Poreklo prezimena, selo Zvezd (Vladimirci)

Poreklo stanovništva sela Zvezd, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo leži na temenu zaravnjene kose koja se od beogradske jezerske faze od 160 m penje i do 175 m. Od vrha zaravni na sve strane su potoci, čija izvorišta se zvezdasto razilaze od Zvezda kao ”zvezda”. Selo i leži na samoj toj zvezdasto diseciranoj zaravni.

U selu su male: Topola, sa južne i jugoistočne strane, do potoka Lađenika; do Topole sa treće strane je Šumanci mala, a do ove Ajdarića mala. A preko potoka Lađenika, do džade, je Lađenik mala. Ciganska mala je desno od puta idući Zvezdu od Prova.

Od 170 i 160 m visine platforma sela Zvezda, idući kroz malu Topolu, na gornjem toku Dubočke reke, ovde zvane Lađenik – postupno neprimetno silazi na 150 m. Topolska mala na temenu neogene površi i ispod nje urezane fluvijalne terase; poslednje kuće Topole baš na zaravni fluvijalne terase, ovde u apsolutnoj visini 145 m. S druge strane seoskog dola, na istoj fluvijalnoj terasi, glavni delovi mala, Ajdarića, i preko rta, Šumanaca. Selo Zvezd na levoj strani glavne doline, u bočnoj dolini – na fluvijalnim terasama i na površi. U dolini usečenoj ispod nivoa površi od 150 do 170 m, od kose kojom vodi beogradski drum, veoma izraziti fluvijalni pregib, a pod njime terasa na kojoj mala Lađenik, a onda dubočki dolinski usek, do dna dolje. Potpuno jasno da u dolinici Dubočke reke imamo fluvijalni reljef koji odgovara normalnim jezerskim fazama. Ispod plat- forme od 150 -170 m idući ka Debrcu, preko male Topole i preko male Lađenik, konstatuju se tri fluvijalne terase: prva u nivou 145 t a.v., a druga u nivou 125 t a.v. i treća u nivou 115 – 116 m, dok na dnu doline 100 t a.v. Na prvoj i drugoj terasi mala Lađenik, na trećoj – lađeničke bašte. Na dnu useka, koji izgleda kao uklopljena dolina, pokriveni zeleni i žuti jezerski sedimenti, sa pojavama kliženja. Prva rečna odgovara jezerskoj terasi od 125 m, druga rečna odgovara jezerskoj od 100 t (oridskoj), a treća onoj rečnoj, naSavi, iznad aluvijalne ravni, kao na Kamičku. U Ravnicama Gornjim, još uvek i na terasi od 125 t, a pogotovu na terasi od 100 t, površinska zemlja crnica, bogata humusom. Međutim, na najvišoj zaravni neogene platforme – ploče, više beličasta i žućkasta ilovača. Spiranje snosi niza strane sa viših delova površi na zaravni površinsku humusnu zemlju koja se na terasama od 100 i 125 m taloži. Kod Odbora i škole, uvrh sela Zvezda, dopire krajnji izvorni krak Brekovca; u tom kraku izvornom, na 600 m od puga, izvor, ”živa voda”, zvana Vodica, na bunar, zapušten, još iz turskog vremena. Bila jaka voda koja je stalno tekla, sad sasvim slaba (kažu da su slaninom zasipali žicu, da ne potopi). Tekla je i u sušno doba letnje, sad ne toliko. Onda bile šume, sve pokrivale. Bio jedini pravi izvor. Bunari u selu do 22 m duboki na površi, u dolinama i po 10 m svega. U zvezdanskoj Ciganskoj mali su dva bunara (20 i 22 m dubine).

Granice atara: prema Provu, do ciganskih kuća provskih, Miljkaš (provačko mesto), Točak (provačko mesto- bio bunar na točak), Brekovac; prema Trbušcu, Crvena meana (sad kafana); prema Skupljenu, do džade; prema Jaloviku – preko džade; prema Bukovici, Ambarine; prema Debrcu, Mravinjski potok, Čergine.

Groblje seosko je uvrh sela na Vrovine (175 m), bez traga od crkve, a bila kapela u samom groblju, od ”šeperi”. Tamo bila piramida kraj puta. Ima puno starih grobova – ne zna se ni od koga su ni kako; oni što su pisani grobovi, jesu od neke tri ruke (tri načina izrade spomenika). U Gajića avliji, u Šumanskoj mali, 3-5 belega.

Stara sredina sela, zvana ”Porta”, u Šumanskoj mali. Tu velika stara lipa, u njoj zapis (krst); tu o ”zavetini” sela čine ”molitvu” – na Spasovdan; osim toga na Vartolomija su ”masla”, takođe čitana molitva- tu pop ”čitao sveštalo maslo” (od svih proizvoda donosili da ih pop osveti). Milutin Gajić (71 god.) pamti kad je u selu bilo svega 17 kuća, a sad je blizu 200 kuća. U to vreme, pre više od 60 godina, bilo sve oko sela pod šumom.

Nikola Ajdarić (69 god.) pamti da su stari pričali da na imanju Ajdarića sedeli Turci. Turci sedeli na Visu, sprotiv džade, s ove strane, a ima turska bobija – tursko selište – preko džade. Ti Turci bili Ajdar bega, sedeli na mestu danas zvanom Bobije. Bilo 20 – 30 kuća. Kuće bile od naboja – suva zemlja nabijena maljem između dasaka, krov od slame ili dasaka. Prva crepina koja je došla ovamo – to je doneo Nikole Ajdarića deda- Nikola, na lađi iz Pančeva – kobile išle bajirom i vukle. Kad su Turci odbegli – onda propale. Nema tragova od turskog groblja. Posle su preko Bobije, gomile, izrasli debeli hrastovi. Kad su Turci izbegli za vreme ustanka, onda Mijailo, pradeda Nikolin, zauzeo tursko imanje ovde, a Skupljenci s one strane džade, oko one Bobije. Zato ona u skupljenskom ataru.

Za vreme Turaka pravili kolibe po jarugama skrivene, pa kad su Turci proterani, onda počeli gore na brdu da šore. Kroz selo strmim beogradskim drumom išli Turci, zvonili praporci na konjima sa kićankama. Srbi, čim bi čuli da idu Turci, bežali bi iz koliba. Da ih Turci ne bi otkrili, decu ostavljali. Turci bi čuli dečji plač, zvali ukućane, ali se ovi skriveni po lugovima oko kuća i jaruga, nisu smeli javljati. Jednom kad su se vratili u kolibu ukućani Nikolinog pradede Mijaila Ajdarića, u kući na ognjištu našli samo ”šupret”, puhor od deteta i kolevke. To su Turci, ne našavši ukućane, bacili dete u vatru, poklopili kolevku nad ognjište da izgori sa detetom. To se priča kao najgore zverstvo Turaka.

Kod Crvene meane je mesto zvano “Preseke”; tu stari dočeki- vali turske haračlije po zasedi. ”To preteknu Turci ovde, to ih dočekivali na mali Duboko, pa tamo ubijali”. Pavle Ajdarić slušao od majke kako je Turke presretao Zvezdan vojvoda na Preseke; po njemu selo dobilo naziv Zvezd.

Pre današnje džade, glavni put od Šapca do Beograda išao kroz Zvezd: današnji put na ciganske kuće do provskih Cigana, pa onda pravo kosom na malu Duboko. Ovamo bila meana Milana Smiljkovića, od pruća. Tu Turci noćivali. Tako isto Crvena meana bila upletena prućem, a olepljena crvenom zemljom – zato se zove Crvena meana. Ona u skupljenskom ataru. Milan Nešić slušao od majke Jovane o ”tatarima” – turskim pismonošama, kako su svakog koga bi sreli na putu – šibali kamdžijom. Odsedali kod Smiljkovića meane, na Dubokom.

Milutin Gajić (71 god.) zapamtio kad su Cigani iz Male bili u Dragojevcu – do Simića dragojevačkih – u zemunicama, u pustinji, na mestu Brekovcu, prema Pejinom potoku. Otuda pre- šli na današnje mesto pre oko 70 godina.

U najstarije vreme kuće bile od naboja. Ovde, ko je siroma- pravi kuću od ”čatme”, tj. nema cigle, ili od ”čerpića”. Brvnare pravili takođe u najstarije vreme – daščare, šindrare, dok je bilo šume. Poslednji ambari pravljeni od brvana do pre 20 godina. Sad se zidaju od cigala.

Kad je u selu ”majina” – tišina, vide uveče osvetljenje sa groblja u Beogradu i čuju mlin u Debrcu. U staro vreme zvali ”Biograd”.

Zvezd je selo sa 190 kuća i 1083 stanovnika (sa učiteljem).

Koliko sad celo selo sa blizu 200 kuća ima grla goveda, toliko pre 60 – 70 godina imale svega dve zadruge – po 150 grla goveda. Imali su Zveždani zemlju i u Orlači i u Adi na Kamičku.

U Zvezdu nekoliko zanatskih radnji: jedan mašin-šloser, 1 kovač, 1 kolar (od Isailovića), 2 tišlera (od Novakovića). Mlin kod Crvene meane na zveždanskom ataru – bio Dušana Petrovića – sad državni. Motorni mlin od pre 20 godina.

Najstarija familija u selu bila:

Pantelići- Džanići (Nikoljdan). Zamrli pre 50 godina. Ima ih u Belotiću posavotamnavskom. Odseljen Živojin pre 50 godina.

Iza Džanića su:

Starčevići (11 k., Alimpije). U Topoli. Priča se: bili starac i baba; rodilo im se u sedamdesetoj godini dete. Naišli Turci brdari iz Bosne – nosili brda, prodavali ih. Dete vriskalo, a roditelji se stideli da dete podoji baba. Po tome Starčevići. To bilo još pre Karađorđevog ustanka.

Nešići (3 k., Sv. Dimitrije). U mali Topola. Milanov (66 god.) čukunded Neša – iz Azanje došao kad bila bežanija od Turaka. Nešinog sina Matiju Turci na Malom Dubokom uhvatili kao ajduka i živog ga ogulili.

Arsenovići (2 k., Nikoljdan). U Topoli. Oni jedan rod sa Nešićima i Filipovićima.

Filipovići (6 k., Alimpije). U Topoli. Vilip se oženio iz Predvorice, pa ”po ženinom rodu” slavu Alimpija uzeli. Žena rekla da neće da slavi Mitrovdan, već svoju slavu. Nedeljko, Arsen i Vilip tri brata rođena. Prvi izbegao Vilip iz Azanje, ubio Turčina, pobegao i naselio se tude. Za njim dobegao Arsen- takođe u tursko vreme- ”i on učinio grešku”. I Arsenova žena kad joj muž umro, uzela slavu svoga roda – takođe iz Predvorice. Najposle Nedeljko došao iz Azanje da pomogne porodicu svoje umrle braće. Kako njegove snaje nisu htele da slave Mitrovdan – slavu toga roda – Nedeljko se pred Mitrovdan izdvojio u košaru, proslavio Mitrovdan u košari i sledeće godine napravio kuću i oženio se.

Nikolići-Mutapovići (Nikoljdan). Bila porodica u Topoli pa zamrli ovde, a jedna kuća prešla u Beograd, pre 20 godina.

Lazarevići (1 k., Jovanjdan). Doseljeni odavno, pre 100 godina. U mali Topola. Došao neki Rafailo, a unuk njegov Dragutin bio pop u Debrcu 50 godina.

Banjić Mihailo (1 k., Mitrovdan). U Topoli. Iz Kormana došao ženi u kuću, u Nešiće – pre 40 godina.

Gajići (12 k., Alimpije). U Ajdarića mali. (1 k. u Miokusu, Mirko Gajić, tamo u Samardžićima od pre 40 godina; 1 k. u Belotiću posavskom, pre 30 godina). Došli od Jadra iz nekih gajeva – šuma bila. Milutinov (71 god.) pradeda Janko došao. On jedan od prvih, posle njega Šumanci.

Isailovići (20 k., Alimpije). U Topoli 13 k., u Ajdarića mali 7 k. Dragojlov (38 god.) pradeda Pavle došao iz Jadra.

Lukići (3 k., Ćurđic). U Ajdarića mali. Markov (67 god.) pradeda Milan došao. Ne znaju poreklo – iz nekih Luka došli.

Milovanović Jovan (1 k.). Ajdarića mala. Dovela ga mati pre 60 godina u Lukiće, iz Debrca.

Ivanovići (4 k., Đurđic). U Ajdarića mali. Ivan došao iz Osečine valjevske sa bratom Lazarom. Još drže kumstvo u Osečini. Ti njihovi kumovi čekaju dok se rodi 2-3 dece i još koja svadba, pa zovu ove – neće da promene kumstvo.

Lazarevići (2 k., Alimpije). U Ajdarića mali. Rod sa prednjima, Lazar došao, brat Ivanov, iz Osečine valjevske.

Ajdarići (9 k., Nikoljdan). Ajdarića mala. Najstariji rod. Nikolin (69 god.) pradeda Mijailo, čukundeda Stanoje. Mijailo zauzeo tursko imanje Ajdar-bega kad su Turci izbegli za vreme ustanka.

Obradovići (3 k., Nikoljdan). Mala Šumanci. Radojičin (73 god.) pramdeda Obrad doselio se iz Krnića- posle isterivanja Turaka. Pre isterivanjaTuraka 4-5 kuća bilo svega, posle se sve doselilo.

Šumanci su doseljeni, bile tri familije po jedna kuća. Svi se zovu Šumanci – iz Šumadije – a nisu nikakav rod.

ŠumanciI (12 k., Alimpije).

Šumanci II (10 k., Alimpije).

Šumanci III (6 k., Alimpije). Njihovi preci samo se doselili zajedno iz Šumadije, pa zato se ”pozivaju” Šumanci. Došli za vreme Nikole Ajdarića (69 god.) dede Nikole – obrazovali Šumansku malu. U njihovoj mali, na granici Ajdarića male je ”Porta” (bilo zagrađeno oko lipe – starog slovenskog hrama).

Vasići ( 2 k., Nikoljdan). U Šumanskoj mali. Došli zajedno sa Džanićima, pre Šumanaca i prvi posle Ajdarića.

Petrovići (Kurkelići) (7 k., Stepanjdan). Đorđev (69 god.) deda nazvan Kurkel – imao šest sinova i govorio: ”More, skurkeli kako bilo, samo da se ore”. Na zemljanu testiju udarali obruč. Došao iz Korenite, iz Jadra, i naselio se u Topolu, odmah do Šumanaca, samo preko jaruge. Napravio kolebu. Šumanci mu kazali: ”Ne mo’š tu da budeš. Idi dalje” – i proteraju ga u Topolu. On napravio kolebu, oni ga i odatle krenu. I on onda odseli u šumu, u tzv. Radivojevu obalu, jarugu bliže debrčkoj strani. Kad je tamo napravio kolebu, počeo da krči šumu i da pravi japiju za kuću. A ovi Šumanci bili jaki (ko bio jači, taj i stariji), pa preko noći dođu pa mu ispresecaju japiju da ne može da sagradi kuću. U tome mu se našao šesti sin. Onda taj Kurkel kazao ženi: ”Šta ćemo da radimo, ne možemo nikako. Ajde da okumimo Šumance”. (To su ovi Vasini i Stanimirovi i Novakovi Šumanci!). Dođe Kurkel Šumancu rano na kapiju: ”Ej, kume! Ej, kume!” – Kad iziđe Šumanac. ”Koje dobro?” – Ej, kume, našao mi se šesti sin, hoćeš li da ga krstiš? Hoćeš da budeš kum?” Ovaj pristao. Onda su pili rakiju za kumstvo… Onda Šumanac rekao: ”Kume, ne možeš biti ni tude. Da se seliš u Lipe.” To mesto bilo sve pod lipama. I sad je tu jedna kuća Kurkelića-Petrovića; one druge se iselile. To je mesto breg – surdulina i osulina. I tu na bregu, u Lipama, Petrović Kurkel sagradio kuću, poravnjao mesto i ogradio veliko imanje. Tamo, u tom velikom mestu bila 1 k. Novakovića, pa ih Kurkelići krenuli u Ajdarića malu – a dobili njivu kod današnje Ciganske male. Bili su i

Ristivojevići (i danas 3 k.). – Dođoše divlji, isteraše pitome. – Kurkelići i danas su kurjaci. I Ilići-Kurkelići su u Lađeniku, do džade.

Novakovići (3 k., Aranđelovdan). Iz Lađenika u Ajdarića malu. Proterali ih Kurkelići – vratili se. Ne zna se odakle se doselili u Lađenik.

Ristivojevići (4 k., Aranđelovdan). U Lađeniku, do Kurkelića. Ne znaju poreklo.

Ilići (2 k., Đurđevdan). U Lađeniku su. Ne znaju poreklo.

Radovanovići (5 k., Aranđelovdan). U Lađeniku. Njihov stari je došao devojci u kuću, za njim došao i brat. Ostali su Radovanovići u Provu, slave Đurđic. Ovi najpre slavili malo Đurđic, posle uzeli slavu od toga imanja – Aranđelovdan.

To je slava kuće Božića, koja je tada izumrla, sad se zove kuća Radovanovića. Doselio Radovanović i osnažio ih. Poreklo tih Božića ne znaju. – Josipovići (2 k.). U Šumanskoj mali. Došli iz Bosne, pre 70 godina. Učinili tamo neko delo, ubili Turčina, i pobegli. Došla dva brata, jedan ženjen, drugi momak. Familiju imaju i sad u Bosni-zovu se Nikolići. Njihovo selo odmah preko Drine, bliže Bajinoj Bašti. Dolazi njihova familija ovamo – majstori zidari. – Nedeljkovići- (11 k., Nikoljdan). U Ajdarića mali. Isti rod kao

Ajdarići: po Nedeljku, bratu Mijailovom, prezivaju se Nedeljkovići – inače Ajdarići su. Dragić, stric Nikole Ajdarića (69 god.), pre 50 godina bio u Vojsci na prezivu. Prozvali ga Dragić Mijailović, a on se nije odazvao na to ime već kazao da je Ajdarić. I tako uzeli to ime koje je već poznato po Ajdar-begu, napred prikazanom. Dakle, Stanoje imao dva sina: Mijaila i Nedeljka; oni se prezivali Stanojevići. Posle podele Nedeljka od Mijaila, kad Nedeljko umro, njegova žena sa sitnom decom ponovo se vratila u zadrugu Mijailovu. Tek kad su deca odrasla, opet se podelili.

Pavlovići (5 k., Nikoljdan). U Ajdarića mali. Njihovi dedovi se doselili iz Krnula, uljezi u kuću, pre 60 – 70 godina.

Arapovići su u muškoj lozi izumrli. Neko od tih Arapovića bio crn kao Arapin.

Nikolići (7 k., Jovanjdan). U Šumanskoj mali. Pre 30 godina bila jedna kuća od 4 brata. I oni su odnekuda doselili- pramded njihov Matija došao; žena mu bila ”skora Bošnjakuša”, a on možda od Jadra.

Arsenovići Pavle i Luka (1 k., Jovanjdan). Mašinbravar na džadi, kod Crvene mehane, a ovde se računa. Pavlov otac Živojin došao iz Mrđenovca pre 30 godina ženi u kuću, u Gajiće, pa ih ovi isterali. Posle otišao nekoj babi u kuću, a kad je sahranili, nasledili 1 ha zemlje, prodali ga i otvorili zanatsku radnju na drumu.

Kekić Radovan (1 k., Đurđic). Šumanska mala. Dovela ga mati pre 50 godina. Grobar je.

Gajić Miloš (1 k., Đurđic, ženina slava, a na staru slavu, ”Jovana” pali samo sveću). Ajdarića mala. Iz Jalovika, pre 10 godina na ženino imanje došao.

Vonić Mija (1 k., Nikoljdan). Radnik mlinar, pre 2 godine iz Debrca došao, a rodom je iz Bosne.

Beljić Stanisav (1 k., Jovanjdan). Kovač, iz Prova došao pre 15 godina, ovde kupio malo zemlje i oženio se. – Ciganska mala. Svi Cigani ”zvežđanski” u mali (kao i provački, preko puta) govore rumunski – (vlaški), osim Jevremovića, kotlara u Zvezdu, koji govore ciganski. Oni koji su zemljoradnici imaju po 20 – 30 ari zemlje, najviše 2 ha (Stanoje Todorović); žive od agatluka, svuda idu na rad, do Beograda. Leti najviše u poljurade, ujesen malo sviraju.

Todorovići (12 k., Sv. Aranđel). 10 kuća u Mali, dve su kuće pre Male. Slava od starina. Dragićev (38 god.) pradeda Todor već ovde, pre ”100” godina došli, ranije bili u Dragojevcu. Zemljoradnici, a muzikanti uzgred.

Mitrovići (3 k., Nikoljdan). I oni iz Dragojevca, iz Brekovca, pre 100 godina na dragojevačku stranu. Zemljoradnici – muzikanti.

Bimbašići (2 k., Aranđelovdan). Isto poreklo iz Dragojevca. Zemljoradnici – muzikanti.

Stankovići (2 k., Jovanjdan). Oni su iz Drenovca mačvanskog, od pre 60 godina. Zemljoradnici – muzikanti.

Dimitrijevići (3., Petkovača – Paraskeva). Iz Duvaništa 2 kuće, Paja i Milutin direktno ovamo pre 80 godina, a Ivan (1 k.) iz Petkovice – donela ga majka pre 60 godina – druga familija.

Jovanović Radojica (1 k., Aranđelovdan). Pre 15 godina došao ženi na imanje, iz provske Ciganske male, od Jovanovića IV.

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja;iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strana ),priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić