Порекло презимена, село Бргуле (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бргуле, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Ми Порекло становништва села Бргуле, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Ми Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бргуле (Уб)

Порекло презимена, село Бргуле (Уб)

Порекло становништва села Бргуле, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Бргуле се са источне стране граничи са Пољанама, на северној страни је Лисо Поље, на северозападној страни је Пироман, западној Бровић, југозападној са селом Шарбане, јужно са Радљевом и југоисточно са Каленићем.

Бргуле су при странама Уба (речице) и Тамнаве, на равници која се стрмо спушта у Тамнаву а благо ка Колубари и с кућама растуреним на све стране. Па ипак се по положају куће разликују три краја: Рупљани су до Шарбана, Дегурски Крај низ поток Пљоштаницу и до Каленића, Шимнатица на север до Лисог Поља, око старе цркве.

Нека села на тамнавској равници имају мала и џемата, али су разбијеног типа. Окућнице су велике, с кућама и зградама у средини вотњака и с нарочитим путовима. Мале су на равници, породице по њима растурене и међу друге увучене и тииме и малама дају разбијен тип. Код оваквих села јаче повећавање мала допринеће збијању и сашоравању села. Оваква су села: Свилеуха, Јабучје, Непричава, БРГУЛЕ, Паљуви, Радљево итд.

Имена насеља:

Тамнава је по имену и месту чисто српска област. Име јој је народно, али су у њој имена села, засеока, брда и река или чисто народног или страног порекла. Ова имена страног порекла опомињу, да је некада Тамнава била насељена неким страним елементима или да је њоме, насељеном нашима народом, завладала нека туђа сила, те су оставили трагове у именима појединих места.

Страних имена је мало, више у брдском крају него у ревнијем, мада и ту има понеко очувано име. Имена српска су или везана за данашње или некадашње становништво, и има их разних врста.

Имена страног порекла: Страна имена, за које се позитивно може тврдити да су латинског или романског порекла, јесу: Бањани, БРГУЛЕ, Букор, Коцељева итд..

Маџарска чаршија у Бргулама је до Радљева, на (потоку) Пљоштаници, на месту где су данас Поповића куће. И ово је зиратно поље, на коме су се плугом и мотиком нашли многи стари бунареви гвожђа, оружја, алат. (Видети под Радљево, оп. Милодан).

Још се држе старе, напуштене цркве у многим селима тамнавским међу које спада и село Бргуле.

Ханишта су особна имена појединих места, на којима су били потнички ханови. Овакво ханиште постоји и у Бргулама.

Старост појединих села даје се унеколико одредити положајем и распоредом имања и породичним везама. За Бргуле се, по народном предању, каже да село постоји преко 300 година.

 

Порекло фамилија-презимена села Бргуле

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Бајићи, друга половина 18. века, Ораховица у Азбуковици, Никољдан.

-Бранковићи 2, после 1827. године, Белопавловићи, Јовањдан, уљез у Бранковиће 1.

-Васиљевићи, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Ђурђиц.

-Вујановићи, друга половина 20. века, Остружањ у Подгорини, Јовањдан.

-Грујичићи и Дегурци. Видети Дегурци и Грујучићи.

-Даничићи, после 1827. године, Тител у Бачкој, Петровдан.

-Дивнићи (Рупари), друга половина 20. века, Причевић у Подгорини, Никољдан.

-Ђурићи, друга половина 20. века, Осат, Митровдан.

-Дегурци и Грујичићи, друга половина 18. века, Дегурић у Колубари, Ђурђиц.

-Ердељски, после 1827. године, Вршац, Никољдан.

-Живановићи 1, друга половина 20. века, Дробњаци, Ђурђевдан.

-Живановићи 2, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.

-Живојиновићи, друга половина 18. века, Лучица у Јадру, Ђурђевдан.

-Ивановићи, друга половина 18. века, Пљевље, Јовањдан.

-Илићи 1, друга половина 18. века, Бајице у Црној Гори, Јовањдан.

-Илићи 2, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.

-Јовановићи и Станићи. Видети Станићи и Јовановићи.

-Кедићи, друга половина 18. века, Суводањ у Подгорини, Лазаревдан.*

*Кедићи у Бргулама и Бровићу су једна иста породица, потомци чувеног подгорског војводе Милића Кедића. У Бровићу су потомци његова два брата а у Бргулама Милићевог рођеног сина Тадије, који је у селу и околини, у доба сређених државних прилика, учинио доста великих услуга у подизању цркве, школе, путева и других културних тековина. За Тадију се прича да је био необично паметан, хладан и сређен човек, да је дуго кметовао, да је нуђен разним почастима, али их није хтео примати.

-Лазаревићи, после 1827. године, Звиздар-околина Уба, Ђурђиц.

-Лазићи, после 1827. године, Гуњљаци у Азбуковици, Јовањдан и Петровдан, уљези.

-Лукићи, друга половина 18. века, Бабина Лука у Колубари, Ђурђиц и Алимпијевдан, уљез у Маричиће.

-Максимовићи, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Никољдан.

-Матаруге, после 1827. године, Матаруге у Полимљу, Ђурђевдан.

-Матићи, друга половина 18. века, Костојевићи код Ужица, Св. Јован Златоусти.

-Милићевићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Јовањдан.

-Миловановићи, после 1827. године, Коњуша у Подгорини, Јовањдан.

-Митровићи 1 и Томићи. Видети Томићи и Митровићи 1.

-Митровићи 2, после 1827. године, Д. Љубовиђа у Азбуковици, Јовањдан.

-Новаковићи, после 1827. године, Дегурић у Колубари, Јовањдан.

-Павловићи 1, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.

-Павловићи 2, после 1827. године, суседне Шарбане (!)*, Аранђеловдан.

*Љуба није у својој књизи пописао порекло фамилија села Шарбане који су раселица Радљева.

-Пантелићи, после 1827. године, Ставе у Рађевини, Ђурђевдан.

-Пантићи, после 1827. године, Братачић у Подгорини, Јовањдан.

-Петровићи 1, после 1827, Бела Карјина, Јовањдан и Петровдан, уљези у Балиновце.

-Петровићи 2, после 1827. године, Дегурић у Колубари, Јовањдан и Никољдан, уљези у Балиновце.

-Поповићи 1, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан, давнашња свештеничка породица..

-Поповићи 2, после 1827. године, Попучке у Колубари, Ђурђиц, давнашња свештеничка породица.

-Радојичићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Јовањдан.

-Радуловићи, друга половина 18. века, Азбуковица, Јовањдан.

-Ранковићи 1 и Бранковићи, друга половна 18. века, Стари Влах, Никољдан.

-Седларци, после 1827. године, Седлари у Подгорини, Ђурђевдан.

-Симићи, после 1827. године, Црна Гора, Лучиндан.

-Стаменковићи, после 1827. године, Гаре до Власотинаца, Аранђеловдан.

-Станимировићи, стара породица, Алимпијевдан.

-Станићи и Јовановићи, друга половина 18. века, Врбић у Рађевини, Никољдан.

-Степановићи, после 1827. године, Осат, Аранђеловдан.

-Тешићи 1, друга половна 18. века, Тузла, Пантелијевдан.

-Тешићи 2, после 1827. године, Крајина, Стевањдан, уљези у Тешиће 1.

-Томићи и Митровићи 1, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Јовањдан.

-Урошевићи, друга половина 18. века, Сјеница, Томиндан.

-Филиповићи, друга половина 18. века, Бабина Лука у Колубари, Јовањдан.

-Хаџићи, друга половина 18. века, Ситарица у Подговини, Ђурђиц.

-Шукићи, после 1827. године, оближња Руклада, Никољдан уљези.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top