Порекло презимена, село Гуњевац (Уб)

12. фебруар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Гуњевац, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан

 

Гуњевац је уз варошицу Уб с југо-западне стране и на десној страни речице Уба, неравно, врло страновито, али не и брдовито село с кућама по појединим пристанцима, поређаним у помање породичне групе.

У Вуковим харачким тефтерима од 80 данашњих села ове области помиљу се 76 насељених места уз две варошице, које Вук назива касабама. Код Вука је у списку село Бресква (Бреска), које данас нема, и недостају још села: Вукићевица, ГУЊЕВАЦ, Милорци, Степање, Стубленица, Трњаци и Хрвати (Рвати).

Од данашњих села, која су несумњиво постала од ранијих засееока су: Вукићевица од Орашца, и Козарице од Каменице између 1818. и 1822. године, Гуњевац од Совљака, Трњаци од Мургаша, Ступленица од Паљуса (Паљува) између 1825. и 1837. године…

Имена села која су опомињала на воћа: Орашац, Јабучје, Црвена Јабука, Зукве, ГУЊЕВАЦ и Бресква (Бреска).

Селишта има свако село, само се различито зове. На сваком селишту очувани су трагови живота или се могу наћи, па било насељено или ненасељено. Особна имена селиштима су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Стара Воћа и Паланка. Селишта под особним називом Паланка имају у Голој Глави и ГУЊЕВЦУ.

Села, која су постала као засеоци од других села пре 200 (сада 300) година су, између осталих и Гуњевац од Совљака.

Породичне традиције нису се код свих породица очувале. Шајиновићи у Звечкој, Грабовцу и Уровцима, Пушићи у Грабовцу, Ђурићи у Црвеној Јабуци и Милорцима, Ђотуновићи на Ушћу, Пејићи у Докмиру и Тврдојевцу, Нешовићи у Врховинама, Вукомановићи у Мургашу и Гуњевцу, Милановићи у Црниљеву и Петровићи у Букору поред других, знају да су из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.

 

Порекло фамилија-презимена села Гуњевац

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена

-Гавриловићи и Стакићи 2. Видети Стакићи 2 и Гавриловићи.

Давидовићи, после 1827. године, Придворица у Колубари, Јовањдан, доводци у Симиће.

-Живковићи, друга половина 18. века, Ликора у Рађевини, Алимпијевдан.

-Ивановићи, друга половина 18. века, Доња Црвица-округ ужички, Михољдан.

-Илићи и Марковићи. Видети Марковићи и Илићи.

-Јанковићи, друга половина 18. века, Голубац у Колубари, Лучиндан.

-Јеличићи, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.

-Којићи, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Нкољдан.

-Крстоношићи, после 1827. године, Кикинда, Стевањдан.

-Марковићи 1 и Илићи, друга половина 18. века, Љештанско-округ ужички, Марковдан.

-Марковићи 2, друга половина 18. века, Близоње у Колубари, Јовањдан.

-Петровићи, после 1827. године, Бела Крајина, Стевањдан.

-Пурићи, друга половина 18. века, Гола Глава, Никољдан.

-Ракићи, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.

-Ранковићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Андријевдан(?).

-Симићи, друга половина 18. века, Близоње у Колубари, Јовањдан.

-Слепчевићи и Стакићи 1. Видети Стакићи 1 и Слепчевићи.

-Стакићи 1 и Слепчевићи*, друга половина 18. века, Совљак, Аранђеловдан.

*Слепчевићи су осаћанска и совљачка породица, која је оснивач овог села и зову се још и: Андрићи и Милошевићи.

-Стакићи 2 и Гавриловићи, друга половина 18. века, Маковиште-округ ужички, Блговести, уљези у Стакиће 1.

-Тодоровићи, после 1827. године, Сурчин у Срему, Никољдан.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.