Порекло презимена, село Риђаке (Владимирци)

10. фебруар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Риђаке, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Мале у селу су: на десној страни Млакве: 1) Одбашића мала и 2) Максимовића мала; а с оне стране реке 3) Протића и Лазаревића мала (заједно у куп) до реке, а до џаде 4) Вуковића мала, у средини села (неке куће поред џаде ушорене дограђене, а неке по страни).

На саставцима излазу Млакве у Добраву ту, одмах под последњом ливадом, бушотина за нафту, ниже Петровића воденице. Долина испод темена косе усечена свега око 25 m. У алувијалној равни реке Гушчаре (Млакве), на десној страни, више ушћа јој у Добраву налазе се Деспотовића врела. Теме косе на усеку највише речне терасе око 40 m над реком (на Добрави 80 m, на Млакви 85 m изнад врела; код Месног одбора и Задружног дома 125 m). Ту последње најдубље место на југу ове језерске фазе одатле уз Млакву речне терасе дижу се на обалу фазе језерске од 125 — 130 m са централном равни у виду платформе, према Варни и Врањској.

Воде су у Риђакама: Добрава; њена десна притока Млаква; (можда се зове тако по топлим врелима, која су на десној страни речног корита, које сваке године „присише” тј. пресушује). Врела имају стално воде главни извори зову се окна врела: Данилово врело (највише); Јаковљевића врeло; Деспотовића врело (Најдубље и најшире); Томића врело (најјаче). Добрава лети прегорева, мало воде има, а од врела појачана, Врела зими пуше се, као бања, као из казана, док около снег и лед; жене иду зими на врела да перу. Загазе босе у воду и топло им. Избија велика количина воде. То свакако у вези са кречњачком масом која се овде појављује. Вода бистра, млечна, бледо-зелена. „Избија” са дна „кључ”. Око извора шевар, звани овде „шаш” за везивање кукурузовине (шаровине). Плету ужад за везивање. У близини врела, сасвим плитко испод иловче, затим црвењаче, кречњачка маса. Код школе и Месног одбора затрпан, напуштен бунар ударају у камен, а озго иловача.

Испод Максимовића кућа, у истоименој мали, па све до Димитрића кућа, почевши од Гушчаре па до Коларнице на дужини једног километра, све у долини реке Млакве више Врела мајдани кречњака бели више, модри слабије, грађа за зидање, а и за печење креча. Треба одгртати 5 – 7 m земље до камена.

Кишу добијали од Цера, са запада. А „сад” неколико година, од севера бурне кише из Панонске равнице. Ветар са запада који доноси кишу поцерац; супротни дува са севера то је маџарац најхладнији; кад дуне, он носи лети кишу, зими снег и мраз. Од истока је устока, а са југа бели ветар, југ (топао, млак). С јесени и с пролећа кад су те „измаклице” на Церу и Медведнику снег, а овде киша. Има година кад скоро целу зиму не падне снег.

Од ушћа Врела на Добрави, у атару Одбора Риђака три воденице: горња у Риђакама са 3 витла Петровића воденица, звана Ђукара некада, сада је Дамјановића (Дамјановићи из Синошевића пре 50 година купили две трећине, а сви остали једну трећину: из Вучевице Миливој, Обрад, Богдан, Стева, Момчило, Драгољуб, Миодраг Лазаревић итд.). Испод Ђукаре са три витла, јесте Крунића воденица са два витла, у атару села Вучевице ( и она ортачка Јоксим Милинковић из Вучевице, Никола Нинковић, Крунићи из Јаловика). Трећа, звана Скупљенка воденица, у атару села Кујавице (поредовничка, највише из Скупљена).

У Риђакама долапи почињу од више камене ћуприје: долап Јакова Вуковића; Иве Протића (ортачки са Живорадом Јеличићем из Вукошића); Милорада и Милоја Мијаиловића сви из Риђака; Петра Јевтића Васиљевића из Церовца; два долапа Мијаила Деспотовића из Риђака; Мијаила Кузмановића из Церовца; Јанка Кузмановића из Церовца; Петра Максимовића. Довде на реци поред границе атара ових села, с ове стране, риђачки, с оне стране, церовачки долапи. Неки већи, неки мањи; сви су на „сланице” (плитке воде па не може на кофе, и није потреба). Осим на Добрави, на реци Коларници (која потиче од Брековаче, од Црвене кафане, са џаде код Звезда) која се улива у Млакву код месга званог Курјак јесте долап браће Протића (Милана и остаде тројице); на Млакви долапи: Павла Поучковића, Владете Максимовића. И ови „са сланицама”.

У Риђакама циглана: банкет цигала од 110.000, са 9 „вуруна”. Главни мајстор Јанко Максимовић из Риђака, ложач Живорад Лазаревић.

Риђачка преслава Млада недеља (пред Тројицу недељу дана), у Гушчари, код дебелог бреста.

Гробље је над Врелима, на темену косе. Рачуна се у Максимовића мали. У грубо одваљеном стубу од белог локалног кречњака, око 1 m висине и 30 — 40 сm ширине и дебљине — изваљен споменик (мећу у темеље дома, два већ однета). На њему натпис: „1794 здје почивајет раб божји Андр… престави се месеца декемрија 10 ден здје же почивајет рабов Вук синови јего Марко Андреја Петар…потрудисја Николаје Вукович.”

Прича се да некада било Маџарско гробље у Врелима, а ту била и црква. Нема трага од турског гробља. Кажу, био неки Турчин Риђа по њему Риђаке. Некада, кад су били под Турцима, код камене ћуприје у Одабашића мали, била Бегова воденица. Сад не постоји више. Поред „Бегине воденице” код камене ћуприје, имала на Млакви, на месту званом Гушчара, једна турска воденица (засута и уништена засут поток што је био одлив). Турске воденице биле још, Дамјановића, Крунића и у Курјаку. Такође више Петровића воденице, на месту званом Ада и ту била турска воденица.

Ваљевски насип било шљунчено најпре не памте кад је постављен.

У Риђакама 90 кућа и 478 становника.

Одобарска Одобашића мала:

Димитрићи (4 к., Ћурђиц). Милошев (75 год.) још коси прадеда Димитрије из Каоне (Посаво—Тамнава) за време књаза Милоша, побегао од Турака. Нема тамо никакве родбине.

Макевићи II (4 к., Ђурђиц). Радисављев (50 год.) прадеда Макевија из Каоне посаво-тамнавске. Баба Милоша Димитрића каже да су прадеде Димитрије и Макевија дошли заједно био један род.

Бељић — Лукић Милан (1 к., Ђурђиц) Милановог (30 год.) оца, Петронија, мати довела у кућу Лукића, а Илија га усинио. Илијин отац Лука зато Лукићи. Бељић се зове што је наследио имање у Прову од неких Бељића тамо. Његов отац Петроније рођен у Прову мати Ђурђија била за Бељићем па побегла од њега и дошла за Илију, Петронијевог оца. Са Илијом својатали се Лазаревићи раније Одобашићи као са Одобашићима. Милан је пореклом Провац, а фамилија је Лукића.

Мојсиловићи (3 к., Никољдан). Сретенов (38 год.) прачукундед Теодор Теша. Стари.

Поучковићи (8 к., Часне вериге Петрове вериге). 6 к. у овој мали, 1 к. у Максимовића мали, 1 к. у Вуковића мали. Када је Павлов (59 год.) отац Новак имао 20 година, регрутован, и побегао из Баната, из Елемира српског није хтео да служи Фрању 3 године, да буде „усар”. Повео оца Обрада и три брата још. Има тамо око 60 кућа Поучковића.

Максимовића мала:

Деспотовићи I (1 к., Св. Јован). Раније звани

Миличићи по баби Милици била старешина задруге, била здраво богата (прича се: имала дукате, закопала их и више се не зна где су). Милорадов (48 год.) деда Јован дошао овде у кућу, од Симића из Церовца, 1876. године, када је погинуо Аћим; Михаилов (49 год.) деда Аћим, погинуо 1876, прадеда Деспот, а чукундеда Милован. Михаило памти кад је његов отац Стеван намењивао „ђеду Деспоту” и „прамђеду Миловану” о задушницама мртвима, имају списак „умрлицу” (читуљу). За време Стевана који је остао сироче отац му погинуо у рату, била породица свега 4 члана: он, мати и две сестре, од 1876. до сада 18 чланова. Осим њих још 6 чланова од деда Јована. Свега 24 члана задруге Деспотовића I.

Деспотовићи II (1 к., Тривуњдан ранија слава, а од пре 42 године Јовањдан, због комшија, Деспотове фамилије). Драгић (пок.) звани Гаџа славио и раније Јовањдан, он је фамилија Деспотовића I, а Милутин (63 године његов је стари дошао из Босне. Јован дошао из Босне са братом Дамјаном Дујком (тамо славили Тривуњдан). Ушли у кућу Срећка Деспотовића Дујко зет, а примио и брата Јована, уписао га на трећи део имања. Милутинови синови Љубодраг и Миодраг од Дујка из Босне); а Драгићеви (званог Гаџа) синови Милорад, у Вучевици од пре 26 година, и Станисав, у Прову, од пре 15 година они су прави Деспотовићи, јер Драгићев отац Срећко био брат Деспотов. Деспот био домаћин старешина задруге.

Вуковићи II (2 к., Миољдан). Драгутинов (29 год.) прадеда Станоје из Скупљена, од тамошњих Вуковића (нема их тамо више). Кад умро Станоје, његов син Марко служио по селима, био келнер у Шапцу, онда се збратимио са Рајком Адамовићем, званим Станићем (рођ. 1890) и ту дошао на трећи део постали задруга. После се поделили и Марко прешао из куће Адамовића, из Вуковића I мале, у Максимовића малу.

Исаиловићи (1 к., Јовањдан на женино, а Никољдан била слава пре призећења). Марков отац Обрад из Церовца, жени у кућу, у Ђуриће, 1920.

Ђурићи (2 к., Јовањдан). Светозаров (40 год.) деда Станимир даље порекло не знају. Најстарија фамилија у селу. Сматра се да су фамилија „оџаковића”.

Јанковићи (2 к., Лучиндан) 1 к. овде, 1 к. у Вуковића мали. Из Трбушца, прадеда Живан дошао са два сина, Цвејом, који се после одселио у Оџино село (Поцерски Причиновић) и Ранком, млађим, од кога је сада Живојин и Живојинови синови Стеван (43 год.) и Јован (22 год.). И сад у Трбушцу Јанковићи.

Томићи (3 к., Јовањдан). Јованов (62 год.) деда, поп Димитрије Томић, дошао из Грушића, запопио се и добио овде парохију. Пре 90 година.

Галонићи (2 к., Јовањдан). Новаков (78 год) прадеда Ранко. Одавно су ту не памте даље порекло. 1 к. у Мишару Драгомир отишао на женино имање, пре 20 година. У Мачви има у Банову Пољу Галонића; На мачванској пијаци био дућан Филипа Галонића. Милинковићи и Јоксимовићи Драгићевићи су били фамилија са Галонићима сад у Вучевици тамо отишли пре 100 година.

Максимовићи (13 к., Ђурђиц). 2 к. овде, 1 к. у Вуковића мали, 1 к. у Одобашића мали. Досељени не зна се одакле. Код Гушчаре први Максим подигао кућу. После се разројили одатле. Имају фамилију у Огару (Срем) тамо се одселили.

У Матијевцу:

Урошевићи фамилија Максимовића. Не зна се да ли одавде тамо или обратно.

Милосављевићи ( 1 к., Томиндан). Чедомиров деда, Јеврем, дошао не зна се одакле. Можда су и стари. Увек под малом били!

Протића и Лазаревића мала (заједно):

Протићи I (1 к., Ђурђиц). Стари, поповска фамилија не зна се кад су досељени. Милосављев деда (36 год.) Павле (први стуб).

Протићи II — Ајдарићи (8 к., Ђурђиц по очуху, а тамо славили Никољдан). Данилов (60 год) отац Митар дошао из Звезда пред рат српско-турски на Јавору (1876), са браћом Петром и Драгомиром; мати Синђелија-Цана их довела, удала се за добра човека Павла Протића, и он им преписао имање на равне части као и на своју децу (после је Никола рођен). Удала се за Павла као старог свата он удовац и она удовица и још кума па потврдили сродство зато се изројили. И сад су својта са Ајдарићима у Звезду. (ово други стуб).

Лазаревићи (6 к., Ђурђиц) све један стуб. Лазаров (66 год) прадеда Лазар. Пре Лазара звали се Одобашићи. Лазар данашњи налазио на споменицима за своју фамилију презиме Одобашићи. А од прадеде Лазара презивају се Лазаревићи. Својатали се као са Одобашићима са Илијом Лукићем, од којих сада Милан Бељић Лукић.

Вуковића мала:

Вуковићи I (12 к., Никољдан). Јаковљев (64 год) прадеда Арсен даље не знају. Предак Вук доселио се не знају да ли из Старе Србије или из Македоније за време рата са Турцима. То ће бити за време Арсенија II или IV пре ће бити четвртог. У риђачком гробљу споменик из 1794. изваљен, од белог локалног кречњака из натписа се види да ту леже Вукови синови Марко, Андреја и Петар потруди се Николаје Вукович. — Макевићи I (3 к., Никољдан) сви су од једног стуба са Вуковићима исто порекло из Старе Србије, почетак XVIII века. Владисављев (48 год) чукундед Макевија Вуковић. Његов син Милић он одвојио и по оцу узео презиме. Слава остала иста а и кумство исто: из Скупљена

Станојевићи (Ђурђиц).

Јаковљевићи (4 к., Ђурђиц). Стари. Од њих Вуковићи куповали имање (највећи били са имањем у мали).

Живковићи (1 к., Ђурђиц). Стари били трговци. Миланов дед Станимир Брка био први трговац у Подрињу, већи од Матића: 20 пушница шљива он сушио, куповао џелепе говеда и крда свиња. Газио децу по џади. Носио кубуру, у кубури око појаса силаја, и сребрни пиштољи били.

Милисављевићи (1 к., Ђурђиц). Антонијев отац Јован из Скупљена, пре око 100 година. Био слуга у Брке-Станимира, после га побратимио Мића од неке изумрле фамилије збратимили се и наследио га (ко кога надживи, да остане све њему, није потврђено код суда завере се, беса, реч тврђе но данашње код суда).

Поповићи ( 2 к., Никољдан). Доселио се ђед Василијин, Вучко, учитељ, из Царине (Подгорина), Ту се оженио, био учитељ; жена му довела пасторка Мијаила, оца Василијина и Милосављева из Мачве, где била удата, па се овде преудала за учитеља.

Мијаиловићи (1 к.,Никољдан). Из Церовца 1922. Петрови синови Милорад са три брата, а Петров отац дошао из Босне, пре 100 година.

Адамовићи (1 к., Ђурђевдан сада, на имање очуха, а пре славили Јовањдан). Били на имању неких изумрлих Сушића у Максимовића мали, па прешли у фамилију Станића са мајком. Можда су стари.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (страна 58-63), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.