван. Има прича о Ашиковом гробу ту гробни споменик са руком на њему само шака. Ашик (био из Пејиновића) био код своје драге (она из Голочела), по ноћи се враћао и девет курјака га напало, а он осам, „руком исекао”, а деветој, вучици, одсекао само ногу, и она га, кад задремао, појела целог, сем руке његове. Кокина главица је на један километар од Ашиковог гроба, а 1 кm овамо од Градојевића, иза Раскршћа. Има и Мијаилов гроб у Владисављевици (секао гору, од букве погинуо) то био отац Богосава Саватића (стар 81 год.). Турска јаруга је под Дугом малом, близу до џаде Црниљевске, према Пејиновићу, ван мровштанског атара ограђеног потесом. Ту седили Турци, знало се где су им биле кућерине, огњишта.

Гробље је само једно, у средини Средње мале, на врху брда, изнад кућа. Ту је близу и Водица Састанак, тачно у средини села. Маџарског гробља нема већ „само старих споменика што су Маџари почтивали”(!).

Село имапо збориште на месту званом Састанак у месту званом Лесковица, између Средње мале, Дуге и Борић мале. Ту је била и „водица”. Преслава сеоска Спасовдан, а „масло” Водени понедељак (други дан Васкрса).

Црниљевски пут води од Шапца преко Велике Врањске, преко Заблаћа, поред села Мровске на Владисављевицу и Црниљево, за Осечину, где се укршта са друмом Ваљево — Лозница (преко Пецке). Просечен око 1880. и посипан шљунком. „Врабац”, Илија Пантелић из Накучана, био посланик, држао кафану у Накучанима, навио пут на Накучане, а требало је да иде на Пејиновић тако чули од старих.

У Мровској последња кућа дрвена била Јована Павловића „на шиљак са амрелом” пре 3 — 4 године растурена („раскокана”). По Јовану и у Каоној било такође дрвених кућа до скора.

Потес сеоски налазио се до Пејиновића. Од Мровске, чим се изађе из села, доле на Реци ту на месту званом Стубао (ген. Стубла) била је „капија”. Она се закључавала. Све ограђено врљикама (оне су обично стављане између два колца, док су исте касније само прикивали). Била само једна капија. Кључ од „капије потеске” држао кмет села; био је и сеоски „оборџија” и сваки грађанин који ухвати у зијану туђу стоку, он је терао у сеоски обор код Стубла и звао оборџију да је закључа не пушта је док се не пресуди (кмет и два одборника), или док се не поравњају за штету. Испод мровљанског потеса, одмах даље низ Реку, на међи Пејиновића, био потес тог села, све до Луке спрам Матијевца. Тај потес био мањи него мровљански. Мровљански потес обухватао више кошене њиве, ливаде оно мало равнице поред реке. (У Мачви свуд „потес” равница). Кад се дигну ливаде ујесен, од Велике Госпојине, онда се пуштала стока у потес; свако има своју деоницу, али стока свуда слободно свачија кроз потес. Само лива- де су биле сопственост ради кошења; сено су неки извлачили, али неки остављали ту да зимује, затварали га у „котареве”, ту правили котаре и ту остављали волове да их хране. Поред ливада било нешто и ораница али ретко орана (ралицом се орало). Капија је закључавана док није земља уектарена; после више не, док није сама пала. То је било у оно време кад се во продавао на добош за три динара, „па је и динар био већи од точка колског”.

Над селом у Владисављевици била сеоска шума и понека њива. Шума букова већином, а негде и церова Кокина Главица и Ићиндинац. Тамо сељаци терали свиње у жир и буквицу то је било сеоско; док је село држало шуму, њему Мачвани плаћали „жировницу” (жировина старих српских споменика). Кметови презадужили село порезом на утрину и шуму за неколико година, па натерали село да се одрекне шуме; тада она постала државна пре око 50 година, а потес растурен 10 година раније. Земља се могла слободно у овом селу заузимати све до 1884; тада су пописне књиге изишле и људи увели у њих своја имања. Пре слободно се крчило, насељавало (и после 1844).

Број домаћинстава у Мровској је 146, а број становника 907 (1948).

У Мровској никад није било стално Цигана; долазили само као чергари ковачи на вигањ, корпари, и један до два месеца се ту бавили, па одлазили даље.

Порекло становништва. Дуга мала (она ушорена):

Мирковићи (11 к., Никољдан). 13 к. овде, 3 к. у Борић мали, 1 к. На Кокиној главици више Ашикова гроба (она се пре рачуна у Дугу малу). Стара фамилија, не знају порекло.

Петровићи (6 к., Јовањдан). 4 к. овде, 2 к. у Борић мали. Стара фамилија. Звали се некада

Маричићи, по некој баба Марици, Петровој жени.

Михаиловићи (1 к., Јовањдан). Стари.

Живковићи I (9 к., Никољдан) 3 к. у Турској јарузи, једна у Дугој мали и 6 к. на старом месту близу Потеса. Од старине.

Милошевићи (3 к., Аранђеловдан). Старина су.

Стајићи-Гајићи (2 к., Аранђеловдан). Стари и они, тј. непознатог порекла.

Живковићи II (звали се и Ракићи I) (7 к., Никољдан). 6 к. овде, 1 к. у Потесу. Зову се и Петрићи због неке баба Петре. Можда и они стари.

Ракићи I (4 к., Никољдан). Једна фамилија са Живковићима II (ово презиме и овде). Једна кућа у Белотићу од пре 10 година.

Ракићи II (2 к., Никољдан). Живорадов (28 год.) прадеда Петар. Не зна даље претке. Можда стари.

Ристивојевићи (3 к., Никољдан). Досељени на ракићку II имовину дошао жени у кућу из ваљевске Подгорине Драгић пре око 70 година. Прво служио па се призетио.

Богићевићи (3 к., Петровдан). 2 к. овде, 1 к. у Средњој мали. И они стари.

Андрићи I (2 к., Ћурђевдан). Стара фамилија.

Саватићи (6 к., Никољдан). 4 к. овде, 2 к. у Средњој мали. Богосављев (69 год.) чукундеда Саватије, прадеда Максим, деда Никола, отац Микаило. Стародревна фамилија.

Миловановићи (2 к., Алимпије очина слава, а на имање Никољдан). У Миловановиће дошао Никола из Сипуље, преко Влашића јадрански срез. Узела га место сина нека баба Даница, пре 80 година (живела 105 година).

Тодоровићи I (1 к., Степањдан). Од старине су.

Лукићи (1 к., Ђурђиц). Из Лопатња дошао пре 80 година Живан, купио од Саватића имање; био ајдук, издржао 20 година. Од Живановог сина Илије.

Богдановићи (2 к., Аранђеловдан). Из Остружња, од преко Јадра, кад и Живан дошао пре 80 година, на исто купљено имање.

Јевтићи (4 к., Аћими Ана „Ћимијана”). Стара фамилија.

Симићи ( 1 к., Никољдан)., Старина су.

Алимпићи (1 к., Никољдан са имањем, а Игњатије очева слава). Из Накучана Милутин дошао жени у кућу, у Симиће пре 50 година.

Раковићи (1 к., Никољдан на имање, а Јовањдан очина слава). Павле из Читлука, пре 30 година дошао у Симиће.

Матићи (2 к., Ђурђевдан). Из Ћуковина дошли Живојин и Максим, купили имање.

Вулетићи (1 к., Ђурђевдан). Драгољуб из Градојевића пре 30 година дошао, купио имање.

Средња мала:

Васићи (3 к., Алимпије). 2 к. овде, 1 к. у Борић мали. Стара фамилија.

Андрићи (2 к., Аранђеловдан) Из Ћуковина пре 10 година, купили имање.

Јовичићи (2 к., Ђурђиц). Старина.

Јовановићи (7 к., Аранђеловдан). Старина.

Теодоровићи II (5 к., Аранђеловдан). Старина.

Петровићи II (9 к., Јовањдан). Иванов (78 год.) прадеда Петар. Не знају порекло.

Марковићи II (4 к., Аранђеловдан). Стари.

Ракићи III (7 к., Никољдан). Спасојев (59 год.) прадеда Милован. Не знају порекло.

Николићи (3 к., Никољдан). Старина.

Павловићи (1 к., Никољдан). Старина.

Борић мала (био „борић” на средини мале, пре 15 година пропао, нису знали ко га је засадио, био много стар):

Пантелићи I (1 к., Никољдан очина слава, а на имање Аранђеловдан). Из Меовина од Пантелића, у Крстиће, пре 60 година, призетио се.

Лазаревићи (9 к., Никољдан). Стари.

Пателићи II (3 к., Јовањдан). Стари.

Пајићи (4 к., Јовањдан). Из Матијевца узели у кућу Петра „Косоњу” ( био много космат) у Глигориће који су изумрли, пре 90 година. Петар носио презиме из Матијевца Пајићи.

Бркићи (4 к., Степањдан). Богољубов (40 год.) деда Ђука, његов син Јанко дошао из Вукошића, довела га мати, преудала се у Јевтиће (у Вукошићу има доста кућа Бркића).

Мићићи (1 к., Аранђеловдан очина слава, а Алимпије на имање, мајчина слава). Мајка се била преудала, па се вратила у свој род и њега донела из Каоне, пре 56 година.

Михаиловићи II (1 к., Јовањдан). Риста, Мишин отац, из Босне, преко 100 година како је дошао. Презивају се по Мишином сину Михаилу Ристином унуку.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 130-134), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top