Порекло презимена, село Гуњевац (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Гуњевац, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло М Порекло становништва села Гуњевац, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло М Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Гуњевац (Уб)

Порекло презимена, село Гуњевац (Уб)

Порекло становништва села Гуњевац, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан

 

Гуњевац је уз варошицу Уб с југо-западне стране и на десној страни речице Уба, неравно, врло страновито, али не и брдовито село с кућама по појединим пристанцима, поређаним у помање породичне групе.

У Вуковим харачким тефтерима од 80 данашњих села ове области помиљу се 76 насељених места уз две варошице, које Вук назива касабама. Код Вука је у списку село Бресква (Бреска), које данас нема, и недостају још села: Вукићевица, ГУЊЕВАЦ, Милорци, Степање, Стубленица, Трњаци и Хрвати (Рвати).

Од данашњих села, која су несумњиво постала од ранијих засееока су: Вукићевица од Орашца, и Козарице од Каменице између 1818. и 1822. године, Гуњевац од Совљака, Трњаци од Мургаша, Ступленица од Паљуса (Паљува) између 1825. и 1837. године…

Имена села која су опомињала на воћа: Орашац, Јабучје, Црвена Јабука, Зукве, ГУЊЕВАЦ и Бресква (Бреска).

Селишта има свако село, само се различито зове. На сваком селишту очувани су трагови живота или се могу наћи, па било насељено или ненасељено. Особна имена селиштима су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Стара Воћа и Паланка. Селишта под особним називом Паланка имају у Голој Глави и ГУЊЕВЦУ.

Села, која су постала као засеоци од других села пре 200 (сада 300) година су, између осталих и Гуњевац од Совљака.

Породичне традиције нису се код свих породица очувале. Шајиновићи у Звечкој, Грабовцу и Уровцима, Пушићи у Грабовцу, Ђурићи у Црвеној Јабуци и Милорцима, Ђотуновићи на Ушћу, Пејићи у Докмиру и Тврдојевцу, Нешовићи у Врховинама, Вукомановићи у Мургашу и Гуњевцу, Милановићи у Црниљеву и Петровићи у Букору поред других, знају да су из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.

 

Порекло фамилија-презимена села Гуњевац

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена

-Гавриловићи и Стакићи 2. Видети Стакићи 2 и Гавриловићи.

Давидовићи, после 1827. године, Придворица у Колубари, Јовањдан, доводци у Симиће.

-Живковићи, друга половина 18. века, Ликора у Рађевини, Алимпијевдан.

-Ивановићи, друга половина 18. века, Доња Црвица-округ ужички, Михољдан.

-Илићи и Марковићи. Видети Марковићи и Илићи.

-Јанковићи, друга половина 18. века, Голубац у Колубари, Лучиндан.

-Јеличићи, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.

-Којићи, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Нкољдан.

-Крстоношићи, после 1827. године, Кикинда, Стевањдан.

-Марковићи 1 и Илићи, друга половина 18. века, Љештанско-округ ужички, Марковдан.

-Марковићи 2, друга половина 18. века, Близоње у Колубари, Јовањдан.

-Петровићи, после 1827. године, Бела Крајина, Стевањдан.

-Пурићи, друга половина 18. века, Гола Глава, Никољдан.

-Ракићи, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.

-Ранковићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Андријевдан(?).

-Симићи, друга половина 18. века, Близоње у Колубари, Јовањдан.

-Слепчевићи и Стакићи 1. Видети Стакићи 1 и Слепчевићи.

-Стакићи 1 и Слепчевићи*, друга половина 18. века, Совљак, Аранђеловдан.

*Слепчевићи су осаћанска и совљачка породица, која је оснивач овог села и зову се још и: Андрићи и Милошевићи.

-Стакићи 2 и Гавриловићи, друга половина 18. века, Маковиште-округ ужички, Блговести, уљези у Стакиће 1.

-Тодоровићи, после 1827. године, Сурчин у Срему, Никољдан.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top