Порекло презимена, село Власаница (Владимирци) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Власаница, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислав Порекло становништва села Власаница, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислав Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Власаница (Владимирци)

Порекло презимена, село Власаница (Владимирци)

Порекло становништва села Власаница, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се дели на пет крајева односно мала: Горњи крај, Петковац, Белановића малу, Милојевића малу и Арнаутовића малу. Кроз село тече река Власаница: Горњи крај и Арнаутовића мала су с леве стране реке, а остале с десне стране. Најстарији део села је Петковац. У турско време живели више по јаругама и шуми.

Сред село Водица је код Иванковића кућа у Горњем крају (Јеринићи). Преслава је Мали Спасовдан, а бденије други Васкрс.

Власаница има два гробља; село је раштркано, и зато једно гробље, звано Петковац, до Крнића, близу крнићког гробља (2 кт). Петковац је гробље још из турског времена; имало је и турске споменике обли као стубови, а горе само глава (са турским натписима). Доста су таквих турских споменика узели за дом, али може још да се нађе понеки. Друго гробље је новије, у Милојевића мали, близу пута за Уб (срески пут, раније бановински). Тамо се сарањују Милојевићи и Дрекићи.

Број становника у Власаници је 734 а домаћинстава 131 (1948).

Порекло становништва. Белановића мала:

Белановићи I (23 к., Ђурђевдан). У Срему има иста фамилија Белановића отуда дошла два Белана, прво на Петковац, па после сишли доле; ишли за водом где су нашли воду, ту се насељавали. Спасојев (62 год.) деда Јован, а прадеда и његов брат то су два Белана, дошли из Срема 1815. кад се Србија поново ослободила.

Белановићи II (1 к., Ђурђевдан). Неко ушао у кућу Белановића, не зна се ко ни када.

Арнаутовића мала:

Арнаутовићи (15 к., Аранђеловдан слави 10 к. а Митровдан слави 5 к.). Аранђеловштаци су од Бакарног Гумна, из Македоније, од пре 250 година; била три брата прво у Ужице дошли; један остао у ужичком крају а друга два отишла у Мачву; тамо остао други, а трећи отуда овамо у Власаницу. Тамо их у Бакарном Гумну били напали Турци; они их исекли секирама и побегли; разбегла се три брата да их сву тројицу око Ужица не нађу. Златољубов (57 год.) прадеда Радован даље не зна. Митровштаци (оних пет кућа) су од неког уљеза, ушао неко у кућу у њих не зна се ко и када.

Бојанићи (1 к., Миољдан). Из Босне, пре 80 година Видак дошао.

Аћимовићи (1 к., Никољдан). Ђокин отац Коста из Шапца, пре 70 година, као трговац пропао, па дошао овамо.

Поповић Златомир (1 к., Јовањдан). Из Тамнавског среза, из Вуконе, пре 48 година овде купио кућу, на Раскршћу, горе до друма (на друму Уб — Шабац). Стари Поповићи у Вукону из Бањана (свега неколико година били тамо), а у Бањане из Крчедина у Срему, пре 200 год. Злато- миров (44 год.) деда Ђорђе прозвао се Поповић, прадеда Рајко поп, а чукундеда поп Јанко Газибарић.

Петковац мала:

Чолићи I (3 к., Ђурђиц). Од старине.

Чолићи II (2 к., Ђурђевдан). Од старине и њихова кућа.

Теодосићи (4 к., Јовањдан). Ђурађов (45 год.) прачукундеда Теодосије из Босне, дошао пре Карађорђева устанка.

Иванковићи (18 к., Ђурђевдан). Пет кућа у Петковцу ново презиме Стевановићи, 13 к. у Горњем крају. Милошев (39год.) прадеда Стеван у Петковцу; Бранимиров(52 год.) чукундеда Радојица — у Горњем крају. Од четири брата су сви Иванковићи. Били у Срему, 1813. избегли, па се повратили и изделили се. — Павле матори Јокић причао да су Белановићи, Иванковићи, Мијаиловићи и Илићи у Власаници сви једна фамилија, од четири брата: Белана, Ивана, Мијаила и Илије.

Јокићи (4 к., Никољдан). Стари. (Од њих био онај Павле Јокић).

Исаиловићи (6 к., Ђурђевдан). Непознато порекло, досељени.

Живановићи (1 к., Лазаревдан). Витомиров отац Велисав служио — не зна се одакле је дошао.

Милојевића мала:

Милојевићи (6 к., Никољдан). Досељени, не зна се одакле.

Дрекићи (6 к., Лучин- дан). Од Босне, а можда и из Херцеговине — „високи су то људи”.

Грбићи (1 к., Илиндан). Досељени, непознато одакле.

Горњи крај:

Нинковићи (3 к., Никољдан). Њихови стари из Босне, пре више од 100 год.

Илићи (5 к., Ђурђевдан). Једна фамилија са Белановићима, Иванковићима и др. из Херцеговине.

Мијаиловићи (5 к., Ђурђевдан). Исти род, из Херцеговине.

Јовановићи (2 к., Никољдан). Њихови стари од Орашца шабачког (има и ваљевски), пре 100 год.

Спасојевићи (1 к., Ђурђевдан). Из Крнића, пре 50 година, донела Милутина мати кад се преудала у Јовановиће.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 175-176), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top