Порекло презимена, село Драгојевац (Владимирци)

11. фебруар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Драгојевац, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је разбијеног махалског типа. Дели се на Тришића малу, Горњу или Доњу малу, Јадранску малу и Равањску малу. У дну села поток Лађеник и у њему Дојна или Горња мала: за Равањ Горња, за Тришића малу Дојна мала.

У Тришића мали, на платформи, налази се средина села; ту школа, месни одбор, задруга, кафана, млин на саугас мотор, заједно са малом браварском радњом.

Село има 225 кућа и 1247 душа. Највећа је мала у Лађенику. Прича се да је име селу по неком Драгоју. Од њега фамилија Драгојевићи у Равањској мали.

Бунари у селу на самој површи, плитки, 10 до 17 m. Бунар дубок 10 m у њему слојеви:црна, жута земља, па камен плоча, а на њој вода. Код школе 17 m дубок бунар. Има бунар 40 m дубок, у Цветиновића „мали”.

Имена места. У Пољу: Камичак, Раван; у Равни: Луг, Брод, Славотињ, Ђорђева честа. Над Равни и Камичком су Горица и Урвача (земља се урва). Од Брода и Луга су Горње ливаде, у равници до Миокуса и Мрђеновца.

Ветрови: север маџарац, југ бељак, исток устока, запад горњак. Осим тога: „ноћник” кад се смири „сунце” дува само јаругом, низ јаругу. Кад дува бељак, он нагоди кишу, отуда, „од Македоније”, са југа. Југ бељак, зими кад дуне, снег оде! Чим дуне бељак, одмах „благне”. Горњак зову овде зато што дува са горње стране, са запада.

У дну села, крај Лађеника, на десној страни водотока, откривени према северозападу, 10-15 степени нагнути слојеви црвених пескова, упрсканих жућкастим партијама, без стратификације, али доста стиснутих слојева. Поремећени слојеви према Панонској равници. (Црвеним песком, од пута под Чардачином, фарбају цокле и подове соба, „куће”, око куће; а има и жуте земље за фарбање, од Прослопа). У потоку Прослоп који је усечен у неогеној заравни између Тришића мале и Јадранске мале, јављају се откривени слојеви растреситих неогених седимената; при дну, више куће Мијатовића Живорада, су сиви пескови; изнад њих, на местима клижења, од којих последње лањске године, стога свеже преко песка долази серија слојева компактне сиве и жућкасте глине; затим један врло карактеристични слој црвенкасте и жуте глине са танким слојићима сиве и беличасте глине (ова жута и црвенкаста глина служи за бојење зидова и подова од земље); изнад ове гвожђевите интеркалације долази модросива до љубичасте, компактна глина, врло чврста. У целој серији свакако горњо-конгериској у глинама, мање или више песковитим, а такође још више у песковима, јављају се љуспице белог мусковита. Овде нема фосила. Испод дебелог слоја сивог, скоро извађеног песка, у авлији Ж. Мијатовића, јавља се танак слој крупнозрног пешчара са кварцним шљунком, такође лапоровите и песковите, чврсто цементоване глине.

Док је долиница Прослоп, између Тришића и Јадранске мале, дубоко усечена карактеристичних тзв. младих облика долинских страна, дотле је долиница Брековац широко усечена, сасвим супротног, зрелог изгледа према првој долини. Виде се два нивоа изнад дубљег усека и у Брековцу као и у Лађенику, у главном делу Драгојевца. Брековац је још много ширих страна него и Лађеник. Према Цвијићевом схватању језерске пластике Шумадије, то би требало да буде прегребенска долина. Међутим она је сва усечена у хоризонталним језерским неогеним седиментима. Према томе је постјезерска, дуготрајне ерозије и денудације, којом је дисецирана неогена платформа од 100 и 150 m, а можда и један уметнути ниво платформе, која је сва изграђена од неогене плоче, озго, преко хоризонталних и слабо поремећених седимената, сасвим хоризонтална. У долини Брековца два флувијална виша пода изнад дна, скоро до алувијалне равни, проширена и заравњена.

Гробље је до потока Бановца. Близу Подгорице је црквина, у Пајића воћу. На месту Чардачине, на десној страни потока Лађеник изоравано гробље (дугачке, „иксанске” ноге, главе). Има неких старих подрума, огњишта. Ту у близини и Маџарско гробље посебно. На месту званом Славотињ, у Равни, на пола до једног километра до Саве има гробље, каменчине. ”Ту су били кадгод пре Маџари”. На њиви Јездимира Радивојевића, крај пута један „белег”. Вири само крст, исто као у Миокусу; натпис заоран.

Преслава за цело село Драгојевац Млада недеља.

Драгојевићи (18 к., Ђурђевдан), У Равањској мали 12 к., у Горњој мали 6 к. Не памте одакле су, У истој фамилији има деда Антоније стар 97 година.

Симићи (11 к., Јовањдан). У Равањској мали 4 к., у Јадранској 7 к. Старинци су. Милорадов (70 год.) прадеда Арсен рођен у Равни, па се иселили горе у брдо, у Јадранску малу, побегао од воде у шуму.

Радивојевићи (17 к., Никољдан). Сви у Тришића мали. Јездимиров (73 год.) прадеда Радивоје дошао са фамилијом од ваљевске Мионице.

Тришићи (12 к., Лучиндан). У Тришића мали. Чини им се да су из Срема; имају и сад фамилију у Срему.

Опанковићи (16 к., Алимпије). У Јадранској мали. Досељени из Бељина и сад тамо фамилија, само се презивају Томићи. Милојев (65 год.) прадеда Радован се населио овде. Бежао преко 1813, па се овде населио. Мати га звала „Опанчина” био јунак „гонио Турке на буљуке”. Овде му треће место; из Бељина ишао преко, из Прека у Раван, у Слатину, па из Равна на брдо. Двапут се насељавао; први пут мало ниже, па се оронило брдо, па онда се дигао мало више, у Јадранску малу. Једна кућа Опанковића у Владимирцима Александар отишао девојци у кућу, на имање, 1928, године.

Радојичићи (4 к., Никољдан), 3 к. у Равни, 1 у Тришићамали. Влајков (70 год.) прадеда Антонија доселио се из Платичева, из Срема, са сином Тривуном.

Нинковићи (8 к., Степањдан), у Равни. Нису причали стари да су досељени, али други чули да су из Босне.

Божићи (12 к., Аранђеловдан), из Голих Глава ваљевски крај више Коцељеве. Чедомиров (53 год.) чукундеда Ранко, он из Голих Глава овамо, са Мирком братом, један у Градојевиће Мирићи, један у Љутице, један у Купиново. Задруга Божића, доле у Равни, до 1911. неподељени. Задруга била 35 душа кад се поделила. И сад кућа 22 т дуга (1907. подигнута) и 10 m широка, са 9 одељења. Босанац Обрад радио, близу Дрине живи, и сад ради; друга кућа од 17,5 m дужине. Из породице Божића: председник МНО Драгољуб, инвалид, рањен у Босни 1945; Драгутин, шлепер мајстор, сад главни мајстор у оправци лађе дрварице од 15 вагона носивости, на месту званом Луг; Драгића Божића колиба на Сави, око 800 m од обале. Божића куће су у махали Раван, на излазу потока Прослоп у савску равницу. У дну потока Мијатовићи, даље браћа Божићи, још узводније Драгојевићи итд.

Мијатовићи (8 к., Никољдан), у Равни. Сава, деда Нинков, доселио се из Товарника из Срема, са женом, сином Рајком и ћерком Цујом. Овде добио Милоша и другу децу. 4 к. колонисти у Омољицу, 1945.

Амиџићи (1 к., Ћурђиц). Увек једна, па једна кућа. Не знају одакле су.

Мијатовићи II (26 к., Аранђеловдан). У Горњој мали. Миладинов (53 год.) чукундеда Мијат, он из Босне. Имао три сина: Лазу, Нинка и Аћима.

Мијатовићи III (3 к., Ђурђевдан). У Јадранској мали. Војислављев (50 год.) деда Мијаило из Прека, из Товарника.

Цветиновићи (12 к., Степањдан). У Јадранској мали. Милошев (60 год.) прадеда Цветин из Јадра, у Карађорђево време. По њима Јадранска мала.

Цветиновићи II (3 к., Аранђеловдан). И они у Јадранској мали. Из Миокуса, довела их је мати кад се преудала из Крсмановића за Илију Цветиновића. Зову их и Чанакалићи од шале.

Ризнићи (19 к., Лучиндан). У Горњој мали. Не зна се одакле су.

Јевтановићи (7 к., Никољдан). Светозаров (76 год.) прадеда Јевта он дошао из села Бастава, где се „позивају” Ванисављевићи. Има их и сада тамо (Рађевина). Јевта и Милинко рођена браћа, били нежењени побегли од Турака, д а их не заробе. Девет Т урака убили узгред док су добегли овамо. Милинко, Јевтин брат остао у Градојевићу, где се зову Мићићи.

Богдановићи (29 к., Степањдан). У Дојној мали су главни, а у Тришића мали 11 к. Не знају даље порекло од деда Вилипа. Можда стари.

Мишићи (2 к., Никољдан). У Горњој мали. Младенов (44 год.) чукундеда Миша он се доселио. Седео под чергом, па му „село” дало место. По занату и сад ковачи. Потпуно се измениле етничке особине.

Петровић Продан (1 к., Ђурђиц). У Равни. Прадеда Лука досељен, не зна се одакле. Деда Ђурађ био ђакон, из манастира Петковице, оженио се.

Поповићи (3 к., Ђурђиц). 1 к. у Јадранској мали, 2 к. у Равни, 1 к. у Шапцу, ковач машинбравар. Прадеда поп, он дошао из Срема. Има прича: кад су Турци владали, Амиџа и поп Јован (Поповићи) и неки Дука од Милосављевића (изумрли каоДукићи у Миокусу су неки од њих у Самарџићима) они тројица били судије са неким „пашом”, Дегме-агом. Амиџа и поп као судије донели, на тражење аге, решење да се неки Дамјан Симић набије на колац; али кад је Дука као трећи судија дошао, он на то није пристао. Викнуо: „Зар ви најбољег нашег човека да набијете на колац? То не може! Зар ти, светли ага, то да учиниш?” А ага: „Дег, дегме” (добро, добро). И тако спасио човека!

Симићи II (6 к., Никољдан), У Јадранској мали. 1 к. исељена у Банат, колонисти, у Омољицу. Лазарев (64 год.) прадеда Лука, из Јаловика, од Симића тамошњих.

Микићи (3 к., Лучиндан). У Равањској мали. Из Прова дошао Грујица 1897. У Прову има 5 к. Микића, а тамо из Купинова, кад је била бежанија.

Мажибрад Сава (1 к., Аранђеловдан). У Равни. Из Кистања у Далмацији 1919. као пољопривредник.

Михајловић Чедомир (1 к., Јовањдан). У Тришића мали. Чедомиров отац Милан 1908. дошао као виноградар из Великог Градишта.

Алексијевић Босиљка (1 к.). У Тришића мали. Рус избеглица Федор Биков Алексијевић, 1918. дошао, ожењен из Риђака, има 4 сина и 2 ћерке.

Обреновић Љубисав (1 к., Лучиндан). У Горњој мали. Из Јаловика 1941. године дошао у јесен на имање, у Ризниће, њихову славу примио.

Тодоровићи (2 к., Аранђеловдан). У Горњој мали. Из Прека из Чуруга, пре више од 100 година дошли.

Чаус Никола (1 к.) Рус избеглица 1918. дошао, оженио се из Прека, из Срема. Овде као алас живи.

Богосављевић Милорад (1 к., Никољдан, девојчина слава, а стара слава била Лучиндан). У Јадранској мали. Из Миокуса девојци у кућу, на имање, 1926, у Цветиновиће.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (страна 32-35 ), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. ja sam unuka ljubisava i malice obrenovic cerka sam hjihovog sina miodraga moji deda i baka su imanje ostaavili mom ocu miodragu obrenovic koji je umro 11 08 2003 on je imao samo mene tako da je slavu preneo moj otac na mene ali ja godinam nisam tamo hvala mojim recima.