Poreklo prezimena, selo Dragojevac (Vladimirci)

Poreklo stanovništva sela Dragojevac, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo je razbijenog mahalskog tipa. Deli se na Trišića malu, Gornju ili Donju malu, Jadransku malu i Ravanjsku malu. U dnu sela potok Lađenik i u njemu Dojna ili Gornja mala: za Ravanj Gornja, za Trišića malu Dojna mala.

U Trišića mali, na platformi, nalazi se sredina sela; tu škola, mesni odbor, zadruga, kafana, mlin na saugas motor, zajedno sa malom bravarskom radnjom.

Selo ima 225 kuća i 1247 duša. Najveća je mala u Lađeniku. Priča se da je ime selu po nekom Dragoju. Od njega familija Dragojevići u Ravanjskoj mali.

Bunari u selu na samoj površi, plitki, 10 do 17 m. Bunar dubok 10 m u njemu slojevi:crna, žuta zemlja, pa kamen ploča, a na njoj voda. Kod škole 17 m dubok bunar. Ima bunar 40 m dubok, u Cvetinovića „mali”.

Imena mesta. U Polju: Kamičak, Ravan; u Ravni: Lug, Brod, Slavotinj, Đorđeva česta. Nad Ravni i Kamičkom su Gorica i Urvača (zemlja se urva). Od Broda i Luga su Gornje livade, u ravnici do Miokusa i Mrđenovca.

Vetrovi: sever madžarac, jug beljak, istok ustoka, zapad gornjak. Osim toga: „noćnik” kad se smiri „sunce” duva samo jarugom, niz jarugu. Kad duva beljak, on nagodi kišu, otuda, „od Makedonije”, sa juga. Jug beljak, zimi kad dune, sneg ode! Čim dune beljak, odmah „blagne”. Gornjak zovu ovde zato što duva sa gornje strane, sa zapada.

U dnu sela, kraj Lađenika, na desnoj strani vodotoka, otkriveni prema severozapadu, 10-15 stepeni nagnuti slojevi crvenih peskova, uprskanih žućkastim partijama, bez stratifikacije, ali dosta stisnutih slojeva. Poremećeni slojevi prema Panonskoj ravnici. (Crvenim peskom, od puta pod Čardačinom, farbaju cokle i podove soba, „kuće”, oko kuće; a ima i žute zemlje za farbanje, od Proslopa). U potoku Proslop koji je usečen u neogenoj zaravni između Trišića male i Jadranske male, javljaju se otkriveni slojevi rastresitih neogenih sedimenata; pri dnu, više kuće Mijatovića Živorada, su sivi peskovi; iznad njih, na mestima kliženja, od kojih poslednje lanjske godine, stoga sveže preko peska dolazi serija slojeva kompaktne sive i žućkaste gline; zatim jedan vrlo karakteristični sloj crvenkaste i žute gline sa tankim slojićima sive i beličaste gline (ova žuta i crvenkasta glina služi za bojenje zidova i podova od zemlje); iznad ove gvožđevite interkalacije dolazi modrosiva do ljubičaste, kompaktna glina, vrlo čvrsta. U celoj seriji svakako gornjo-kongeriskoj u glinama, manje ili više peskovitim, a takođe još više u peskovima, javljaju se ljuspice belog muskovita. Ovde nema fosila. Ispod debelog sloja sivog, skoro izvađenog peska, u avliji Ž. Mijatovića, javlja se tanak sloj krupnozrnog peščara sa kvarcnim šljunkom, takođe laporovite i peskovite, čvrsto cementovane gline.

Dok je dolinica Proslop, između Trišića i Jadranske male, duboko usečena karakterističnih tzv. mladih oblika dolinskih strana, dotle je dolinica Brekovac široko usečena, sasvim suprotnog, zrelog izgleda prema prvoj dolini. Vide se dva nivoa iznad dubljeg useka i u Brekovcu kao i u Lađeniku, u glavnom delu Dragojevca. Brekovac je još mnogo širih strana nego i Lađenik. Prema Cvijićevom shvatanju jezerske plastike Šumadije, to bi trebalo da bude pregrebenska dolina. Međutim ona je sva usečena u horizontalnim jezerskim neogenim sedimentima. Prema tome je postjezerska, dugotrajne erozije i denudacije, kojom je disecirana neogena platforma od 100 i 150 m, a možda i jedan umetnuti nivo platforme, koja je sva izgrađena od neogene ploče, ozgo, preko horizontalnih i slabo poremećenih sedimenata, sasvim horizontalna. U dolini Brekovca dva fluvijalna viša poda iznad dna, skoro do aluvijalne ravni, proširena i zaravnjena.

Groblje je do potoka Banovca. Blizu Podgorice je crkvina, u Pajića voću. Na mestu Čardačine, na desnoj strani potoka Lađenik izoravano groblje (dugačke, „iksanske” noge, glave). Ima nekih starih podruma, ognjišta. Tu u blizini i Madžarsko groblje posebno. Na mestu zvanom Slavotinj, u Ravni, na pola do jednog kilometra do Save ima groblje, kamenčine. ”Tu su bili kadgod pre Madžari”. Na njivi Jezdimira Radivojevića, kraj puta jedan „beleg”. Viri samo krst, isto kao u Miokusu; natpis zaoran.

Preslava za celo selo Dragojevac Mlada nedelja.

Dragojevići (18 k., Đurđevdan), U Ravanjskoj mali 12 k., u Gornjoj mali 6 k. Ne pamte odakle su, U istoj familiji ima deda Antonije star 97 godina.

Simići (11 k., Jovanjdan). U Ravanjskoj mali 4 k., u Jadranskoj 7 k. Starinci su. Miloradov (70 god.) pradeda Arsen rođen u Ravni, pa se iselili gore u brdo, u Jadransku malu, pobegao od vode u šumu.

Radivojevići (17 k., Nikoljdan). Svi u Trišića mali. Jezdimirov (73 god.) pradeda Radivoje došao sa familijom od valjevske Mionice.

Trišići (12 k., Lučindan). U Trišića mali. Čini im se da su iz Srema; imaju i sad familiju u Sremu.

Opankovići (16 k., Alimpije). U Jadranskoj mali. Doseljeni iz Beljina i sad tamo familija, samo se prezivaju Tomići. Milojev (65 god.) pradeda Radovan se naselio ovde. Bežao preko 1813, pa se ovde naselio. Mati ga zvala „Opančina” bio junak „gonio Turke na buljuke”. Ovde mu treće mesto; iz Beljina išao preko, iz Preka u Ravan, u Slatinu, pa iz Ravna na brdo. Dvaput se naseljavao; prvi put malo niže, pa se oronilo brdo, pa onda se digao malo više, u Jadransku malu. Jedna kuća Opankovića u Vladimircima Aleksandar otišao devojci u kuću, na imanje, 1928, godine.

Radojičići (4 k., Nikoljdan), 3 k. u Ravni, 1 u Trišićamali. Vlajkov (70 god.) pradeda Antonija doselio se iz Platičeva, iz Srema, sa sinom Trivunom.

Ninkovići (8 k., Stepanjdan), u Ravni. Nisu pričali stari da su doseljeni, ali drugi čuli da su iz Bosne.

Božići (12 k., Aranđelovdan), iz Golih Glava valjevski kraj više Koceljeve. Čedomirov (53 god.) čukundeda Ranko, on iz Golih Glava ovamo, sa Mirkom bratom, jedan u Gradojeviće Mirići, jedan u Ljutice, jedan u Kupinovo. Zadruga Božića, dole u Ravni, do 1911. nepodeljeni. Zadruga bila 35 duša kad se podelila. I sad kuća 22 t duga (1907. podignuta) i 10 m široka, sa 9 odeljenja. Bosanac Obrad radio, blizu Drine živi, i sad radi; druga kuća od 17,5 m dužine. Iz porodice Božića: predsednik MNO Dragoljub, invalid, ranjen u Bosni 1945; Dragutin, šleper majstor, sad glavni majstor u opravci lađe drvarice od 15 vagona nosivosti, na mestu zvanom Lug; Dragića Božića koliba na Savi, oko 800 m od obale. Božića kuće su u mahali Ravan, na izlazu potoka Proslop u savsku ravnicu. U dnu potoka Mijatovići, dalje braća Božići, još uzvodnije Dragojevići itd.

Mijatovići (8 k., Nikoljdan), u Ravni. Sava, deda Ninkov, doselio se iz Tovarnika iz Srema, sa ženom, sinom Rajkom i ćerkom Cujom. Ovde dobio Miloša i drugu decu. 4 k. kolonisti u Omoljicu, 1945.

Amidžići (1 k., Ćurđic). Uvek jedna, pa jedna kuća. Ne znaju odakle su.

Mijatovići II (26 k., Aranđelovdan). U Gornjoj mali. Miladinov (53 god.) čukundeda Mijat, on iz Bosne. Imao tri sina: Lazu, Ninka i Aćima.

Mijatovići III (3 k., Đurđevdan). U Jadranskoj mali. Vojislavljev (50 god.) deda Mijailo iz Preka, iz Tovarnika.

Cvetinovići (12 k., Stepanjdan). U Jadranskoj mali. Milošev (60 god.) pradeda Cvetin iz Jadra, u Karađorđevo vreme. Po njima Jadranska mala.

Cvetinovići II (3 k., Aranđelovdan). I oni u Jadranskoj mali. Iz Miokusa, dovela ih je mati kad se preudala iz Krsmanovića za Iliju Cvetinovića. Zovu ih i Čanakalići od šale.

Riznići (19 k., Lučindan). U Gornjoj mali. Ne zna se odakle su.

Jevtanovići (7 k., Nikoljdan). Svetozarov (76 god.) pradeda Jevta on došao iz sela Bastava, gde se „pozivaju” Vanisavljevići. Ima ih i sada tamo (Rađevina). Jevta i Milinko rođena braća, bili neženjeni pobegli od Turaka, d a ih ne zarobe. Devet T uraka ubili uzgred dok su dobegli ovamo. Milinko, Jevtin brat ostao u Gradojeviću, gde se zovu Mićići.

Bogdanovići (29 k., Stepanjdan). U Dojnoj mali su glavni, a u Trišića mali 11 k. Ne znaju dalje poreklo od deda Vilipa. Možda stari.

Mišići (2 k., Nikoljdan). U Gornjoj mali. Mladenov (44 god.) čukundeda Miša on se doselio. Sedeo pod čergom, pa mu „selo” dalo mesto. Po zanatu i sad kovači. Potpuno se izmenile etničke osobine.

Petrović Prodan (1 k., Đurđic). U Ravni. Pradeda Luka doseljen, ne zna se odakle. Deda Đurađ bio đakon, iz manastira Petkovice, oženio se.

Popovići (3 k., Đurđic). 1 k. u Jadranskoj mali, 2 k. u Ravni, 1 k. u Šapcu, kovač mašinbravar. Pradeda pop, on došao iz Srema. Ima priča: kad su Turci vladali, Amidža i pop Jovan (Popovići) i neki Duka od Milosavljevića (izumrli kaoDukići u Miokusu su neki od njih u Samardžićima) oni trojica bili sudije sa nekim „pašom”, Degme-agom. Amidža i pop kao sudije doneli, na traženje age, rešenje da se neki Damjan Simić nabije na kolac; ali kad je Duka kao treći sudija došao, on na to nije pristao. Viknuo: „Zar vi najboljeg našeg čoveka da nabijete na kolac? To ne može! Zar ti, svetli aga, to da učiniš?” A aga: „Deg, degme” (dobro, dobro). I tako spasio čoveka!

Simići II (6 k., Nikoljdan), U Jadranskoj mali. 1 k. iseljena u Banat, kolonisti, u Omoljicu. Lazarev (64 god.) pradeda Luka, iz Jalovika, od Simića tamošnjih.

Mikići (3 k., Lučindan). U Ravanjskoj mali. Iz Prova došao Grujica 1897. U Provu ima 5 k. Mikića, a tamo iz Kupinova, kad je bila bežanija.

Mažibrad Sava (1 k., Aranđelovdan). U Ravni. Iz Kistanja u Dalmaciji 1919. kao poljoprivrednik.

Mihajlović Čedomir (1 k., Jovanjdan). U Trišića mali. Čedomirov otac Milan 1908. došao kao vinogradar iz Velikog Gradišta.

Aleksijević Bosiljka (1 k.). U Trišića mali. Rus izbeglica Fedor Bikov Aleksijević, 1918. došao, oženjen iz Riđaka, ima 4 sina i 2 ćerke.

Obrenović Ljubisav (1 k., Lučindan). U Gornjoj mali. Iz Jalovika 1941. godine došao u jesen na imanje, u Rizniće, njihovu slavu primio.

Todorovići (2 k., Aranđelovdan). U Gornjoj mali. Iz Preka iz Čuruga, pre više od 100 godina došli.

Čaus Nikola (1 k.) Rus izbeglica 1918. došao, oženio se iz Preka, iz Srema. Ovde kao alas živi.

Bogosavljević Milorad (1 k., Nikoljdan, devojčina slava, a stara slava bila Lučindan). U Jadranskoj mali. Iz Miokusa devojci u kuću, na imanje, 1926, u Cvetinoviće.

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strana 32-35 ), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić