Порекло презимена, село Гвозденовић (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Гвозденовић, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порек Порекло становништва села Гвозденовић, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порек Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Гвозденовић (Уб)

Порекло презимена, село Гвозденовић (Уб)

Порекло становништва села Гвозденовић, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Гвозденовић је село испод словачког виса Карауле и при извору речице Кладнице, колубарске притоке, с кућама разређеним у породичне групе при изворима појединих кладничких потока.

Поп Креста Ђелмашевић из Гвозденовића записује, како је пао снег 14 маја 1781. године, вели да је опрашио по Посавини. На белегу кнеза Петра Миловановића из Тврдојевца, којега су Турци окнежили 1813. године, стоји, да је био кнез села Тврдојевца и Посавине. Ни Гвозденовић ни Тврдојевац нису ни налик на права посавска села, пише Љуба Павловић.

14. маја 1815. године у шанцу на Кличевцу, изнад Ваљева, погинуо је тадашњи тамнавски кнез Петар Милованоић из Тврдојевца. О убиству кнеза Петра виђени и угледнио старац Андрија Давидовић из Гвозденовића прича, да је кнез Петар погинуо због издаје Турцима у 1814. години, убица докмирских харачлија и да је погинуо од попа Жуће Радовановића из Дупљаја ради освете свога брата, којега су Турци убили у Јабучју и неколико месеци држали изложеног на точку. Поп Жућин брат у друштву још неких Тамнаваца побио је докмирске харачлије. Кнез Петар је био велики пријатељ куће Ђелмаша и по његовој смрти политичка власт прешла је на Ђелмаше.

Главна притока Колубаре је Кладница, речица, која постаје од неколико потока и извораца села Гвозденовића и Врховина. Кладница је мала река, широке долине, чија је лева обала терасаста и поступно прелази у раван а десна висока и доста стрма или под самом речицом или даље од обале, као у Јабучју, Малом Борку и Радљеву. Долина је необично родна, добро наводњена, није потолита, а при ушћу и јединствена у својој врсти, јер има најбоље ливаде у области, по којима се гаје колубарска говеда. У Кладници нема стално воде или је има на вирове, које је ипак довољно за појење стоке и друге потребе. На њој постоје местимично привремени млинови, који раде само при поводњима и кад се снегови топе. Таквих млинова има на свим малим тамнавским речицама и својина су појединаца или појединих породица.

Поп Дамњан Ђелмаш примио је у своју кућу једно момче из Толисаваца и примио га на имање и до данас остао. Стари Давидовић-Чарапић из Гвозденовића усинио је једног Каравлаха из Ередеља и до данас је остала та заједница.

Сточарство је занимање сваког сељака, али нигде није претежније од земљорадње. У свим обласним селима гаје се: говеда, коњи, овце, свиње а понегде и козе. Говеда се гаје по целој области, али се у горњим кладничким селима већа пажња поклања броју него соју (врсти) стоке а у доњим обрнуто. Сточарска села прве врсте су Бајевац, Врховине, Степање и ГВОЗДЕНОВИЋ. Имућна и чувена задруга Арсена Димитријевића-Катанића из Бајевца гају близу 200 говеда разног доба старости а близу му стоје, између осталих из оближњих села, и Андрија Давидовић из Гвозденовића.

По исказу Андрије Давидовића из Гвозденовића куће су у стара времана биле квадратне основе, без прозора, с малим баџама, с једним вратима једнодељне (са једним одељењем, оп. Милодан) и без патоса.

Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женских имена и надимака јесу: Бајевац, Бровић, Бошњак, Вукићевица, Галовићи, Гвозденовић, Докмир, Дружетић, Каленић, Калиновци, Лајковац и др.

У Гвозденовићу, до Докмира је вис Караула, на којој је још у најскорије турско доба била караула са сејменима за одржавање саобраћаја и слободног пролаза. Зна се где је била караула, а испод ње је одмах стари мост, зидан од камена, што све предочава велику вредност овог места.

Села, која су пре 300 (сада већ 400) година, самостално постала, на раније несталим насељима или на местима која су била насељена, била би: Стублине, Љубинић, Руклада, Гвозденовић и др…

Ђелмаши из Гвозденовића написали су биографију своје велике породице на споменику свога заслужног претка Илије Ђелмаша.

Живописац и каменорезац, а у последње време свога живота и писар Кнежеве Канцеларије, Илија Ђелмаш, по белегу свога оца Јакова Ђелмаша, који је тако исто био живописац и каменорезац, оставио је вредне забелешке. Белег је радио сам Илија од свилеушког мермера, паралелопипед од 2 м висине и необичне вештине израде. Текст на споменику је писан старословенским писмом.

Давидовићи други у Гвозденовићу румунског су порекла, али се толико изменили, да о њима као Румунима не може бити ни речи.

 

Порекло фамилија-презимена села Гвозденовић

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – Крсна слава – напомена

-Давидовићи* 1, прва половина 18. века, Дробњаци, Ђурђевдан.

*Давидовићи 1 су стари Чарапићи, прави су Дробњаци, увек трезвени и виђени трговци, богати и задружни.

-Давидовићи* 2, друга половина 18. века, Бела Црква у Банату, Стевањдан.

*Давидовићи 2 су порекла румунског. Неки од старих Чарапића узео је својој кћери Румуна, покрстио га и окућио га. Слави дан покрштења, јер му стари нису дозволили да прими тазбинску славу.

-Ђелмаши* 1, прва половина 18. века, Стари Влах, Ђурђиц.

*За Ђелмаше 1 биографију је (на старословенском писму) написао његов заслужни предак Илија Ђелмаш о чему је овде било речи.

-Ђелмаши* 2, друга половина 18. века, Тодисавац у Рађевини, Јовањдан.

*Ђелмаши 2 нису од првих, они су потомци Бранка из Тодисаваца, слуге попа Дамњана Ђелмаша, који га је окућио и оженио и који је из захвалнсоти примио презиме свога добротвора. И непричавска свештеничка породица је од ових Ђелмаша.

-Живковићи*, друга половина 18. века, Горња Љубовиђа у Азбуковици, Лазаревдан.

*Старина Живковића из Осата је и ово село дошло са три брата, као прави зидари, од којих један остане у овом селу, други оде у Новаке а трећи у Стублине и свуда остане потомство.

-Зебићи, друга половина 18. века, Козјак у Јадру, Лазаревдан. Иста породица и у суседном Мургашу.

-Јанковићи, друга половина 18. века, Тршић у Јадру, Павловдан.

-Јатаковићи, друга половина 18. века, Рујевац у Азбуковици, Јовањдан, задружна кућа.

-Курепи*, прва половина 18. века, Дробњаци, Аранђеловдан.

*Курепи су презиме породично, с поносом се чува, али замењено изван села и другим. Курепи су још поред тога очували све родбинске везе с породицама из околних села.

-Матићи, после 1827. године, Белошевац у Колубари, Јовањдан, довела га мати у Курепе.

-Николићи, после 1827. године, Љубање-Стари Влах, Никољдан.

-Рафаиловићи, друга половна 18. века, Дучић у Колубари, Лазаревдан.

-Чанићи, прва половина 18. века, Каменица у Подгорини, Никољдан.

Ђелмаши су Старовласи, они се нису одмах спустили у Гвозденовић, већ прво у Дреновце, округ ужички, затим у рабас у Подговини па одатле у Гвозденовић и друга села.

Сва четири аустро-турска рата имали су добровољце из ове (тамнавске) области, па како су сви вођени ратови довршавали несрећно по области Београдског пашалука, као и по ову област, истакнутији добровољци нису се смели враћати, већ су морали у Аустрији остајати и тамо своје породице преводити. Највише се породица иселило у Аустрију, у прекосавске области, после несрећног трећег аустријског рата.

Тада су се морали селити: Ђикићи из Совљака, Грујићи из Врела, Ђелмаши из Гвозденовића, Лазаревићи из Дрена, Илићи-Грчићи из Јабучја, Бранковићи и Шајиновићи из Грабовца и тамо морали остајати или се тек доцније враћати.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (4)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top