Порекло презимена, село Орашац (Шабац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Орашац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радова Порекло становништва села Орашац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радова Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Орашац (Шабац)

Порекло презимена, село Орашац (Шабац)

Порекло становништва села Орашац, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се дели на четири мале : Стошића малу, спрам мишарског гробља, заједно са савском обалом; Вуковића малу, у средини села; Ковановића малу — спрам брда и друма, и Станића Малу. Са скоро насељеним Циганима Орашац има 98 кућа и 568 становника.

У селу су бунари (на ђерам) или „чесме” — пумпе. Под брдом, извори Водица и Брајиновац. У дворишту Николе Кнежевића, на Сави крај ђерма је, иза чардака, пумпа 11 m дубине а бунар сад 7 m до нивоа Саве; кад прелије Сава, онда сав потопљен. Највиши ниво воде био овде 1944; а прошле (1946) године, вода до саме капије А. Ј. Кнежевића. Једне године, пре десет година, таласи са Саве, кад је захватила и „ авлију” Н. Кнежевића, провалили зидове куће и штале. Магаза са чардаком уздигнута; једне године бежали у чардак.

У равници под брдом је место Улице (кукуруз, пшеница), на брду горе, спрам џаде суДеонице (виногради, кукуруз, пшеница); спрам Добраве: Баштованица (баште под водом), Ливаде (мало шуме — бела шума, ситна — иначе ливаде). Када се Сава излије, вода допре до брда Оридског и потопи ливаде и оранице, стоји некад до Петровдана. Поводањ захвата око 100 ћа (њиве, ливаде, баште); Гајеви су испод Вуковића мале — до Саве, код воденица; Савско поље — више Гајева и Стошића мале. У Гајевима: шума, кукуруз, пшеница, баште (где Добрава излази у Саву), у Савском пољу — исто , кукуруз и пшеница. Савско поље не хвата вода, Гајеве нешто мало. Поплаве су више од Добраве, кад се дигне ниво Саве.

Долапи су већином на Добрави, има их бар 50. Бугари су прво дошли као баштовани у Орашац (и Мрђеновац). Узимали земљу под закуп, ону која погодна за баште. Они су увели долапе.

Атар орашачки до Саве, Добраве, београдског друма и мишарског атара ниже гробља.

Павле Вуковић (82 год.) од како зна — памти воденице на месту званом Орашац, изнад ушћа Добраве у Саву; до скоро биле две воденице (Шкробића и Кнежевића), па једна издељена, а друга продата у Прово (сад тамо ради). Пре тога биле четири воденице (на карти обележене). П. Вуковић кад се оделио од брата, држао такође воденицу са два ортака. Воденице добављали из Сегедина; после сами правили од храстове шуме. Оскудица у грађи, а затим и конкуренција индустријских млинова — то учинило да нестану воденице. Сем савских, има и воденица поточара на Добрави (једна била у Тополику) до Ливаде, овога села, нестала под конкуренцијом савске.

На брду је црква, слави Велику Госпојину. Прављена око 1874, а пре тога била црква од брвана, покривена шиндром, са звонаром на шиљак. Сеоска преслава Талалија (1. маја). Гробље је где су Улице и Ковановића мала; има такође старе споменике са старословенским натписима, као и мишарско. На гробљу, међу споменицима с краја XVIII века, који су од сарматског кречњака — један је сав од скелета пужева и шкољки. Кажу да је шупљикави кречњак, несумњиво сарматски — од Јазовника, у околини Дсбрца.

Порекло, Вуковића Мала:

Вуковићи (10 к., Мратиндан). „Вшилија” досељена из Миличинице, одозго, иза Цера. Дошао прадеда Павла Вуковића (82 год.) Пантелија, пре око 150 година. Кућа Вуковића поделила се 1883. на три, а сада има 10 кућа.

Мелићи (3 к., Лучиндан). До Вуковића, не знају порекло. — Скробићи (6 к., Никољдан). Не знају да ли су досељени.

Михајловићи (2 Ђурђевдан), домороци.

Петровићи (1 к., Ђурђевдан), Цигани, дошли 1924. из Миокуса.

Дамјановић Вас. (1 к., Петковача), ковач, Циганин из Мрђеновца.

Стошића мала:

Стошићи (12 к., Јовањдан). У кући Зорке Стошић призетио се Драгутин Иванковић из Прова, примио славу.

Станковићи (7 к., Јовањдан), две куће у Стошића мали, 5 к. у Станића мали.

Перићи (1 к., Ђурђиц), доведени из Муселина (Јевремовца) пре 60 година.

Ковановића мала:

Ковановићи (8 к., Андрија), домороци,

Васићи (5 к., Никољдан), домороци.

Гагићи (1 к., Јовањдан), не зна се порекло.

Милошевићи (1 к., Лучиндан), 5 к. овде, 2 на Сави у Станића мали. Паја Милошевић начинио меану пре 50 година, тамо на обали Саве, крај воденице; 1914. Аустријанци му срушили гранатама кафану.

Станића мала:

Станићи (9 к., Никољдан). Бугари прву башту узели под закуп код Станића. Црни Љубинко, од Станића, преузео занат, баштованлук, од Бугара. За време деда Адама Станића (умро 1867) — дошли Бугари баштовани.

Б. Михајловић (1к.) из Кормана, пре 20 година призетио се у кући Крсте Станића.

Петровићи (3 к., Ђурђевдан), домороци.

Јанковићи (1 к., Ђурђиц), из Мишара, пре 50 година. — На Сави (иде у Станића малу — удаљено око 400 m од крајњих Стошића кућа, Кнежевићи (3 к.), из Мишара пре око 30 година. Од ових две куће биле скупа — Јована и Томе — браћа рођена, са по два сина, задруга била од 14 чланова у 1910. години.

Душан Кнежевић (1 к.), народни песник, рођен 1885. Његови састави „Кроз 20 векова сиротињске сузе”, „Атентат Сарајевски”, „Док није пуко топ од Добраве 1914” итд. Дошао из Мишара кад и остали Кнежевићи — и био прво воденичар, од 1905. Своје имање у Мишару, у Слатини, продао. Зна ад прави сеоске воденице, коло од долапа, цео долап.

Стојковићи (1 к., Ђурђиц). Из Мрђеновца досељен „Коџа” звани, воденичар, пре 10 година.

Ст. Печулић (1 к.), из Маџарске, Барање, после I светског рата, као воденичар. Сада хвата рибу — алас.

Гавра Губа (1 к.), Рус, избеглица после I светског рата — алас.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (страна 23-26), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top