Poreklo stanovništva sela Riđake, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Male u selu su: na desnoj strani Mlakve: 1) Odbašića mala i 2) Maksimovića mala; a s one strane reke 3) Protića i Lazarevića mala (zajedno u kup) do reke, a do džade 4) Vukovića mala, u sredini sela (neke kuće pored džade ušorene dograđene, a neke po strani).
Na sastavcima izlazu Mlakve u Dobravu tu, odmah pod poslednjom livadom, bušotina za naftu, niže Petrovića vodenice. Dolina ispod temena kose usečena svega oko 25 m. U aluvijalnoj ravni reke Guščare (Mlakve), na desnoj strani, više ušća joj u Dobravu nalaze se Despotovića vrela. Teme kose na useku najviše rečne terase oko 40 m nad rekom (na Dobravi 80 m, na Mlakvi 85 m iznad vrela; kod Mesnog odbora i Zadružnog doma 125 m). Tu poslednje najdublje mesto na jugu ove jezerske faze odatle uz Mlakvu rečne terase dižu se na obalu faze jezerske od 125 — 130 m sa centralnom ravni u vidu platforme, prema Varni i Vranjskoj.
Vode su u Riđakama: Dobrava; njena desna pritoka Mlakva; (možda se zove tako po toplim vrelima, koja su na desnoj strani rečnog korita, koje svake godine „prisiše” tj. presušuje). Vrela imaju stalno vode glavni izvori zovu se okna vrela: Danilovo vrelo (najviše); Jakovljevića vrelo; Despotovića vrelo (Najdublje i najšire); Tomića vrelo (najjače). Dobrava leti pregoreva, malo vode ima, a od vrela pojačana, Vrela zimi puše se, kao banja, kao iz kazana, dok okolo sneg i led; žene idu zimi na vrela da peru. Zagaze bose u vodu i toplo im. Izbija velika količina vode. To svakako u vezi sa krečnjačkom masom koja se ovde pojavljuje. Voda bistra, mlečna, bledo-zelena. „Izbija” sa dna „ključ”. Oko izvora ševar, zvani ovde „šaš” za vezivanje kukuruzovine (šarovine). Pletu užad za vezivanje. U blizini vrela, sasvim plitko ispod ilovče, zatim crvenjače, krečnjačka masa. Kod škole i Mesnog odbora zatrpan, napušten bunar udaraju u kamen, a ozgo ilovača.
Ispod Maksimovića kuća, u istoimenoj mali, pa sve do Dimitrića kuća, počevši od Guščare pa do Kolarnice na dužini jednog kilometra, sve u dolini reke Mlakve više Vrela majdani krečnjaka beli više, modri slabije, građa za zidanje, a i za pečenje kreča. Treba odgrtati 5 – 7 m zemlje do kamena.
Kišu dobijali od Cera, sa zapada. A „sad” nekoliko godina, od severa burne kiše iz Panonske ravnice. Vetar sa zapada koji donosi kišu pocerac; suprotni duva sa severa to je madžarac najhladniji; kad dune, on nosi leti kišu, zimi sneg i mraz. Od istoka je ustoka, a sa juga beli vetar, jug (topao, mlak). S jeseni i s proleća kad su te „izmaklice” na Ceru i Medvedniku sneg, a ovde kiša. Ima godina kad skoro celu zimu ne padne sneg.
Od ušća Vrela na Dobravi, u ataru Odbora Riđaka tri vodenice: gornja u Riđakama sa 3 vitla Petrovića vodenica, zvana Đukara nekada, sada je Damjanovića (Damjanovići iz Sinoševića pre 50 godina kupili dve trećine, a svi ostali jednu trećinu: iz Vučevice Milivoj, Obrad, Bogdan, Steva, Momčilo, Dragoljub, Miodrag Lazarević itd.). Ispod Đukare sa tri vitla, jeste Krunića vodenica sa dva vitla, u ataru sela Vučevice ( i ona ortačka Joksim Milinković iz Vučevice, Nikola Ninković, Krunići iz Jalovika). Treća, zvana Skupljenka vodenica, u ataru sela Kujavice (poredovnička, najviše iz Skupljena).
U Riđakama dolapi počinju od više kamene ćuprije: dolap Jakova Vukovića; Ive Protića (ortački sa Živoradom Jeličićem iz Vukošića); Milorada i Miloja Mijailovića svi iz Riđaka; Petra Jevtića Vasiljevića iz Cerovca; dva dolapa Mijaila Despotovića iz Riđaka; Mijaila Kuzmanovića iz Cerovca; Janka Kuzmanovića iz Cerovca; Petra Maksimovića. Dovde na reci pored granice atara ovih sela, s ove strane, riđački, s one strane, cerovački dolapi. Neki veći, neki manji; svi su na „slanice” (plitke vode pa ne može na kofe, i nije potreba). Osim na Dobravi, na reci Kolarnici (koja potiče od Brekovače, od Crvene kafane, sa džade kod Zvezda) koja se uliva u Mlakvu kod mesga zvanog Kurjak jeste dolap braće Protića (Milana i ostade trojice); na Mlakvi dolapi: Pavla Poučkovića, Vladete Maksimovića. I ovi „sa slanicama”.
U Riđakama ciglana: banket cigala od 110.000, sa 9 „vuruna”. Glavni majstor Janko Maksimović iz Riđaka, ložač Živorad Lazarević.
Riđačka preslava Mlada nedelja (pred Trojicu nedelju dana), u Guščari, kod debelog bresta.
Groblje je nad Vrelima, na temenu kose. Računa se u Maksimovića mali. U grubo odvaljenom stubu od belog lokalnog krečnjaka, oko 1 m visine i 30 — 40 sm širine i debljine — izvaljen spomenik (meću u temelje doma, dva već odneta). Na njemu natpis: „1794 zdje počivajet rab božji Andr… prestavi se meseca dekemrija 10 den zdje že počivajet rabov Vuk sinovi jego Marko Andreja Petar…potrudisja Nikolaje Vukovič.”
Priča se da nekada bilo Madžarsko groblje u Vrelima, a tu bila i crkva. Nema traga od turskog groblja. Kažu, bio neki Turčin Riđa po njemu Riđake. Nekada, kad su bili pod Turcima, kod kamene ćuprije u Odabašića mali, bila Begova vodenica. Sad ne postoji više. Pored „Begine vodenice” kod kamene ćuprije, imala na Mlakvi, na mestu zvanom Guščara, jedna turska vodenica (zasuta i uništena zasut potok što je bio odliv). Turske vodenice bile još, Damjanovića, Krunića i u Kurjaku. Takođe više Petrovića vodenice, na mestu zvanom Ada i tu bila turska vodenica.
Valjevski nasip bilo šljunčeno najpre ne pamte kad je postavljen.
U Riđakama 90 kuća i 478 stanovnika.
Odobarska Odobašića mala:
Dimitrići (4 k., Ćurđic). Milošev (75 god.) još kosi pradeda Dimitrije iz Kaone (Posavo—Tamnava) za vreme knjaza Miloša, pobegao od Turaka. Nema tamo nikakve rodbine.
Makevići II (4 k., Đurđic). Radisavljev (50 god.) pradeda Makevija iz Kaone posavo-tamnavske. Baba Miloša Dimitrića kaže da su pradede Dimitrije i Makevija došli zajedno bio jedan rod.
Beljić — Lukić Milan (1 k., Đurđic) Milanovog (30 god.) oca, Petronija, mati dovela u kuću Lukića, a Ilija ga usinio. Ilijin otac Luka zato Lukići. Beljić se zove što je nasledio imanje u Provu od nekih Beljića tamo. Njegov otac Petronije rođen u Provu mati Đurđija bila za Beljićem pa pobegla od njega i došla za Iliju, Petronijevog oca. Sa Ilijom svojatali se Lazarevići ranije Odobašići kao sa Odobašićima. Milan je poreklom Provac, a familija je Lukića.
Mojsilovići (3 k., Nikoljdan). Sretenov (38 god.) pračukunded Teodor Teša. Stari.
Poučkovići (8 k., Časne verige Petrove verige). 6 k. u ovoj mali, 1 k. u Maksimovića mali, 1 k. u Vukovića mali. Kada je Pavlov (59 god.) otac Novak imao 20 godina, regrutovan, i pobegao iz Banata, iz Elemira srpskog nije hteo da služi Franju 3 godine, da bude „usar”. Poveo oca Obrada i tri brata još. Ima tamo oko 60 kuća Poučkovića.
Maksimovića mala:
Despotovići I (1 k., Sv. Jovan). Ranije zvani
Miličići po babi Milici bila starešina zadruge, bila zdravo bogata (priča se: imala dukate, zakopala ih i više se ne zna gde su). Miloradov (48 god.) deda Jovan došao ovde u kuću, od Simića iz Cerovca, 1876. godine, kada je poginuo Aćim; Mihailov (49 god.) deda Aćim, poginuo 1876, pradeda Despot, a čukundeda Milovan. Mihailo pamti kad je njegov otac Stevan namenjivao „đedu Despotu” i „pramđedu Milovanu” o zadušnicama mrtvima, imaju spisak „umrlicu” (čitulju). Za vreme Stevana koji je ostao siroče otac mu poginuo u ratu, bila porodica svega 4 člana: on, mati i dve sestre, od 1876. do sada 18 članova. Osim njih još 6 članova od deda Jovana. Svega 24 člana zadruge Despotovića I.
Despotovići II (1 k., Trivunjdan ranija slava, a od pre 42 godine Jovanjdan, zbog komšija, Despotove familije). Dragić (pok.) zvani Gadža slavio i ranije Jovanjdan, on je familija Despotovića I, a Milutin (63 godine njegov je stari došao iz Bosne. Jovan došao iz Bosne sa bratom Damjanom Dujkom (tamo slavili Trivunjdan). Ušli u kuću Srećka Despotovića Dujko zet, a primio i brata Jovana, upisao ga na treći deo imanja. Milutinovi sinovi Ljubodrag i Miodrag od Dujka iz Bosne); a Dragićevi (zvanog Gadža) sinovi Milorad, u Vučevici od pre 26 godina, i Stanisav, u Provu, od pre 15 godina oni su pravi Despotovići, jer Dragićev otac Srećko bio brat Despotov. Despot bio domaćin starešina zadruge.
Vukovići II (2 k., Mioljdan). Dragutinov (29 god.) pradeda Stanoje iz Skupljena, od tamošnjih Vukovića (nema ih tamo više). Kad umro Stanoje, njegov sin Marko služio po selima, bio kelner u Šapcu, onda se zbratimio sa Rajkom Adamovićem, zvanim Stanićem (rođ. 1890) i tu došao na treći deo postali zadruga. Posle se podelili i Marko prešao iz kuće Adamovića, iz Vukovića I male, u Maksimovića malu.
Isailovići (1 k., Jovanjdan na ženino, a Nikoljdan bila slava pre prizećenja). Markov otac Obrad iz Cerovca, ženi u kuću, u Đuriće, 1920.
Đurići (2 k., Jovanjdan). Svetozarov (40 god.) deda Stanimir dalje poreklo ne znaju. Najstarija familija u selu. Smatra se da su familija „odžakovića”.
Jankovići (2 k., Lučindan) 1 k. ovde, 1 k. u Vukovića mali. Iz Trbušca, pradeda Živan došao sa dva sina, Cvejom, koji se posle odselio u Odžino selo (Pocerski Pričinović) i Rankom, mlađim, od koga je sada Živojin i Živojinovi sinovi Stevan (43 god.) i Jovan (22 god.). I sad u Trbušcu Jankovići.
Tomići (3 k., Jovanjdan). Jovanov (62 god.) deda, pop Dimitrije Tomić, došao iz Grušića, zapopio se i dobio ovde parohiju. Pre 90 godina.
Galonići (2 k., Jovanjdan). Novakov (78 god) pradeda Ranko. Odavno su tu ne pamte dalje poreklo. 1 k. u Mišaru Dragomir otišao na ženino imanje, pre 20 godina. U Mačvi ima u Banovu Polju Galonića; Na mačvanskoj pijaci bio dućan Filipa Galonića. Milinkovići i Joksimovići Dragićevići su bili familija sa Galonićima sad u Vučevici tamo otišli pre 100 godina.
Maksimovići (13 k., Đurđic). 2 k. ovde, 1 k. u Vukovića mali, 1 k. u Odobašića mali. Doseljeni ne zna se odakle. Kod Guščare prvi Maksim podigao kuću. Posle se razrojili odatle. Imaju familiju u Ogaru (Srem) tamo se odselili.
U Matijevcu:
Uroševići familija Maksimovića. Ne zna se da li odavde tamo ili obratno.
Milosavljevići ( 1 k., Tomindan). Čedomirov deda, Jevrem, došao ne zna se odakle. Možda su i stari. Uvek pod malom bili!
Protića i Lazarevića mala (zajedno):
Protići I (1 k., Đurđic). Stari, popovska familija ne zna se kad su doseljeni. Milosavljev deda (36 god.) Pavle (prvi stub).
Protići II — Ajdarići (8 k., Đurđic po očuhu, a tamo slavili Nikoljdan). Danilov (60 god) otac Mitar došao iz Zvezda pred rat srpsko-turski na Javoru (1876), sa braćom Petrom i Dragomirom; mati Sinđelija-Cana ih dovela, udala se za dobra čoveka Pavla Protića, i on im prepisao imanje na ravne časti kao i na svoju decu (posle je Nikola rođen). Udala se za Pavla kao starog svata on udovac i ona udovica i još kuma pa potvrdili srodstvo zato se izrojili. I sad su svojta sa Ajdarićima u Zvezdu. (ovo drugi stub).
Lazarevići (6 k., Đurđic) sve jedan stub. Lazarov (66 god) pradeda Lazar. Pre Lazara zvali se Odobašići. Lazar današnji nalazio na spomenicima za svoju familiju prezime Odobašići. A od pradede Lazara prezivaju se Lazarevići. Svojatali se kao sa Odobašićima sa Ilijom Lukićem, od kojih sada Milan Beljić Lukić.
Vukovića mala:
Vukovići I (12 k., Nikoljdan). Jakovljev (64 god) pradeda Arsen dalje ne znaju. Predak Vuk doselio se ne znaju da li iz Stare Srbije ili iz Makedonije za vreme rata sa Turcima. To će biti za vreme Arsenija II ili IV pre će biti četvrtog. U riđačkom groblju spomenik iz 1794. izvaljen, od belog lokalnog krečnjaka iz natpisa se vidi da tu leže Vukovi sinovi Marko, Andreja i Petar potrudi se Nikolaje Vukovič. — Makevići I (3 k., Nikoljdan) svi su od jednog stuba sa Vukovićima isto poreklo iz Stare Srbije, početak XVIII veka. Vladisavljev (48 god) čukunded Makevija Vuković. Njegov sin Milić on odvojio i po ocu uzeo prezime. Slava ostala ista a i kumstvo isto: iz Skupljena
Stanojevići (Đurđic).
Jakovljevići (4 k., Đurđic). Stari. Od njih Vukovići kupovali imanje (najveći bili sa imanjem u mali).
Živkovići (1 k., Đurđic). Stari bili trgovci. Milanov ded Stanimir Brka bio prvi trgovac u Podrinju, veći od Matića: 20 pušnica šljiva on sušio, kupovao dželepe goveda i krda svinja. Gazio decu po džadi. Nosio kuburu, u kuburi oko pojasa silaja, i srebrni pištolji bili.
Milisavljevići (1 k., Đurđic). Antonijev otac Jovan iz Skupljena, pre oko 100 godina. Bio sluga u Brke-Stanimira, posle ga pobratimio Mića od neke izumrle familije zbratimili se i nasledio ga (ko koga nadživi, da ostane sve njemu, nije potvrđeno kod suda zavere se, besa, reč tvrđe no današnje kod suda).
Popovići ( 2 k., Nikoljdan). Doselio se đed Vasilijin, Vučko, učitelj, iz Carine (Podgorina), Tu se oženio, bio učitelj; žena mu dovela pastorka Mijaila, oca Vasilijina i Milosavljeva iz Mačve, gde bila udata, pa se ovde preudala za učitelja.
Mijailovići (1 k.,Nikoljdan). Iz Cerovca 1922. Petrovi sinovi Milorad sa tri brata, a Petrov otac došao iz Bosne, pre 100 godina.
Adamovići (1 k., Đurđevdan sada, na imanje očuha, a pre slavili Jovanjdan). Bili na imanju nekih izumrlih Sušića u Maksimovića mali, pa prešli u familiju Stanića sa majkom. Možda su stari.
IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strana 58-63), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
Komentari (0)