Порекло презимена, село Вукошић (Владимирци) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Вукошић, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава Порекло становништва села Вукошић, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Вукошић (Владимирци)

Порекло презимена, село Вукошић (Владимирци)

Порекло становништва села Вукошић, општина Владимирци. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се дели на два главна краја, северни и јужни крај. Главни део села јесте у северном крају, али је средиште села у јужном крају ту, крај школе и старе задруге је и Месни народни одбор. У јужном крају су: Бркића мала (према Заблаћу), Матића мала и Обрадовића мала; у северном крају Вукошића су: Кузмановића мала, Јеличића мала и Максимовића мала. Циганска мала је иза Максимовића мале, преко џаде место звано Орловац, односно Липовица. Циганска мала спадала раније у поцерски срез, сада у овај срез а земља Вукошића и раније била.

Одмах испод школе и старе задруге, преко једне узане очуване високе терасе, на којој је кућа Владимира Пајића, силази се у мајдан (радио до 1932), за грађење кућа вадио се бели и црвенкаст доњокретацејски кречњак. Исти кречњак јавља се и с друге стра- не, леве стране долине, бело-плавушкаст и црвенкаст, подобан и за шодер (за друм), док овај био, с ове стране, распаднут и плочар. Зато долина Добраве у самом селу Вукошићу има сасвим стешњену долину. Под школом алувијална раван широка свега око 150 m, а тамо, у правцу мајдана Павлијиног на Гогинцу, још тешња, свега 30 m.

Има мајдан кречњака с леве стране Добраве и наниже, близу ваљевског пута. То је испод Савковца изнад меовљанске воде- нице близу и изнад самог друма. Зато долина Добраве и ту, изнад Риђака, стешњена. Како кречњачке масе између Заблаћа, Вукошића и Риђака нигде не избијају изнад заравни пространих платформи – од 150 и од 125 m већ су свуда под дебљим или тањим покривачем од језерских пескова и глина то су они свуда абразијом, претходно засечени абразионом равни, у трансгресив- ној фази, да би у регресивној фази преко њих остале две простра- не серије београдске фазе. Виша од ових од 150 m, још је и код Заблаћа веома добро изражена пространа платформа. Нижа настаје од Матића мале и школе у Вукошићу, па преко свих темена коса на северу одатле: у Варни, Великој и Малој Врањској, Јевремовцу и др. Цела Матића мала на самом темену површи веома простране површи; прва нижа испод београдско – заблаћке булбулдерска од 125m. Река Вишњица има изванредно фине меандре у поширој алувијалној равни. Под Рустином, у усеку пута, откривени доњокретацејски модри кречњаци. Правац слојева северозапад-југоисток, пад ка југозападу од око 70°, Дакле, динарски правац. Уз реку Вишњицу нема га. Одавде кроз Риђаке исти, само бели кречњаци. На Рустину, на тераси, виногради М. Матића и др., виноградска кућица, храстова млада шума М. Стевановића (и понеки јасен и брест.

У време кад је Мата, предак Матића дошао, у селу било свега 3 бунара живе воде: Симиџинац, у ливадама код Баре, Каменовац, иза Лука и Ниновац, у Аленовцу, код Црквина. А има и бунар Гогинац, испод школе код Добраве. Зидали га Гоге мајстори.

Воденице су две: Доња (поредовничка) на Добрави и Горња Чеде Бркића на Добрави, на месту званом Горње ливаде.

Гробље за цело село преко реке у Кузмановића мали. Тамо и старо Маџарско гробље. Врло старо. На саставцима Вишњице и Добраве била црква некада место звано Црквине, одмах више некадашње колебе Матића у лугу, у брегу, над саставцима. Црквине у градини Ивана Матића и Михаила Стевановића. Нема ништа, био један споменик до овога рата. Неки кажу да ту раст и гробље од Римљана. Стари причали да се село звало Шарево. Куга поморила. Један од старих вукао мртваце све куком, и отуд Вукошић.

Преслава сеоска Мали Спасовдан, звани ”Покрижак”. Скуп се држао код данашње школе на месту званом ”Код границе” (било велико граничево дрво 2 метра у пречнику.

Вукошић село са 202 куће и 1031 становником.

Милутина Матића (66 год.) чича Стеван (умро 1919. у 85-ој години живота) причао да је село запамтио са 17 кућа. Марко Бркић II (53 год.) слушао од старих да су стародревни:

Кнежевићи,

Миладиновићи,

Тодоровићи.

У Бркића мали, а у мали преко реке:

Моравчевићи,

Стојићи,

Тадићи,

Јевићи (изумрли),

Кесеровићи (изумрли). У Бркића мали: по старом Матејићи сада Матићи, звани Грбићи (5 к., Св. Ђорђе). Стародревни. Милутиновог (66 год.) деду Ђурђа узео Јеврем Грба под своје, зато Грбићи.

Филиповићи (4 к., Лучиндан). Стародревни. Милослављев (39 год.) чукундед Филип он зван „Маџар,” од фамилије која је овде била још у маџарско време.

Кнежевићи (5 к., Мратиндан). У Бркића мали 1 к., а преко реке у три мале – 4 к. Стародревни. Кажу: ”Стари наши причали да су од кнеза Ива од Семберије.”

Миладиновићи (4 к., Степањдан). Стародревни.

Бркићи I (3 к., Степањдан) Стародревни. Дошли из Мишара девојци у кућу. Деда Бранка ђед Милош био кнез у селу.

Бркићи II (13 к., Ђурђиц). Њихов предак дошао у кућу Бркића I, из Риђака, пре 100 година.

Благојевићи (3 к., Петковица). У Бркића мали 1 к., у Обрадовића мали 2 к. Стародревни. Димитријев (67 год.) прадеда Благоје. Димитрију казао пок. ”Матори Милан Кузмановић” да са њима један род Кузмановићи у Кузмановића мали, преко реке (Петковица и њихова слава). Од њих (тј. Кузмановића) само Михаило то зна. Благоје и Кузман били браћа рођена живели преко реке, па Благоје, кад се поделили, прешао овамо. Обе фамилије дошле из Кузмина (Срем).

Илићи (2 к., Ђурђиц). Павлов ”ђед” Бранко из Лукавца, од Ваљева, дошао.

Васићи (1 к., Св. Мрата). Досељени на Кнежевића имовину. Драгин (27 год.) чукунђед Васа дошао, не знају одакле.

Вуковићи (4 к., Никољдан). Савин (44 год.) деда Петар Иванов Вуковић доселио из Комирића купио имање (и сад тамо фамилија Вуковићи-Ћесићи). Има прича: Била фамилија Грујића. Нашли у шуми мушко дете и дали му име Вуко. Презиме Вуковић што су га довукли из шуме.

Гашић Милисав (1 к., Никољдан, а на женино, од Бркића, Ђурђиц). Дошао из Меховина (Посавотамнава) пре 20 година.

Симеуновић Иван (1 к.,) од Пирота, пре 40 година дошао. Одгајан у Јеличића кући.

Селаковић Стеван (1 к.), машиншлосер, дошао од Хомоља, 1942. године.

У Матића мали:

Матићи (17 к., Аранђеловдан). Миланов (61 год.) чукундеда Мата дошао. Стари причали: Била три брата пореклом Николићи, старином из Херцеговине: Мата, Тривун и Рајко. Пошли из Бастава, Рађевина преко Цера, у слободни део Србије за време кнеза Милоша. Рајко, најмлађи брат, остане у Белој Реци од њега Рајковићи; Тривун остане у Слатини од њега Тривуновићи, а Мата дође у Вукошић. Онда било село 17 кућа. Населио се у Лугу, доле на Добрави. Направио колебу од прућа и блата, ископали бунар (од њега траг, као и од неког воћа, крушке). То је било на саставцима Вишњице и Добраве. Због поплаве Добраве после неког времена, избегли горе на висораван. Ту била шума бела шума, а и растовина. Подигли овде кућу од шепера, покривену даском. (Доцније, кад је у Шапцу изишао цреп, први цреп после ћерамиде са Куртовића црепане узели цреп и кућу њиме по- крили. Крсман био тада домаћин задруге). Мата имао од прве жене два сина, Антонија и Мију, и од друге жене два сина Лазу и Гају. Од фамилије Матића одвојили се одмах, од почетка: Милић Мија и његови синови и унуци, Стева кујунџија, и трговци Љуба и Пера. Стева и Љуба нису се женили. Они држали велику радњу бакалску са Гашићима. Држали дућане заједно где је пролаз за ђумрук. На њиви „код белега” три белега, сва три од белог мермера Мате и осталог великог рода Матића. Њива са белезима била на старом ваљевском друму. Лицем белега ишао друм на „врсту грмова” право за Шабац, преко Мале Врањске и Оџиног Села. Први белег Мате оснивача рода, други белег Матин унук Маринко, Антонијев син; трећи белег: Матин брат или синовац, Крсманов отац (син ће бити Крсман а синовац Илија).

Максимовићи I (4 к., Лазаровдан). Староседеоци. Нису род са Максимовићима преко реке.

Савићи (3 к., Ђурђевдан). Не знају да ли су стародревни или досељени.

Тодоровићи (2 к., Никољдан). Стародревни су.

Стефановићи (3 к., Мратиндан). Досељени су исти род као Васићи, у Бркића мали. Два брата: Митар и Васа дошли — Васа се призетио у Кнежевиће, Митар у Стефановиће. Не знају одакле.

Југовићи (1 к., Св. Никола, а женина слава Мратиндан). Милорадов (56 год.) прадеда Андрија од Косова, у Драгочаницу; Андријин унук Матија (умро 1929. године у 77. години живота) из Драгочанице у Плужац, а Милорад из Плужца, срез Подгорски, 1918. у Вукошић.

Обрадовића мала:

Обрадовићи I (4 к., Лучиндан). Стародревни.

Обрадовићи II (2 к., Јовањдан). Отац им из Маова од фамилије Гарачића, тамо била удата Смиља, ћерка, па њену децу, Светозара и Витомира, кћерин отац усвојио деда Иван, пре 40 година. (У Београду Рајко Обрадовић, пекар, у Шапцу Петар Обрадовић, чиновник).

Лазићи (4 к., Петковица). У Обрадовића мдли З х, 1 к. преко реке. Овде од старине, домороци, били ковачи.

Тешићи (1 к., Ваведење). Драгојлов (37 година) деда Љуба, из Елемира, из Војводине, пре 60 година као безземљаш дошао побегао, служио.

Узелац Стеван (1 к., Св. Никола). Његов отац Марко из Лике, пре 50 година, као земљорадник дошао; узео га Петар Благојевић, посинио и дао му парче земље, направили кућу.

Тодоровић Живојин (1 к., Митровдан), од Азбуковице, из села Леовић, пре годину дана дошао.

Пајићи (1 к., Никољдан). Стародревни.

Арсеновић Ранислав (1 к., Никољдан). Из Јаловика, пре 18 година ( има их тамо 18 — 20 кућа). Мати га одвела у Меовине, а он овде купио.

Кузмановића мала:

Кузмановићи (15 к., Петковица). У Кузмановића мали 7 к.и 8 к. у Јеличића или Моравчевића мали. Староседеоци.

Јовановићи 1 (3 к., Св. Никола). Миланов чукундеда Јован овде. Нико не памти да су досељени. (1 к., у Шапцу).

Николић Станка (1 к., Аранђелов дан) муж Цвеја Светозар Николић из Горње Врањске, пре 20 година, а она из Румске. Цигани у Кузмановића мали, на Добрави.

Скоморовски Иван (1 к., гркокатолик). Из Крушедола, из Срема, пре 20 година дошао. Служио код М. Матића, адвоката, сад добио земљу од аграрне реформе.

Јеличића мала:

Јеличићи (9 к., Мратиндан). Стародревни. Име по Јелици, домаћици, још пре кнеза Милоша можда.

Милинковићи (2 к., Ђурђевдан). Староседоци. (1 к., у Шапцу).

Будаковићи I (2 к., Никољдан). У Бојићу има Будаковића, ових, Божа у Бојић пре 60 — 70 година одселио. А неки мисле да су овамо отуда. Будаковићи II ( 1 к., Никољдан) Димитрије-Мита, отац Миланов, усињен у Будаковиће I, из Бачке од Сенте, од Караџића, пре 50 година.

Панићи ( 3 к., Ђурђевдан). Избегли из Босне у време првог српско-турског рата 1876, из села Дворови код Бијељине.

Антонићи (2 к., Св. Аранђел). Нису чули да су досељени.

Стојићи (А к., Св. Аранђел). Староседеоци можда најстарија фамилија.

Марковић Милисав (1 к., Св. Аранђел). Из Шљивова Рађевина пре 70 година. Довели га Кузмановићи од 7 година да слуша, као мали. Сад не слави, адвентиста).

Гајићи (1 к., Св. Никола). Илија, отац Рајков, из Волујца, од Гајића, пре 40 година.

Ранисављевићи (1 к., Ђурђиц). Марко дошао пре око 90 година у Јовановиће као призет, не зна се одакле, а пре тога био слуга. (1 к., у Шапцу).

Мишковић Војислав (1 к., Св. Аранђел). Из Срема, из Грабовца, пре 35 година.

Кнежевићи (4 к., Мратиндан). У Јеличића мали 3 к., (1 к. у Кузмановића мали). Стародревни.

Ристић Младен ( 1 к., Ђурђевдан). Из Велике Горње Врањске, жени у.кућу, у Милинковиће, 1947.

Рафајловићи (4 к., Никољдан). Стародревни.

Петровић I Милан (1 к., Св. Никола). Његов отац Петар из Лојаница, из Ђурића кућс, пре 60 годипа.

Јовановићи II (1 к., Аћим и Ана). Софреније, дед Живорадов, из Босне, из Дворова од Бијељине, 1876.

Моравчевићи (10 к., Св. Аранђел).

Недељков Нешин (62 год.) прадеда Максим „од Мораве” из Горјевнице, између Ћуприје и Јагодине, за време Турака, кад били збегови 1813. И данас тамо фамилија Кораксића. И Максимов брат Марко и још два брата, од Мораве. (1 к. у Срему, прво село ниже Грабоваца Обреж). Максим и Марко овде, трећи брат у Добрић, четврти у Змињак и тамо Морачевићи. Кад су Максим и Марко дошли, село било свега 8 кућа. И Недељко прича да се село звало Шарево. Куга све поморила, само један човек остао, вукао мртваце куком у рупу, по томе Вукошић.

Ђукановић Живорад (1 к., Аранђеловдан). Примио славу свога деде по мајци, Марковића. Из Мале Врањске пре 35 година. Тамо је била велика фамилија Ђукановића.

Јовић Јован (1 к., Св. Никола). Из Матијевца, жени у кућу, у Моравчевиће, 1930 године.

Максимовића Мала (највиша, на левој страни долине Добраве):

Тадићи (1 к., Мратиндан). Староседеоци.

Косанићи (10 к., Ђурђевдан). Досељени су, али не знају одакле.

Максимовићи (8 к.,Ђурђевдан). Драгомиров (62 године) прадеда Максим из Бастава (Рађевина), пре 120 година. Убијао Турке па пребегао преко Цера. Љубиша ове године на женино имање, у Стокиће (1 к. у Јарку, 1 к. у Шапцу, 1 к. у Заблаћу).

Радовановић Данило (1 к., Св. Никола). Из Варне његов ђед Благоје од Радовановића, пре око 100 година. Узео га Панта, Бранка Тадића ђед, да му буде комшија. Било тада мало народа,

Гајер Матија (1 к., католик). Жена Српкиња, Данојла из Јаловика, слави Петковачу, славу свог ранијег мужа, сече колач. Он родом из Валпова, пре 31 годину дошао, био пољопривредни радник код адвоката Матића прво наполицу радио, затим служио, сад добио 1 hа као аграрни интересент. Носи материно име, Марија Гајер Швабица, па на њено име, није била венчана.

Младеновић Богољуб (1 к., Петковица). од Љубовије пре 2 године, жени на имање у Кузмановиће.

Алексић Драгомир (1 к., Ђурђевдан). Из Цветуље, Рађевски срез, пре 30 година; као дете служио, сад добио аграрну земљу Матића адвоката.

Петровић II Милан (1 к., Аранђеловдан). Из Сипуље (Јадар), пре 20 година. Био наполичар, слуга, код М. Матића, адвоката. Сад добио земљу од аграра.

Гојковић Драгољуб (1 к., Ђурђевдан). Из Галовића (срез Посаво-тамнавски) 1932. Као дете служио у Моравчевићима.

Радојичић Светозар Цвеја (1 к.), из Гуњака, Рађевски срез. Био у заробљеништву и његова жена Тонка (29 година) Радојичић, избеглица из Босне, удала се овде за Кузмановића Живана старијег (65 год.); кад је дошао први муж, она Светозара довела Живану у кућу, и Живан му уписао имање (поплашио се што је узео туђу жену). Сад жена са два мужа полиандрија.

Спасојевић Милица (1 к., Мратиндан). Рођена из Јеличића, Спасојевић презиме мужа. Њена мајка Кесеровић.

Циганска мала (иза Максимовића мале преко џаде, место звано Орловац, односно Липовица), спадали у срез Поцерски раније, сада у овај срез а земља Вукошића и раније била):

Васиљевићи (7 к., Аранђеловдан). Гурбети корпари, један је ковач; чергари. Били турски Цигани, некрштени. Пре 60 година се покрстили. Седели са чергама у Обрадовића мали, на месту званом Кпенови, одатле у Орловац.

Миливојевићи (1 к., Аранђеловдан). Гурбети, земљорадник.

Матић Рајко (1 к., Аранђеловдан). Из Слатине његов отац Милић, пре 40 година. Корпар земљорадник. Слатина била заселак Варне.

Богдановић Станко (1 к., Никољдан). Из Криваје 1924. Веса муж отуда, она одавде од Васиљевића.

Дамјановић Александар (1 к., Аранђеловдан). Из Велике Врањске у Риђаке пре 20 година, а отуда пре 10 година овамо ковач, машин-бравар, шлосер.

Маринковић Даринка (1 к., Аранђеловдан). И они су ту, у једној кошари чергари.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 52-58), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Коментари (1)

  • Mihailo Brkic

    POZDRAVLJAM NAJLEPSE SELO U SVIJETU. AUTOT NIJE POJASNIO PORIJEKLO PREZIMENA BRKIC? NAVODNO. PREZME BRIKIC POTICE IZ SELA KOLOBUK U BOSNI I HERCEGOVINI. ZA VREME TURAKA , TURCI SU ISLI U TAKOZVANE POHODE-POKRSTAVANJA. DOSLI U JEDNU FAMILIJU KOJA NIJE HTELA PRECI NA ISLAM. SVE SU POBILI A JEDNOG MALOG SU NABILI NA KOLAC. USTVARI UZMEDJU TIJELA I KAPUTA. NEKO GA JE SKINUO I TAKO SE MALI SPASIO. NAKON NEKOG VREMENA SE ODSELIO U SKABRNJU, I SSLUZIO JE KOD NEKOG VUKOJEVICA. OZENIO SE I DOBIO TRI SINA. KADA SU DECA POSLA U SKOLU, PITALI SU CIJA SU TO DECA. RECENO JE DA SU TO SINOVI OD ONOG VELIKOK COVEKA BRKE(NOSIO JE VELIKE BRKOVE) I TAKO JE NASTALO PREZIME BRKIC. U VREME VELIKE GLADI JEDAN BRAT ODLAZI U KNIN I TU MOLI POPA ZA HRANU. POP GA PRIMA I USPUT GA I KRSTI. DRUGI BRAT SE VARACA U BOSNU A TRECI JE OSTAO U SKRABRNJI. DANAS IMA JAKO PUNO BRKICA U KLOBUKU BIH U SKABRNJI HRVATSKA I ETO NAS BRKICA I U SRBIJI. STOGA DRAGI MOJI BRKICI, SVI SMO MI OD BRKE KOJI SE SPASIO S KOLCA U KLOBUKU. SVE VAS VOLI I POZDRAVLJA MIHAILO BRKIC OTAC 4 SINA IZ VUKOSICA S PREBAVILSTEM U SPLITU.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top