Порекло презимена, село Месарци (Владимирци)

15. фебруар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Месарци, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село Месарци лежи на двема најнижим површима језерским, од 109 и 126 m. Кленачки потес са Јевтића кућама на најнижој, од 105 m, а школа и Месни одбор Месарци на тераси од 126 m. Под одсеком је, ивицом савске равнице, усечено корито Месарачке реке (овде је зову само „Река”, а тако зову и равницу савску све до Саве) на карти означена „Равница”.

Село се дели на четири мале: Пејин Поток (Пејиновац), Сојири, Грковића мала и Тодића мала (ова се обично зове „Мала”, а друго су „крајеви”).

Испод Кленачког потеса, с ове стране реке Власанице, под брегом извори: Костића Бубања, Врбица, Пиштала, Зорин бунарић, Пајића извор и др; испод гробља је Сеоска чесма, код задруге, до сред села кажу за њу да су је зидали Турци; Јасенковац је између Тодића и Пајића мале, у равни равнице Јасенковац.

Сеоско збориште је на месту званом Сеоска чесма; ту се вршила молитва. Сеоска преслава Прва Тројица; осим тога и Петровско бденије (прва недеља по Петровдану) ово само „молитва”. Такође „молитва” и на други дан Васкрса (молитва за кишу).

Гробље сеоско месарачко је на левој страни реке Власанице, на брегу, горе у Крчевинама, на Вису, близу београдске џаде; то је врло старо гробље има још старих споменика (неки, ретко, кажу „словенско”, други кажу „римско”, „маџарско”).

Месарачки атар: (граница иде) према Сави преко београдског пута до половине Саве; према Бељину до близу бељинског пута за друм, до Тодића забрана, Мијатовића шуме и до државног добра „Младост” (основано 1945,126 hа у месарачком атару и 5 — 6 hа у бељинском атару); из Равница се пење на Вис код Томића забрана, па на реку Сувају и уз њу и уз поток Пејиновац, на Старо село према Сувом селу; на Дубраве спрам Крнића, па на Дрекића куће к реци Власаници и даље друга места спрам Дебрца.

Стари казивали: село се пре Карађорђа звало Стадојна. (Остала прича: „Наишли Турци из Босне, а Срби из Београда, па се овде сударили, и било меса и меса па отуд назив”.) Не памти се који је то Пеја био по коме мала (Пејиновац). За назив мале Сојири причају: „Сновала жена сојиром „на сојир (колац, соха, сова); наишао Турчин и домигнуо, а она извуче сојир, Турчина по глави и отуда име мали.”

У атару села, на граници Бељина и Вуконе, до Вукодража, на реци, има место звано Селиште (старије је Старо село сувоселско, а Селиште је млађе); ту седели Турци у близиније, у Пантелића њиви, до скоро било турско гробље. Прича се и сад у Месарцима да су покрај реке Власанице, у атару месарачком, одмах испод Кленачког потеса, живели Турци. Ту се ископавају цигле и сребрне парице (турске аспре). Од старих запамтили, од Грковића, пред Карађорђев устанак у средини села Месараца био турски хан, и ту било спахијино гумно; ту цело село вукло жито на вршај, па по исплати десетка, сваки носио своје.

Село Месарци има 148 кућа и 940 становника.

Порекло фамилија. Пејин Поток или Пејиновац:

Ивановићи ( 1 к., Јовањдан). Досељени некада из Босне, не памти се када пре устанка.

Гаврићи ( 4 к., Никољдан). Стародревни. Не зна се одакле.

Марковићи ( 1 к., Тучиндан). И они су стародревни. Њихова фамилија су и – Тодићи. Била два брата; Марко остао овде, а Тода отишао у „Малу” (Тодића мала).

Беловуковићи (5 к., Јовањдан), 3 к. овде, 2 к. у Грковића мали. Из Босне Босанске Дубице, преко 100 година откако дошао Арсен са прецима; прво били у Врелу (Уб), тамо рођен Живојин, Арсенов син.

Петровић Светислав (1 к., Јовањдан по очуху, Стевањдан по оцу). Из Вуконе, мати му дошла у Беловуковиће и донела га, пре 40 година.

Цветковићи ( 2 к., Јовањдан). Зову се и Дринићи, по мајци званој Дрина. Из Босне, од Сребренице, пре 100 година.

Јевтићи (2 к., Аврамије), 1 к. овде, 1 к. у Тодића мали. Емила Јевтића отац Рајко из Старог Бечеја; прешао у Србију 1893, у Вукићевицу. Отуда Емила и брата Аркадија довела мати, преудата у Месарце, 1897, у Хајдуковиће, који су из Старог Сивца, из Бачке, такође прешли у Србију, пре око 60 година.

Јанковићи (2 к., Петковача). Миланов (70 год.) прадеда Јанко Циганин, ковач, дошао пре више од 150 до 200 година (биле онда свега три куће: Гаврића, Ивановића и Марковића). Живели у Глоговима (код Чесме селске, близу Јасеновца), радили тамо трешњеве топове за Карађорђа и сабље ковали ковачи од старине. И сад држе занат ковачки. Не знају цигански, али се жене и Циганкама.

Рисојевићи (6 к., Ђурђевдан). Из Босне, пре око 80 година.

Сојири мала:

Костићи (5 к., Никољдан). Из Босне дошао Милорадов (60 год.) деда Јован живео 110 година.

Васићи (2 к., Никољдан). И они из Босне, са Костићима дошли.

Николићи I (1 к., Аранђеловдан). Задруга од 23 душе. Из Босне дошла баба Тривуна (живела 105 година, умрла пре три године). Дошла са мужем Живком пре 70 — 80 година.

Петровићи (6 к., Никољдан). И они су из Босне, после Костића дошли.

Негићи (1 к., Врачи). Драгутина (63 год.) довела мати Стоја из Власанице, пре 63 године у трбуву, у Петровиће I се удала. Слава по фамилији Негића у којој била. И Негићи су из Босне.

Грковића мала:

Грковићи (12 к., Никољдан),

Пајићи (16 к., Никољдан). Старо презиме за обе фамилије Грковићи свега 28 кућа. И они из Босне, још пре Карађорђа, На три места се селили по овом селу: прво били горе код Чесме, више Глогова на брегу где био Јанко ковач, затим код Турског гроба, и сада овде где су. Михаила Грковића (66 год.) прадеда Павле; Јовице Пајића (54 год.) чукундеда Пајкан, он се одвојио од Грковића. Раније порекло било из Грчке, из Македоније (Цинцари).

Сандићи ( 2 к., Аранђеловдан). Из Прека, из Срема, пре 70 година. У Срем отишли за време Чарнојевића одавде.

Радосављевићи-Аџићи (2 к., Никољдан). Био од њих неки аџија. Досељени из Прека, из Срема, пре око 100 година, а тамо за време Чарнојевића, одавде.

Николићи II (6 к., Ђурђиц). Из Босне, Милорадов и његове браће деда Ђура дошао пре 70 година, служио код Радосављевића, добио земље мало од њих. — Стевановићи (2 к., Јовањдан). И они из Босне кад и Пајићи-Грковићи дошли, пре Карађорђа.

Петровићи II (5 к., Ђурђевдан). Дошли на Арсеновића имање (ови замрли, стара фамилија била) из Босне, кад и Пајићи дошли. Посињени били од Арсеновића.

Симићи I (2 к., Ђурђевдан). Из Босне пре 100 год.

Николићи III (2 к., Јовањдан). Њихов деда Митар био „Турчин” из Циган-мале из Шапца, пре 100 год. Правио брда; носио чалму кад је дошао, и фес; овде се посрбио, примио славу овде по жени.

Николићи IV (3 к., Лазаровдан очева слава, а Мрата по фамилији Лазића где посинак био). Ђенадија мати, довела сина Живојина, из Бељина, од фамилије Николића, овде преудата пре 60 година.

Николићи V (1 к., Ђурђиц). Из Босне пре око 100 година. Све то било око Пецијине побуне; Пеција хајдук хајдуковао по Босни, па кад су га Турци убили, онда се Срби разбегли; Бошњаци пребегли после буне овамо.

Панићи (2 к., Ђурђиц). Из Босне кад и остали.

Ристићи (2 к., Стевањдан). Из Босне кад и остали.

Лазићи (4 к., Мратиндан). Из Босне кад и остали.

Тодића мала или Мала:

Тодићи (6 к., Лучиндан). Од Марковића, стара фамилија, од пре Јанка ковача.

Срећковићи ( 2 к., Ђурђиц). Из Босне кад и остали.

Петровићи III (2 к., Никољдан). Нису род са Никољштацима Петровићима. Из Босне кад и остали.

Нешићи (1 к., Ћириловдан). Из Ушћа, преко Вукодража, пре око 100 година.

Живановићи-Чапиловићи (из ругања Ненаду) (2 к., Јовањдан). Из Босне кад и остали.

Станојевићи (2 к., Јовањдан). Из Босне, пре Карађорђа.

Јовановићи (2 к., Јовањдан). Звали се раније Јоловићи, па Митровићи; па данашње име. Стара фамилија (нису из Босне).

Лукићи (4 к., Јовањдан). Из Босне кад и други млађи.

Ђурђевићи (2 к., Јовањдан). Стара фамилија, можда из Босне.

Крстићи-Јовичићи (6 к., Аранђеловдан). Стари су.

Девићи (5 к., Стевањдан). Нека удовица богата, Дева, дошла из Мачве, после устанка.

Марковићи (6 к., Алимпије). Из Црне Горе у доба Јанка ковача.

Симићи II (3 к., Алимпије). Досељени, непознато одакле.

Хајдуковићи (2 к., Ђурђевдан). Из Бачке, из Сивца, пре 60 година. Отуд име донео Ђукин отац Јеврем, продао тамо имање, овде купио, као паор.

Сарићи (2 к., Миољдан). Из Тулара, од Уба, пре 20 година као ковач дошао Ранко и брат Бине, ковач.

Урошевић Радомир-Раја (1 к., Ђурђевдан). Из Јазовника у Сими ће призетио се пре 20 год.

Томић Ненад (1 к., Никољдан старчева слава). У Пајиће као зет дошао из Калиновца, од Уба, пре 30 година.

Симић Јован (1 к., Ђурђиц — старчева слава). Као зет у Срећковића малу дошао из Тулара 1948. године.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странЕ 163-166), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (1)

Leave a Reply to Ajdukoviceva

Један коментар

  1. Ajdukoviceva

    Cesto se pogresi, kod nas Ajdukovica… bez H… ako vam nesto znaci podatak, Jevrem je dosao 1892 u Mesarce.