Порекло презимена, Суво Село (Владимирци) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Суво Село, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислав Порекло становништва села Суво Село, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислав Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, Суво Село (Владимирци)

Порекло презимена, Суво Село (Владимирци)

Порекло становништва села Суво Село, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се дели на два главна краја: Горњи и Дојни крај; око пута за Уб Горњи крај, око Суваје реке Дојни крај.

Село имало само три извора на три стране, без бунарева, суво; Пејиновац између Сувог Села и Месараца; Селиште над Вуко- дражом (ту село прало и појило стоку); и трећи извор Трска, до Кожуара. Сад има свуда бунара по селу (стари копали, и нису могли ископати воду). На Пејиновцу, на трећем метру открили сељаци наплаву: попорозила се земља па покрила перила и кори- та, пракљаче, кове, кладе. Сад бунари у Сувом Селу од 6 до 30 m поред реке и у брду.

Ново гробље је на путу за Вукону. У средини села Сувог Села је Старо гробље, до Црквине. Место звано Старо Село је према Месарцима; ту и сад има грм, граница, у пречнику близу два метра; ту била стара црква; око грма вешане иконе у турско време. Селиште је према Вукодражу, на тромеђи са Вуконом и Бељином. Маџарско гробље је до Крнића, испод Дубраве. Прича се да су у Сувом Селу, на Камењаку и брду Пантиз живели Турци. Над Вукодражом је место звано Пањевље (била некад шума).

Збориште села, „Састанци”, код Црквине и гробља на средокраћи. Ту Водица, састанци на преславу на Спасовдан, а бденије је Водена субота (прва субота по Васкрсу).

Старо Село Сувог Села пре устанка опустело тамо било Суво Село; при риљању ископавају се кости, на три ашова дубине.

У Сувом Селу 134 куће и 786 становника.

Порекло становништва.

Горњи крај:

Милисављевићи (6 к., Никољдан). Из Босне, пре Карађорђа, доселио се неки Ћор Петар по њему

Ћорићи, имао четири сина: Макевију, Марка, Баћу и Милана. Од њих су ови.

Пантелићи (3 к., Никољдан). Од исте фамилије, од Ћор Петра.

Стојадиновићи-Стокићи (5к.,Аранђеловдан). Староседеоци.

Марјановићи (5 к., Никољдан). Из Босне, после Ћор Петра, преко 100 година.

Ђорђевићи (9 к., Никољдан). Из Босне, иста фамилија са Марјановићима.

Гавриловићи (1 к., Никољдан). Благојев отац Јеша досељен, непознато одакле.

Дабићи (1 к., Јовањдан). Из Босне пре око 100 година, после Ћор Петра.

Николићи (2 к., Аранђеловдан). Из Босне, пре Дабића, па предак Дабића код њих на имање дошао девојци у кућу.

Рисојевићи (1 к., Ђурђевдан). Из Месараца пре 45 година, а у Месарце из Босне.

Петронићи (1 к., Аранђеловдан). Новаков (67 год.) прадеда Урош он из Босне, после Ћор Петра.

Аћимовићи (4 к., Лучиндан). Из Босне после Петронића, преко 100 година.

Ђукићи (5 к., Ђурђиц). Из Лопатња, озгоре од Пецке и Подгорине ваљевске зову се Лопатањци. Стојан и Лука дошли пре 63 године, купили имање.

Маринковићи (1 к., Лучиндан). Из Босне преко 100 год.

Лазаревићи (3 к., Лучиндан). Из Босне кад и предњи.

Павловићи (2 к., Ђурђиц). Из Туђина, од Подгорског среза, кад и Лопатањци.

Антонићи (1 к., Никољдан). Староседеоци.

Косорићи (1 к., Ђурђевдан). Из Босне, пре 50 година, дошао Сима Косорић жени у кућу, у Милисављевиће.

Алексићи (1 к., Ђурђевдан). Стари, замрли.

Шобић Радомир (1 к., Јовањдан). Са Косова, из Феризовића (сад Урошевац), побегао у Србију 1903, прво у Ставе, у Подгорину, па овде 1912, као поп, па ту остао.

Петровић пок. Војислав (1 к., Ђурђевдан). Из Трстенице, од Обреновца, 1924, зет у Стојадиновиће дошао.

Милосављевићи (2 к., Митровдан). 1 к. овде, 1 к. у Доњем крају. Из Босне, пре 100 год.

Јанковић Драгутин (1 к., Петковача). Из Месараца, пре 60 година, као ковач, пореклом од Јанка ковача, из Босне. Полутани, не говоре ни цигански, ни румунски, ни турски.

Дојни крај:

Матићи (4 к., Аранђеловдан). Стари. Душанов (77 год.) прадеда Матија.

Грујичићи (4 к., Аранђеловдан). Фамилија са Матићима и Стојадиновићима. Староседеоци.

Станојевић Војислав (1 к., Ђурђиц). Из Вуконе, пре 25 год., на мајчино имање дошао, у Грујичиће.

Ђурђевићи (1 к., Аранђеловдан). И они староседеоци, од Грујичића, исто порекло. Узимају се одавно.

Стојадиновићи II (9 к., Никољдан). Старином из Босне. Од Милисављевића, од Ћор Петра.

Костадиновићи (12 к., Никољдан). Исто порекло: Стојадин и Костадин, потомци Ћор Петра, били браћа.

Андрићи; старо презиме Савићи (2 к., Лучиндан). Од Саве су, који имао три сина: Андрију, Пантелију и Јовицу. Сава се доселио из Галиције пре Карађорђа, преко 250 година, за време Чарнојевића; прво у Кожувар, у Зелену Бару; ту у Кожуару, за време Турака била кнежина Брдаревића; после, кад убили Турчина, преместили се овамо у Суво Село, а окумили Брдара, кнеза тамнавског. И сад им кумују Брдаревићи.

Пантелићи, старо презиме Савићи (10 к., Лучиндан). Исто порекло, од Пантелије, Савиног другог сина. Пантелија имао три сина: Лазара, Николу и Новака. Од Лазара и Николе на Пантелијино име Пантелићи, а од Новака су Новаковићи.

Новаковићи, старо презиме Савићи, односно млађе Пантелићи (3 к., Лучиндан). Миломиров (45 год.) отац Петар, деда Степан, прадеда Живко, чукундеда Новак, прачукундеда Пантелија, а Пантелијин отац Сава и он дошао из Галиције.

Јовичићи, старо презиме Савићи (8 к., Лучиндан). Од трећег сина Савиног. Свега 23 куће Савића.

Илићи (1 к., Јовањдан). Отац Димитријев Мијаило из Босне, од Бихаћа, пре 75 година, у Шабачке Ливаде (до Маова, до Китога), па пре 55 година у Бељин; отуда после три године у Ливаде Шабачке натраг, па овамо пре 45 год. У Босни се побили с Турцима, а он четовао по Босни, па после и он дошао овамо, односно у Шабац, 1878. год.

Ђурђевић Бошко (1 к., Јовањдан). Из Месараца пре 25 год., као зет, у Стојадиновиће дошао.

Михаиловићи (6 к., Стевањдан). Из Близоња, од Ваљева, пре 120 година.

Јаковљевић Боривоје (1 к., Никољдан). Презиме по мајци, по оцу је Враштановић, од Враштановића из Прова. Пре 50 година дошао као дечко, служио код Ћорђевића; доцније се призетио у Сгојадиновиће.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 166-168), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Коментари (2)

  • Sarko

    Ja tvrdim da su ovi Sobici iz Suvog Sela ustvari Sabici iz Gornjeg Nerodimlja kod Urosevca. (S) kao suma —> Sabici u Gornjem Nerodimlju (14 k., slave Sv. Jovana), doseljeni pocetkom 19. veka iz Starog Kacanika. (zabelezeni su oko 1930 godine).

    Одговори
  • nerodimac

    Da Sarko, Sabic Radomir je svestenik iz Gornjeg Nerodimlja…Rodjen je 1878. godine u tom selu, zavrsio je dva razreda bogoslovije u Prizrenu, bio ucitelj u Peci do 1904. godine kada je rukopolozen za svestenika…Zbor Arnautskog zuluma morao je da predje u tadasnju Srbiju i dobio parohiju u selu Vukoni (sabacko-valjevska eparhija) a nastanio se u selu Suvo Selo nedaleko od Vukone…
    Ako neko ima vise podataka o ovom nacionalnom radniku i njegovim potomcima neka pise ovde ili na nerodimlje@gmail.com

    Hvala unapred
    Danilo Lukic
    Nerodimac

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top