Poreklo prezimena, selo Vukošić (Vladimirci)

Poreklo stanovništva sela Vukošić, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo se deli na dva glavna kraja, severni i južni kraj. Glavni deo sela jeste u severnom kraju, ali je središte sela u južnom kraju tu, kraj škole i stare zadruge je i Mesni narodni odbor. U južnom kraju su: Brkića mala (prema Zablaću), Matića mala i Obradovića mala; u severnom kraju Vukošića su: Kuzmanovića mala, Jeličića mala i Maksimovića mala. Ciganska mala je iza Maksimovića male, preko džade mesto zvano Orlovac, odnosno Lipovica. Ciganska mala spadala ranije u pocerski srez, sada u ovaj srez a zemlja Vukošića i ranije bila.

Odmah ispod škole i stare zadruge, preko jedne uzane očuvane visoke terase, na kojoj je kuća Vladimira Pajića, silazi se u majdan (radio do 1932), za građenje kuća vadio se beli i crvenkast donjokretacejski krečnjak. Isti krečnjak javlja se i s druge stra- ne, leve strane doline, belo-plavuškast i crvenkast, podoban i za šoder (za drum), dok ovaj bio, s ove strane, raspadnut i pločar. Zato dolina Dobrave u samom selu Vukošiću ima sasvim stešnjenu dolinu. Pod školom aluvijalna ravan široka svega oko 150 m, a tamo, u pravcu majdana Pavlijinog na Gogincu, još tešnja, svega 30 m.

Ima majdan krečnjaka s leve strane Dobrave i naniže, blizu valjevskog puta. To je ispod Savkovca iznad meovljanske vode- nice blizu i iznad samog druma. Zato dolina Dobrave i tu, iznad Riđaka, stešnjena. Kako krečnjačke mase između Zablaća, Vukošića i Riđaka nigde ne izbijaju iznad zaravni prostranih platformi – od 150 i od 125 m već su svuda pod debljim ili tanjim pokrivačem od jezerskih peskova i glina to su oni svuda abrazijom, prethodno zasečeni abrazionom ravni, u transgresiv- noj fazi, da bi u regresivnoj fazi preko njih ostale dve prostra- ne serije beogradske faze. Viša od ovih od 150 m, još je i kod Zablaća veoma dobro izražena prostrana platforma. Niža nastaje od Matića male i škole u Vukošiću, pa preko svih temena kosa na severu odatle: u Varni, Velikoj i Maloj Vranjskoj, Jevremovcu i dr. Cela Matića mala na samom temenu površi veoma prostrane površi; prva niža ispod beogradsko – zablaćke bulbulderska od 125m. Reka Višnjica ima izvanredno fine meandre u poširoj aluvijalnoj ravni. Pod Rustinom, u useku puta, otkriveni donjokretacejski modri krečnjaci. Pravac slojeva severozapad-jugoistok, pad ka jugozapadu od oko 70°, Dakle, dinarski pravac. Uz reku Višnjicu nema ga. Odavde kroz Riđake isti, samo beli krečnjaci. Na Rustinu, na terasi, vinogradi M. Matića i dr., vinogradska kućica, hrastova mlada šuma M. Stevanovića (i poneki jasen i brest.

U vreme kad je Mata, predak Matića došao, u selu bilo svega 3 bunara žive vode: Simidžinac, u livadama kod Bare, Kamenovac, iza Luka i Ninovac, u Alenovcu, kod Crkvina. A ima i bunar Goginac, ispod škole kod Dobrave. Zidali ga Goge majstori.

Vodenice su dve: Donja (poredovnička) na Dobravi i Gornja Čede Brkića na Dobravi, na mestu zvanom Gornje livade.

Groblje za celo selo preko reke u Kuzmanovića mali. Tamo i staro Madžarsko groblje. Vrlo staro. Na sastavcima Višnjice i Dobrave bila crkva nekada mesto zvano Crkvine, odmah više nekadašnje kolebe Matića u lugu, u bregu, nad sastavcima. Crkvine u gradini Ivana Matića i Mihaila Stevanovića. Nema ništa, bio jedan spomenik do ovoga rata. Neki kažu da tu rast i groblje od Rimljana. Stari pričali da se selo zvalo Šarevo. Kuga pomorila. Jedan od starih vukao mrtvace sve kukom, i otud Vukošić.

Preslava seoska Mali Spasovdan, zvani ”Pokrižak”. Skup se držao kod današnje škole na mestu zvanom ”Kod granice” (bilo veliko graničevo drvo 2 metra u prečniku.

Vukošić selo sa 202 kuće i 1031 stanovnikom.

Milutina Matića (66 god.) čiča Stevan (umro 1919. u 85-oj godini života) pričao da je selo zapamtio sa 17 kuća. Marko Brkić II (53 god.) slušao od starih da su starodrevni:

Kneževići,

Miladinovići,

Todorovići.

U Brkića mali, a u mali preko reke:

Moravčevići,

Stojići,

Tadići,

Jevići (izumrli),

Keserovići (izumrli). U Brkića mali: po starom Matejići sada Matići, zvani Grbići (5 k., Sv. Đorđe). Starodrevni. Milutinovog (66 god.) dedu Đurđa uzeo Jevrem Grba pod svoje, zato Grbići.

Filipovići (4 k., Lučindan). Starodrevni. Miloslavljev (39 god.) čukunded Filip on zvan „Madžar,” od familije koja je ovde bila još u madžarsko vreme.

Kneževići (5 k., Mratindan). U Brkića mali 1 k., a preko reke u tri male – 4 k. Starodrevni. Kažu: ”Stari naši pričali da su od kneza Iva od Semberije.”

Miladinovići (4 k., Stepanjdan). Starodrevni.

Brkići I (3 k., Stepanjdan) Starodrevni. Došli iz Mišara devojci u kuću. Deda Branka đed Miloš bio knez u selu.

Brkići II (13 k., Đurđic). Njihov predak došao u kuću Brkića I, iz Riđaka, pre 100 godina.

Blagojevići (3 k., Petkovica). U Brkića mali 1 k., u Obradovića mali 2 k. Starodrevni. Dimitrijev (67 god.) pradeda Blagoje. Dimitriju kazao pok. ”Matori Milan Kuzmanović” da sa njima jedan rod Kuzmanovići u Kuzmanovića mali, preko reke (Petkovica i njihova slava). Od njih (tj. Kuzmanovića) samo Mihailo to zna. Blagoje i Kuzman bili braća rođena živeli preko reke, pa Blagoje, kad se podelili, prešao ovamo. Obe familije došle iz Kuzmina (Srem).

Ilići (2 k., Đurđic). Pavlov ”đed” Branko iz Lukavca, od Valjeva, došao.

Vasići (1 k., Sv. Mrata). Doseljeni na Kneževića imovinu. Dragin (27 god.) čukunđed Vasa došao, ne znaju odakle.

Vukovići (4 k., Nikoljdan). Savin (44 god.) deda Petar Ivanov Vuković doselio iz Komirića kupio imanje (i sad tamo familija Vukovići-Ćesići). Ima priča: Bila familija Grujića. Našli u šumi muško dete i dali mu ime Vuko. Prezime Vuković što su ga dovukli iz šume.

Gašić Milisav (1 k., Nikoljdan, a na ženino, od Brkića, Đurđic). Došao iz Mehovina (Posavotamnava) pre 20 godina.

Simeunović Ivan (1 k.,) od Pirota, pre 40 godina došao. Odgajan u Jeličića kući.

Selaković Stevan (1 k.), mašinšloser, došao od Homolja, 1942. godine.

U Matića mali:

Matići (17 k., Aranđelovdan). Milanov (61 god.) čukundeda Mata došao. Stari pričali: Bila tri brata poreklom Nikolići, starinom iz Hercegovine: Mata, Trivun i Rajko. Pošli iz Bastava, Rađevina preko Cera, u slobodni deo Srbije za vreme kneza Miloša. Rajko, najmlađi brat, ostane u Beloj Reci od njega Rajkovići; Trivun ostane u Slatini od njega Trivunovići, a Mata dođe u Vukošić. Onda bilo selo 17 kuća. Naselio se u Lugu, dole na Dobravi. Napravio kolebu od pruća i blata, iskopali bunar (od njega trag, kao i od nekog voća, kruške). To je bilo na sastavcima Višnjice i Dobrave. Zbog poplave Dobrave posle nekog vremena, izbegli gore na visoravan. Tu bila šuma bela šuma, a i rastovina. Podigli ovde kuću od šepera, pokrivenu daskom. (Docnije, kad je u Šapcu izišao crep, prvi crep posle ćeramide sa Kurtovića crepane uzeli crep i kuću njime po- krili. Krsman bio tada domaćin zadruge). Mata imao od prve žene dva sina, Antonija i Miju, i od druge žene dva sina Lazu i Gaju. Od familije Matića odvojili se odmah, od početka: Milić Mija i njegovi sinovi i unuci, Steva kujundžija, i trgovci Ljuba i Pera. Steva i Ljuba nisu se ženili. Oni držali veliku radnju bakalsku sa Gašićima. Držali dućane zajedno gde je prolaz za đumruk. Na njivi „kod belega” tri belega, sva tri od belog mermera Mate i ostalog velikog roda Matića. Njiva sa belezima bila na starom valjevskom drumu. Licem belega išao drum na „vrstu grmova” pravo za Šabac, preko Male Vranjske i Odžinog Sela. Prvi beleg Mate osnivača roda, drugi beleg Matin unuk Marinko, Antonijev sin; treći beleg: Matin brat ili sinovac, Krsmanov otac (sin će biti Krsman a sinovac Ilija).

Maksimovići I (4 k., Lazarovdan). Starosedeoci. Nisu rod sa Maksimovićima preko reke.

Savići (3 k., Đurđevdan). Ne znaju da li su starodrevni ili doseljeni.

Todorovići (2 k., Nikoljdan). Starodrevni su.

Stefanovići (3 k., Mratindan). Doseljeni su isti rod kao Vasići, u Brkića mali. Dva brata: Mitar i Vasa došli — Vasa se prizetio u Kneževiće, Mitar u Stefanoviće. Ne znaju odakle.

Jugovići (1 k., Sv. Nikola, a ženina slava Mratindan). Miloradov (56 god.) pradeda Andrija od Kosova, u Dragočanicu; Andrijin unuk Matija (umro 1929. godine u 77. godini života) iz Dragočanice u Plužac, a Milorad iz Plužca, srez Podgorski, 1918. u Vukošić.

Obradovića mala:

Obradovići I (4 k., Lučindan). Starodrevni.

Obradovići II (2 k., Jovanjdan). Otac im iz Maova od familije Garačića, tamo bila udata Smilja, ćerka, pa njenu decu, Svetozara i Vitomira, kćerin otac usvojio deda Ivan, pre 40 godina. (U Beogradu Rajko Obradović, pekar, u Šapcu Petar Obradović, činovnik).

Lazići (4 k., Petkovica). U Obradovića mdli Z h, 1 k. preko reke. Ovde od starine, domoroci, bili kovači.

Tešići (1 k., Vavedenje). Dragojlov (37 godina) deda Ljuba, iz Elemira, iz Vojvodine, pre 60 godina kao bezzemljaš došao pobegao, služio.

Uzelac Stevan (1 k., Sv. Nikola). Njegov otac Marko iz Like, pre 50 godina, kao zemljoradnik došao; uzeo ga Petar Blagojević, posinio i dao mu parče zemlje, napravili kuću.

Todorović Živojin (1 k., Mitrovdan), od Azbukovice, iz sela Leović, pre godinu dana došao.

Pajići (1 k., Nikoljdan). Starodrevni.

Arsenović Ranislav (1 k., Nikoljdan). Iz Jalovika, pre 18 godina ( ima ih tamo 18 — 20 kuća). Mati ga odvela u Meovine, a on ovde kupio.

Kuzmanovića mala:

Kuzmanovići (15 k., Petkovica). U Kuzmanovića mali 7 k.i 8 k. u Jeličića ili Moravčevića mali. Starosedeoci.

Jovanovići 1 (3 k., Sv. Nikola). Milanov čukundeda Jovan ovde. Niko ne pamti da su doseljeni. (1 k., u Šapcu).

Nikolić Stanka (1 k., Aranđelov dan) muž Cveja Svetozar Nikolić iz Gornje Vranjske, pre 20 godina, a ona iz Rumske. Cigani u Kuzmanovića mali, na Dobravi.

Skomorovski Ivan (1 k., grkokatolik). Iz Krušedola, iz Srema, pre 20 godina došao. Služio kod M. Matića, advokata, sad dobio zemlju od agrarne reforme.

Jeličića mala:

Jeličići (9 k., Mratindan). Starodrevni. Ime po Jelici, domaćici, još pre kneza Miloša možda.

Milinkovići (2 k., Đurđevdan). Starosedoci. (1 k., u Šapcu).

Budakovići I (2 k., Nikoljdan). U Bojiću ima Budakovića, ovih, Boža u Bojić pre 60 — 70 godina odselio. A neki misle da su ovamo otuda. Budakovići II ( 1 k., Nikoljdan) Dimitrije-Mita, otac Milanov, usinjen u Budakoviće I, iz Bačke od Sente, od Karadžića, pre 50 godina.

Panići ( 3 k., Đurđevdan). Izbegli iz Bosne u vreme prvog srpsko-turskog rata 1876, iz sela Dvorovi kod Bijeljine.

Antonići (2 k., Sv. Aranđel). Nisu čuli da su doseljeni.

Stojići (A k., Sv. Aranđel). Starosedeoci možda najstarija familija.

Marković Milisav (1 k., Sv. Aranđel). Iz Šljivova Rađevina pre 70 godina. Doveli ga Kuzmanovići od 7 godina da sluša, kao mali. Sad ne slavi, adventista).

Gajići (1 k., Sv. Nikola). Ilija, otac Rajkov, iz Volujca, od Gajića, pre 40 godina.

Ranisavljevići (1 k., Đurđic). Marko došao pre oko 90 godina u Jovanoviće kao prizet, ne zna se odakle, a pre toga bio sluga. (1 k., u Šapcu).

Mišković Vojislav (1 k., Sv. Aranđel). Iz Srema, iz Grabovca, pre 35 godina.

Kneževići (4 k., Mratindan). U Jeličića mali 3 k., (1 k. u Kuzmanovića mali). Starodrevni.

Ristić Mladen ( 1 k., Đurđevdan). Iz Velike Gornje Vranjske, ženi u.kuću, u Milinkoviće, 1947.

Rafajlovići (4 k., Nikoljdan). Starodrevni.

Petrović I Milan (1 k., Sv. Nikola). Njegov otac Petar iz Lojanica, iz Đurića kućs, pre 60 godipa.

Jovanovići II (1 k., Aćim i Ana). Sofrenije, ded Živoradov, iz Bosne, iz Dvorova od Bijeljine, 1876.

Moravčevići (10 k., Sv. Aranđel).

Nedeljkov Nešin (62 god.) pradeda Maksim „od Morave” iz Gorjevnice, između Ćuprije i Jagodine (ispravka, u pitanju je Gornja Gorevnica kod Čačka, u kojoj i danas kao što se dalje navodi u tekstu ima Koraksića), za vreme Turaka, kad bili zbegovi 1813. I danas tamo familija Koraksića. I Maksimov brat Marko i još dva brata, od Morave. (1 k. u Sremu, prvo selo niže Grabovaca Obrež). Maksim i Marko ovde, treći brat u Dobrić, četvrti u Zminjak i tamo Moračevići. Kad su Maksim i Marko došli, selo bilo svega 8 kuća. I Nedeljko priča da se selo zvalo Šarevo. Kuga sve pomorila, samo jedan čovek ostao, vukao mrtvace kukom u rupu, po tome Vukošić.

Đukanović Živorad (1 k., Aranđelovdan). Primio slavu svoga dede po majci, Markovića. Iz Male Vranjske pre 35 godina. Tamo je bila velika familija Đukanovića.

Jović Jovan (1 k., Sv. Nikola). Iz Matijevca, ženi u kuću, u Moravčeviće, 1930 godine.

Maksimovića Mala (najviša, na levoj strani doline Dobrave):

Tadići (1 k., Mratindan). Starosedeoci.

Kosanići (10 k., Đurđevdan). Doseljeni su, ali ne znaju odakle.

Maksimovići (8 k.,Đurđevdan). Dragomirov (62 godine) pradeda Maksim iz Bastava (Rađevina), pre 120 godina. Ubijao Turke pa prebegao preko Cera. Ljubiša ove godine na ženino imanje, u Stokiće (1 k. u Jarku, 1 k. u Šapcu, 1 k. u Zablaću).

Radovanović Danilo (1 k., Sv. Nikola). Iz Varne njegov đed Blagoje od Radovanovića, pre oko 100 godina. Uzeo ga Panta, Branka Tadića đed, da mu bude komšija. Bilo tada malo naroda,

Gajer Matija (1 k., katolik). Žena Srpkinja, Danojla iz Jalovika, slavi Petkovaču, slavu svog ranijeg muža, seče kolač. On rodom iz Valpova, pre 31 godinu došao, bio poljoprivredni radnik kod advokata Matića prvo napolicu radio, zatim služio, sad dobio 1 ha kao agrarni interesent. Nosi materino ime, Marija Gajer Švabica, pa na njeno ime, nije bila venčana.

Mladenović Bogoljub (1 k., Petkovica). od Ljubovije pre 2 godine, ženi na imanje u Kuzmanoviće.

Aleksić Dragomir (1 k., Đurđevdan). Iz Cvetulje, Rađevski srez, pre 30 godina; kao dete služio, sad dobio agrarnu zemlju Matića advokata.

Petrović II Milan (1 k., Aranđelovdan). Iz Sipulje (Jadar), pre 20 godina. Bio napoličar, sluga, kod M. Matića, advokata. Sad dobio zemlju od agrara.

Gojković Dragoljub (1 k., Đurđevdan). Iz Galovića (srez Posavo-tamnavski) 1932. Kao dete služio u Moravčevićima.

Radojičić Svetozar Cveja (1 k.), iz Gunjaka, Rađevski srez. Bio u zarobljeništvu i njegova žena Tonka (29 godina) Radojičić, izbeglica iz Bosne, udala se ovde za Kuzmanovića Živana starijeg (65 god.); kad je došao prvi muž, ona Svetozara dovela Živanu u kuću, i Živan mu upisao imanje (poplašio se što je uzeo tuđu ženu). Sad žena sa dva muža poliandrija.

Spasojević Milica (1 k., Mratindan). Rođena iz Jeličića, Spasojević prezime muža. Njena majka Keserović.

Ciganska mala (iza Maksimovića male preko džade, mesto zvano Orlovac, odnosno Lipovica), spadali u srez Pocerski ranije, sada u ovaj srez a zemlja Vukošića i ranije bila):

Vasiljevići (7 k., Aranđelovdan). Gurbeti korpari, jedan je kovač; čergari. Bili turski Cigani, nekršteni. Pre 60 godina se pokrstili. Sedeli sa čergama u Obradovića mali, na mestu zvanom Kpenovi, odatle u Orlovac.

Milivojevići (1 k., Aranđelovdan). Gurbeti, zemljoradnik.

Matić Rajko (1 k., Aranđelovdan). Iz Slatine njegov otac Milić, pre 40 godina. Korpar zemljoradnik. Slatina bila zaselak Varne.

Bogdanović Stanko (1 k., Nikoljdan). Iz Krivaje 1924. Vesa muž otuda, ona odavde od Vasiljevića.

Damjanović Aleksandar (1 k., Aranđelovdan). Iz Velike Vranjske u Riđake pre 20 godina, a otuda pre 10 godina ovamo kovač, mašin-bravar, šloser.

Marinković Darinka (1 k., Aranđelovdan). I oni su tu, u jednoj košari čergari.

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 52-58), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić