Порекло презимена, село Врело (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Врело, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Мил Порекло становништва села Врело, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Мил Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Врело (Уб)

Порекло презимена, село Врело (Уб)

Порекло становништва села Врело, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Врело је у средини Тамнаве, на левој обали реке и до Бањана, неравно али не и брдовито село, с кућама размештеним у повеће џемате, које су на све стране рачва од главног сеоског извора (врела) Рашћа. Сеоски џемати су: Старо Врело, западни део села до Бањана, Ждраловица, југо-западни део до Брезовице, Поток, западно од Рашћа између оба горња џемата, Доњи крај источно од Рашћа до Совљака и Липовица, северни део до Орашца.

Корито Тамнаве није једноставно, него је на многим местима старачама и очагама израсецано. У Совљаку и Врелу старача се зове Језава, којом отиче вода при поводњима, иначе је права бара.

На Тамнавској равници налазе се местимична улегнућа округлог или елиптичног облика, која су некада била или су данас испуњена атмосферском бистром водом и народ их зове језерима. Језера по Орашцу, Липовици, ВРЕЛУ, Љубинићу и другим суседним суседним селима су изван ограда и поред сеоских путева, да би се и други сељаци, као и путници, могли њима служити и да би могли појити стоку не појединачно него у групама. Уз Тамнаву у селима Врелу и Совљаку постоји бара Ждраловица у постору од 15 ха, је улегнуће у тамнавском кориту, које пуне врељански извори. Ждраловица је обрасла барским биљем, зими млака и не мрзне, пуна воде и отиче очагом Језавом у Тамнаву. Других већих бара у Тамнави нема.

Села немају шума око кућа него по крајевима њива и по долинама река. Суднице, школе, цркве механе нису у средини села, чији назив носе, него на путу и средишту, које служи за више оближњих села. Таква су села: Свилеуха, ВРЕЛО, Радљево, Тулари, Бргуле, Непричава, Јабучје итд…

Имања старих манастира и цркава, које су данас у рушевинама, прешла су у својину појединих сељака или појединих крајева села. Врело је стару цркву у Старом Врелу оградило, а уз њу и старо гробље и извор, сматра се данас као својину целог секла.

У Вуковим харачким тефтерима помињу се као засеоци: Корен у Дружетићу и Јаутана у Голој Глави, али нису били засеоци ни онда ни данас, јер их тим именом од њихових сељака не зове. Врхови у Скели, Старо Врело у Врелу, Пљоштара у Дрену…. јесу веће мале, које би се, кад би се њихова имања издвојила од осталог села, могле назвати засеоцима, а временом и селима.

Имена села, која би опомињала на особине воде су: ВРЕЛО, Стублине, Стубленица, Кладница, Ушће, Стубла.

Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улази на караули, одатле венцем силазио варошици Убу, одатле у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио у истом селу Колубару, на Царевом Броду. Новаковићев непознати путник Рус у 16. веку прошао је истим путем, где у свом безначајном путопису вели, да је од Карауле до Стублина ишао кроз шумске крајеве. Овај пут у Врелу делио и један крак који је одатле ишао преко Орашца и других посавских села право на север, ка реци Сави где је у Скели (скелом) прелазило у Купиново.

Треба видети село Грабовац и његову околину, треба упознати ма ког сељака и с њиме се пустити у разговор, где се одмах може сазнати, да и у селу и по околини има доста ђулића, кремења и разног каменитог и глиненог оруђа. Кад с пролећа и с јесени села: Врело, Љубинић, Јошева и Таково разоравају своју Локву, редак је случај да се не изоре по који ђулић, судић или кремен.

Старост појединих села утврђује се и очуваним писменим доказима. У списку ваљевсје епархије од 1735. године од тамнавских села помиње се, између осталих старих села и Врело из чега произилази да је Врело, по предању, на овим просторим уз још нека села из те облсти старо преко 300 (сада 400) година. Својевремено се од Врела одвојило село Брезовица, раселица Врела.

 

Порекло фамилија-презимена села Врело:

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Арсенићи и Нешковићи. Видети Нешковићи и Арсенићи.

-Арсенићи 2, друга половина 18. века, Читлук у Азбуковици, Ђурђевдан, уљези у Арсениће 1.

-Бабићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Ђурђевдан.

-Благојевићи 1, после 1827. године, Топола, Ђурђиц, свештеничка породица.

-Благојевићи 2, после 1827. године, Осат, Лазаревдан, досељен као зидар.

-Богдановићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан, дошао на имање, уљез у Бељиће.

-Брековићи, прва половина 18. века, Бреково у Старом Влаху, Лучиндан.

-Буковчићи, друга половина 18. века, Буковица у Подгорици, Јовањдан.

-Васарићи 1, после 1827. године, Јазовик у Поцерини, Никољдан, уљез у Старом Врелу.

-Васарићи 2, после 1827. године, Бризоње у Колубари, Никољдан и Јовањдан, уљез у Васариће 1.

-Васиљевићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.

-Вићентићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Лучиндан.

-Вукојевићи, после 1827. године, Каменица у Подгорини, Никољдан.

-Вучетићи, после 1827. године, Пљевље, Никољдан.

Грујићи* 1, прва половина 18. века, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.

*Грујићи су се из Врела селили у Срем и од њихове породице: Божа и Мијаила, браће Грујовићи, који су на почетку устанка учинили знатних услуга нашој земљи.

-Грујичићи 2, после 1827. године, Драгијевица у Подговини, Ђурђиц, уљези у Грујучиће 1.

-Гумарићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Лазаревдан.

-Ђорђевићи, Арсенићи и Нешковићи. Видети Нешковићи, Арсенићи и Ђорђевићи.

-Живковићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Лазаревдан.

-Зелићи, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Стевањдан.

-Јаковљевићи, друга половина 18. века, Стара Река у Подгорини, Ђурђиц.

-Јанчићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Јовањдан, иста породица и у Свулеухи.

-Јеврићи 1, друга половина 18. века, Стари Влах, Јовањдан, задружна кућа.

-Јеврићи 2, после 1827. године, оближња Памбуковица, Лучиндан, уљез у Јевриће 1.

-Јевтићи и Лазићи. Видети Лазићи и Јевтићи.

-Јокићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Аранђеловдан.

-Ковачевићи 1, после 1827. године, Полимље, Свети Стефан Дечански.

-Ковачевићи 2, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан, уљез у Ковачевиће 1.

-Крстићи, друга половина 18. века, Славковица у Колубари, Аранђеловдан.

-Кукићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан.

-Лазићи и Јевтићи, друга половина 18. века, Срем, Никољдан.

-Љубичићи, друга половина 18. века, Тодисавац у Рађевини, Алимпијевдан.

-Маринковићи и Михаиловићи. Видети Михаиловићи и Маринковићи.

-Матићи*, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Никољдан.

*Из ове фамилије је Немања Матић, фудбалски интернацоналац, играч лисабонске Бенфике, оп. Милодан.

-Миливојевићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.

-Милосављевићи, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Јовањдан.

-Миљанићи, после 1827. године, Осат, Јовањдан.

-Мирковци, друга половина 18. века, Бољковци – округ руднички, Јовањдан.

-Мићићи, после 1827. године, Годочево – округ ужички, Јовањдан.

-Михаиловићи и Маринковићи, стара породица, Јовањдан.

-Нешковићи, Ђорђевићи и Арсенићи, прва половина 18. века, Горња Буковица у Азбуковици, Св. Трифун.

-Николићи, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Никољдан и Јовањдан, уљези у Маринковиће.

-Нинковићи, после 1827. године, Бобова у Подгорини, Никољдан.

-Новаковићи и Чолићи. Видети Чолићи и Новаковићи.

-Павловићи 1, друга половина 18. века, Царина у Азбуковици, Ђурђевдан.

-Павловићи 2, друга половина 18. века, Драгијевици у Подгорини, Аранђеловдан, уљези у Грујиће 1.

-Панићи, стара породица, Ђурђиц.

-Пантелићи (Јовичићи), прва половина 18. века, Стари Влах, Ђурђевдан.

-Поповићи, после 1827. године, Срем, Никољдан.

-Пузићи 1, прва половина 18. века, Полимље, Јовањдан.

-Пузићи 2, после 1827. године, Бела Крајина, Свети Григорије Богослов, уљези у Пузиће 1.

-Радовановићи 1, друга половина 18. века, Туђин у Подгорини, Јовањдан.

-Радовановићи 2, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Свети Јован Милостиви.

Рајковићи, после 1827. године, оближњи Бајевац, Ђурђиц, доводац.

-Ракићи, после 1827. године, Ковачица у Колубари, Св. Тројице.

-Савићи 1, после 1827. године, Бела Црква у Банату, Никољдан.

-Савићи 2, после 1827. године, Остружањ у Подгорини, Никољдан и Аранђеловдан, уљези у Савиће 1.

-Сандићи, друга половина 18. века, Бањани – округ руднички, Никољдан.

-Станчићи 1, друга половина 18. века, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.

-Станчићи 2, после 1827. године, Лелић у Подгорини, Никољдан, уљези у Станчиће 1.

-Стевановићи 1, после 1827. године, Кљештевица – округ београдски, Алимпијевдан.

-Стевановићи 2, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Ђурђевдан, уљези у Стевановиће 1.

-Теофиловићи, друга половна 18. века, Царина у Азбуковици, Јовањдан.

-Топаловићи, прва половина 18. века, Брезовица у Рађевини, Јовањдан.

-Трифуновићи, после 1827. године, суседни Бањани, Ђурђевдан, уљез у Лештариће.

-Цветковићи, после 1827. године, Београд, Ђурђевдан, дошли на имање старих Лештарића.

-Чанићи, друга половина 18. века, Ораховица у Азбуковици, Аранђеловдан.

-Чолићи и Новаковићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Стевањдан.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (8)

  • Ljubinko Jevtic

    Molim Vas za poreklo prezimena JEVTIC u Macvi,opstina Bogatic,selo Badovinci.Unapred se zahvaljujem.
    AKO STE U MOGUCNOSTI DA OBJAVITE POREKLO PREZIMENA ZA SELO BADOVINCI,opstina Bogatic,Macva.HVALA!!!!

    Одговори
  • Небојша

    Јевтићи су се доселили у Бадовинце у 18. веку, из Херцеговине (околина Невесиња). Има их преко 50 кућа, славе Ђурђиц. Огранци овог рода живе и у Змињаку и Богатићу.

    Одговори
  • milnovic ljubivoj

    Molim Vas da mi pomognete o poreklu prezimena Milnovic. Rodjen sam u selu Orasac opstina Obrenovac.Krsna slava mi je Sveti Jovan. Interesuje me poreklo i mesto odakle smo dosli i nastanili se u gore pomenutom selu. Unapred zahvalan.

    Одговори
  • Милодан

    milnovic ljubivoj!
    „Molim Vas da mi pomognete o poreklu prezimena Milnovic. Rodjen sam u selu Orasac opstina Obrenovac.Krsna slava mi je Sveti Jovan. Interesuje me poreklo i mesto odakle smo dosli i nastanili se u gore pomenutom selu. Unapred zahvalan“.!

    Ово је врло занимљиво. Орашац је следеће село, које намеравам да поставим, колико сутра увече, јер вечерас нисам стигао. Видевши овај коментар погледао сам у Љубину књигу и уверио се да не постоји презиме Милновић. Да ствар буде још занимљивија са мном је радила једна девојка, додуше из Барича, која се исто тако презивала (јер се у међувремену удала) и све ми се чини да је њен отац из Орашца. Према причи коју сам чуо од ње, али и других, у питању је грешке црквеног или сеоског писара, сад’ се баш не сећам, где је изоставио слово „и“ или неко друго слово о то је тако остало за вјек и вјекова. Међутим, не постоји презиме Милиновић у Орашцу, тако да Вам у том смислу не могу помоћи. Село Орашац ће бити на страници Београд – Обреновац и околна села, будући да Орашац припада општини Обреновац.
    Поздрав!

    Одговори
  • dragan

    Postovani,nigde na ovom spisku nema prezimena Ivanovic,iz sela Vrelo?

    Одговори
  • iva

    Poštovani, nema ni prezimena Stejanić, veoma je retko pa me zanima okuda potiče. isto su iz Vrela.

    Одговори
  • Dragan Arsenic

    Molim vas sta se zna o Arsenicima iz sela Vrelo kod Uba

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top