Порекло презимена, село Бањани (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бањани, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Ми Порекло становништва села Бањани, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Ми Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бањани (Уб)

Порекло презимена, село Бањани (Уб)

Порекло становништва села Бањани, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Бањани су неравног изгледа, али не и брдовитог, у средини области са нагибом ка истоку. Узвишенија места су са западне стране, а куће растурене на све стране и опет приметно разређене у четири краја: Сређ југозападни део до Тулара, Горњи Крај, северни део до Вуконе, Доњи Крај североисточно до Вукићевице и Врела и Иверић, најсевернији део до Дрена. Колико ми је познато засеок Иверић сада припада Дрену и то је ромско насеље, оп. Милодан.

Тамнава (као простор) је од најстаријих део старе Мачве, који се простирао на исток до реке Колубаре. Тамнава беше подељена на мале жупе. Листина краља Жигмунда од 1426. године помиње као саставне делове старе Мачве жупе: Непричаву, Уб и Тамнаву, које су све три у опсегу данашње Тамнаве. Средиште мачванској жупи Убу није данашња варошица него пре негде у Тврдојевцу или Совљаку. Ако би центар мачванске жупе Уба био у овим местима или негде у његовој близини, онда би тадашња жупа Уб обухватала слив данашње речице Уба. Средиште мачванској жупи Тамнави не би тако исто могао бити данашња варошица Обреновац или старији Палеж већ пре негде села Тулари или БАЊАНИ.

У години 1429. у хрисовуљу деспота Ђурђа Бранковића, којим одобрава свом челнику Радичу, да може примити подарени поклон од угарског краља Жигмунда, помињу се поред неких села из суседних мачванских области и села ове области: Трстеница, Бошњаци, Љутице, Загреб (Забрежје) и Медојева Река (Бањани).

Имовински односи могу згодно да послуже за објашњење породичних веза. Досељеници из једне породице су или у близини или кад су растурени, по имањима су, која су још у заједници код исте породице. Сви старији досељници су са заједничким имањима и већином у средини села а млађи по крајевима. Ашковићи и Мишковићи из Бањана су у средини Доњег Краја а око њих су новији досељеници.

На узвишенијим местима ове (тамнавске) равнице нема ни бунара по неким селима, те се муче без воде, таква села су: Тулари, БАЊАНИ, Трлић, равнији делови Чучуга и Памбуковице.

У Тамнави имамо неколико врста земаља (земље): Пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.

Мртвуша је црвена, тврда, хладна водоиздржљива глина, тешка за рад и водом ослкудева. На њој успевају и само расту шуме, а извесних година могу и стрмни усеви, а ништа друго не може. Најлепши примери мртвуше су безводни делови Тулара, Баталага, БАЊАНА, Свилеуха, Трлића и др.

Од данашњих села, која су постала од ранијих заселака је и Калиновац, који се одвојио од Бањана – раселица Бањана.

Куће имућнијег Тамнавца је читаво насеље с многим зградама, поређеним у круг или на дуж. Дом Јанка Ашковића из Бањана, једног међу најимућнијим Тамнавцима, уз главну кућу има још 15 других зграда, и ако нема задруге.

Назив села Бањани је страног имена, латинског или романског порекла. Међутим, Бањани су се раније звали Медовац по имену, које се данас налази очувано у имену поља, северо-западно од школе.

Селишта има свако село, само се различито зове. Селишта по називу Старе Куће, Кућерине, Кућишта и Стара воћа имају у БАЊАНИМА, Суботици (Баричу), Црниљеву, Кртинској, Козарици и др.

Стара гробља позната су под овим особним именима: Бобије, Умке и Старо Гробље. У Бањанима се старо гробље назива Умка. У Бањанима, до Вукићевице, је неко старо гробље, које се зове Циганско Гробље, за које се мисли да су у њему сахрањени скитачи Цигани, кад би их куга задесила.

 

Порекло фамиија-презимена села Бањани

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – Крсна слава – напомена:

-Алексићи, друга половина 18. века, Дубица у Босанској Крајини, Пантелијевдан.

-Ашкивићи и Мишковићи. Видети Мишковићи и Ашковићи.

-Бојићи, друга половина 18. века, Лопатањ у Подговини, Јовањдан.

-Буковичићи, друга половина 18. века, Доња Буковица у Подгорини, Мала Госпојина.

-Весићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.

-Вићентићи, друга половина 18. века, Колашин, Св. Ћирило и Методије.

-Вуковићи, после 1827. године, Бјечуша у Старом Влаху, Аранђеловдан.

-Гавриловићи, после 1827. године, Причевић у Колубари, Никољдан.

-Гагићи, после 1827. године, Срем, Ђурђевдан.

-Дамњановићи, после 1827. године, Осат, Томиндан.

-Димитријевићи, друга половина 18. века, Цветуља у Рађевини, Никољдан.

-Дојчиновићи, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђевдан.

-Ђорђевићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.

-Ивковићи, друга половина 18. века, Лопатањ у Подгорини, Јовањдан.

-Илићи 1, друга половина 18. века, Тодисавац у Рађевини, Алимпијевдан.

-Илићи 2, друга половина 18. века, Завлака у Рађевини, Алимпијевдан.

-Јовановићи, друга половина 18. века, Прилеп, Ђурђевдан.

-Јовичићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Јовањдан.

-Јоксимовићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подговини, Никољдан, повећа породица.

-Кесеровићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Ђурђиц.

-Комадинићи, после 1827. године, Качер у Старом Влаху, Јовањдан.

-Лазаревићи 1, друга поливина 18. века, Доња Буковица у Подгорини, Никољдан, повећа задруга.

-Лазаревићи 2, друга половина 18. века, Равнаја у Рађевини, Никољдан.

-Марковићи, после 1827. године, Банат, Јовањдан.

-Милошевићи 1*, прва половина 18. века, Јадар, Никољдан.

*Предак ових Милошевића био је слуга неке старе замрле породице, ушао је девојци у кућу од исте породице, с њом се зародио и од њега су данашњи Милошевићи.

-Милошевићи 2, после 1827. године, оближњи Орашац, Јовањдан, уљези у Ашковиће-Мишковиће.

-Михаиловићи 1, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.

-Михаиловићи 2, после 1827. године, од Сарајева, Јовањдан.

-Мишковићи и Ашковићи, прва половина 18. века, Бањани – округ руднички, Јовањдан.

-Ненадовићи, друга половина 18. века, Драгодол у Азбуковици. Ђурђиц.

-Остојићи, друга половина 18. века, Красава у Рађевини, Стевањдан.

-Петровићи* 1, прва половина 18. века, руднички округ, Јовањдан.

*Петар, предак ових Петровића, био је хајдук и друг Мишка из Бањана, па кад се овај оставио хајдучије и стално населио у овом селу, тада се и Петар поред њега населио.

-Петровићи 2, после 1827. године, Бела Крајина, Ђурђевдан.

-Радојичићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Ђурђевдан.

-Савићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.

-Селенићи, после 1827. године, Лозница у Колубари, Игњатијевдан, занатлијска породица.

-Станимировићи, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Никољдан.

-Томићи, после 1827. године, Бела Крајина, Никољдан.

-Трифуновићи, друга половина 18. века, Церова у Рађевини, Ђурђевдан.

-Цветковићи, после 1827. године, Београд, Ђурђиц.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (10)

  • milan

    Postovani,

    ako Vam ne smeta sugerisao bih manju korekciju vezano za Banjane i familiju Ašković.
    Naime Na najjstarijoj grobnoj ploči Aška Krstića rodonacelnika stoji 1721,a ziveo je prirodno tu pre toga.To nije druga polovina 18 veka..
    Drugo, ne vdim obavezu vezivanja Aškovića za prezime Mišković, jer su Aškovići samostalno postojali mnogo pre njh (svaka čast njima).
    Majka mi je od Aškovića i posedujem staro rodoslovno stablo Aškovića koje se lako može staviti na internet (ako ima interesa za to).

    Sa poštovanjem,

    Milan Isidorović,dipl.inž.pom.

    Одговори
    • Dragan Ašković

      Poštovani Milane, drago mi je da pratiš ono što je u vezi sa Aškovićima. Ja sam jedan od njih i to baš iz Banjana. (otac mi je Živko, deda Dragoljub Draga Grk, pradeda Toma, čukundeda Ljubunko… Interesuje me kakvo rodoslovno stablo poseduješ, da li je to od Milorada Miće Aškovića? Puno pozdrava Dragan Ašković

      Одговори
  • Милодан

    Господо, Милане и Драгане!
    Податке о селу Бањани, као уосталом и осталих села у општини УБ пренео сам из књиге, како већ у наслову и пише, „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомира Љубе Павловићља, штампане 1912. године. Пренео сам дословно. Када сам дошао до „Ашкивићи и Мишковићи“ иза ових презимена, осиме речи „Бањани“ није било никаквих података, водоравне цртице времена досељавања, одакле су досељени и Крсна слава. Након тога наишао сам на Мишковиће и Ашковиће и ту је писало то што је пренето. Да ли је то тачно, не знам. Треба имати у виду да су подаци скупљани скраја 19. и почетком 20. века, те да се од тада доста тога променило. Не пише „друга“ већ „прва“ половина 18. века и у књизи и у тексту. Да ли ове две фамилије нешто повезује и зашто су заједно приказане то је у овом тренутку тешко рећи. Најбоље би било да „укрсте“ подаци Крсних слава које славе ове две фамилије, да ли је то, како пише, Јовањдан? Ако јесте онда држим да су родбински повезани.
    Будући да се већ неколико месеци бавим овим послом уочио сам да многе старе породице углавном славе Јовањдан или Никољдан.
    Толико.
    Поздрављам вас!

    Одговори
  • milan

    dali mi možeš detaljnije opisati o poreklu familije bukovčić

    Одговори
  • zoran šabanović herceg novi

    Moguća je još ova varijanta dobijanja imena Banjani,a to je da su sa sobom to ime donijeli doseljenici iz Banjana,današnja Crna Gora.Evo kako: U srednje -vjekovnoj Bosni Kralj Tvrtko je na poziv Kneza Lazara poslao Vlatka Vukovića i Pavla Radinovića,tamošnje velikaše-plemiće u Kosovski boj.PavleRadinović je bio barjaktar Kneza Lazara i nosio je barjak na kome je bio nacrtan orao,pa ga je narod zbog toga zvao Pavle Orlović.Tako da je to stvarna ličnost a ne nekakav mit. Od toga pavla su nastali Pavlovići,odnosno Pale itd.Potomak Radoslava Pavlovići je i bio Nenada Pavlović,a po njemu su nastali i Nenadovići.Pavlovići stradaše 1463.godine od Turaka kada su pokorili Bosnu,a Nenadovići pred njima se raseliše na tri strane.Jedni odoše u Slavoniju, oko Pakraca i tu i danas ima dosta Nenadovića,katolika i pravoslavaca.drugi odoše ka Ugarskoj i od njih je najpoznatiji bio srpski Patrijarh Pavle Nenadović.Treći odoše na Banjane,gdje je bio katun Pavlovića.Tu osnovaše naseobinu koju nazvaše Birač,po mjestu odakle su došli iz Bosne,grad Borač.Nenadovići sa Banjana opet pred Turcima,odnosno nakon Kandidskog rata 1669.godine pobjegoše u naseobinu koju nazvaše Banjani.Vjerovatno da među vama ima dosta potomaka sa Banjana koji su sa Nenadovićima doselili tu.

    Одговори
  • Mina Bosiljčić

    Poštovani,
    Nedostaju na spisku Bosiljčići. Moj pokojni deda je iz Banjana. Zvao se Obrad Bosiljčić, umro je 1997. godine, ali zasigurno znam da osim naše, ima jos dvadesetak kuća Bosiljčića u Banjanima.
    Srdačan pozdrav 🙂
    Mina

    Одговори
  • Vladimir Askovic

    drago mi je da postoji jos neko ko zna o nasim starim banjcima i familijama i prezimenima.Treba pisati sto vise sve ko sta zna da se ne zaboravi.Treba da se zna da su tu nekada i sada ziveli i zive radili i rade pravoslavci,

    Одговори
  • Marko Rafailović

    Ne vdim da se pominje familija Rafailović? Na groblju postoje spomenici od Jovana Rafajlovića posle drugog ustanka živeo u Banjanima, A njeegov otac Rafajlo isto postoji spomenik.
    Tako da ide: Rafajlo, Jovan,Živan i žena Ikonija 19 vek postoje spomenici.
    Luka (Solunac) pa Srboljub ubili ga komunisti 1945, Dušan, Srboljub i evo sada ja.

    Одговори
  • Marko Rafailović

    Ne vidim da se pominje familija Rafailović?
    Na groblju postoje spomenici.
    Rafajlo najverovatnije posle drugog ustanka se doselio.
    Tako ide Rafajlo , Jovan, Živan njegova žena Ikonija (19 v)
    Onda Luka (Solunac) pa Srboljub, Dušan, Srboljub, i evo sada ja.

    Одговори
  • Nenad-Konstantin

    Postovani, takodje je primeceno da nedostaju podaci o porodici Glisic koja je jedna od najstarijih i koja je bila na tlu sadasnjih Banjana prisutna jos pre i nego su Banjani dobili taj naziv.Porodica Glisic slavi Sv. Jovana Krstitelja.
    Nadam se da imate ikakvih podataka o porodici koja jos uvek zivi u tom mestu.
    Srdacan pozdrav.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top