Порекло становништва села Гуњевац, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан
Гуњевац је уз варошицу Уб с југо-западне стране и на десној страни речице Уба, неравно, врло страновито, али не и брдовито село с кућама по појединим пристанцима, поређаним у помање породичне групе.
У Вуковим харачким тефтерима од 80 данашњих села ове области помиљу се 76 насељених места уз две варошице, које Вук назива касабама. Код Вука је у списку село Бресква (Бреска), које данас нема, и недостају још села: Вукићевица, ГУЊЕВАЦ, Милорци, Степање, Стубленица, Трњаци и Хрвати (Рвати).
Од данашњих села, која су несумњиво постала од ранијих засееока су: Вукићевица од Орашца, и Козарице од Каменице између 1818. и 1822. године, Гуњевац од Совљака, Трњаци од Мургаша, Ступленица од Паљуса (Паљува) између 1825. и 1837. године…
Имена села која су опомињала на воћа: Орашац, Јабучје, Црвена Јабука, Зукве, ГУЊЕВАЦ и Бресква (Бреска).
Селишта има свако село, само се различито зове. На сваком селишту очувани су трагови живота или се могу наћи, па било насељено или ненасељено. Особна имена селиштима су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Стара Воћа и Паланка. Селишта под особним називом Паланка имају у Голој Глави и ГУЊЕВЦУ.
Села, која су постала као засеоци од других села пре 200 (сада 300) година су, између осталих и Гуњевац од Совљака.
Породичне традиције нису се код свих породица очувале. Шајиновићи у Звечкој, Грабовцу и Уровцима, Пушићи у Грабовцу, Ђурићи у Црвеној Јабуци и Милорцима, Ђотуновићи на Ушћу, Пејићи у Докмиру и Тврдојевцу, Нешовићи у Врховинама, Вукомановићи у Мургашу и Гуњевцу, Милановићи у Црниљеву и Петровићи у Букору поред других, знају да су из Драговољића у Никшићкој Жупи и од исте породице.
Порекло фамилија-презимена села Гуњевац
Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена
-Гавриловићи и Стакићи 2. Видети Стакићи 2 и Гавриловићи.
–Давидовићи, после 1827. године, Придворица у Колубари, Јовањдан, доводци у Симиће.
-Живковићи, друга половина 18. века, Ликора у Рађевини, Алимпијевдан.
-Ивановићи, друга половина 18. века, Доња Црвица-округ ужички, Михољдан.
-Илићи и Марковићи. Видети Марковићи и Илићи.
-Јанковићи, друга половина 18. века, Голубац у Колубари, Лучиндан.
-Јеличићи, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
-Којићи, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Нкољдан.
-Крстоношићи, после 1827. године, Кикинда, Стевањдан.
-Марковићи 1 и Илићи, друга половина 18. века, Љештанско-округ ужички, Марковдан.
-Марковићи 2, друга половина 18. века, Близоње у Колубари, Јовањдан.
-Петровићи, после 1827. године, Бела Крајина, Стевањдан.
-Пурићи, друга половина 18. века, Гола Глава, Никољдан.
-Ракићи, после 1827. године, Оклетац-округ ужички, Никољдан.
-Ранковићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Андријевдан(?).
-Симићи, друга половина 18. века, Близоње у Колубари, Јовањдан.
-Слепчевићи и Стакићи 1. Видети Стакићи 1 и Слепчевићи.
-Стакићи 1 и Слепчевићи*, друга половина 18. века, Совљак, Аранђеловдан.
*Слепчевићи су осаћанска и совљачка породица, која је оснивач овог села и зову се још и: Андрићи и Милошевићи.
-Стакићи 2 и Гавриловићи, друга половина 18. века, Маковиште-округ ужички, Блговести, уљези у Стакиће 1.
-Тодоровићи, после 1827. године, Сурчин у Срему, Никољдан.
ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)