Порекло презимена, село Врховине (Уб)

3. фебруар 2013.

коментара: 17

Порекло становништва села Врховине, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Једна од притока Колубаре, Кладница, речица, која постаје од неколико потока и извораца села Гвозденовића и Врховина. Кладница је мала река, широке долине, чија је лева обала терасаста и поступно прелази у раван а десна вискоа и доста стрма или под самом речицом или даље од обале, као у Јабучју, Радљеву, Борку.

Каменичке и Љутичке заједнице у Шешовици, у простору од преко 130 хаектара опет су шумске заједнице, али лошије од Коцељевачке шуме. Заједнице брдских села: Степања, Бајевца, Врховина и Кршне Главе су сеоски испусти, докле су заједнице: Голочела, Козарице, Новака и Слатине су шумске целине, само мањег обима.

Врховине су на запад од Бајевца испод словачких шума, брдовито и неравно село, с кућама уз сеоске потоке, које се уздижу у на саму словачки косу.

У селу су три џемата: Шљивачки у потоку Виљарицу и до Бајевца, Кесерески уз Жуњевачу и средином села и Грезалски до Гвозденовића.

Сточарство је замимање сваког сељака али нигде није претежније од земљорадње на тамнавским просторима. Сточарска села су Бајевац, Врховине, Степање и Гвозденовић.

У Букору, типском представнику старовлашког села, свака мала, а њих је 4 на број, има у својој средини и по једну границу, коју чува као највећу светињу, а све мале имају у средини села своју Букорску Границу, код које у сеоски кошеви и код које се држе сеоски сабори, састанци и чине разне молитве. Представници овог типа села су: Букор, Црниљево, Галовићи, Слатина, Дружетић, Степање, Врховине, Гвозденовић и др.

Имена села која би опомињала на културно и друго биље разног рода, између осталих су и Вињарица (Врховине).

Стара гробља позната су под овим особним именима: Бобије, Умке, и Старо Гробље. Бобија и умки има у сваком селу, а називи Бобија, дата бреговима, као особна имена имамо у, измађу осталих села, и у Врховинама.

У Врховинама, у долини Шљивачког Потока, њиве, вотњаци и стране појединих брда пуне су кремења и разних камених алатки, које сваки сељак разликује од сличног природног камења.

Село је у области географска целина. Изузеци од овог правила врло су ретки и где их се буде нашло, сељак са стране такве делове села не урачунава у заједницу с главним селом. Врховине једним делом прелазе у Рогај, колубарску приточицу због чега суседна колубарска села и зову тај део другим именом.

Порекло становништва-фамилија села Врховине:

Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.

-Бирманци, друга половина 18. века, Срем, Јовањдан.

*Бирманци су са Пиве одсељени у Срем, па се отуда вратио неки Јово Бирманац, наредник у добровољцима и населио у Врховинама и некако рано изашао на (добар) глас, те су му потомци бивали и свештеници.

-Бојићи, после 1827. године, суседно Степање, Ђурђевдан, уљез у Кесере.

-Грезалци, друга половина 18. века, Горњи Лајковац у Колубари, Ђурђевдан. У првој половини 18. века у Село Лајковац досељени Грезалци, иста фамилија.

-Ђокановићи, после 1827. године, Никшићка Жупа, Лучиндан.

-Ђорђевићи, друга половина 18. века, Коњуша у Рађевини, Ђурђевдан.

-Живковићи, дрга половина 18. века, Пауни-Ваљево, Јовањдан.

-Иконићи, прва половина 18. века, Риђани у Црној Гори, Аранђеловдан.

*Икониће су доселили и населили Даниловићи из Мургаша и увек су били раније у неком сродству са њима.

-Јозићи-Нешковићи, видети Нешковићи и Јозићи.

-Кесери, друга половина 18. века, Голубац у Колубари, Ђурђевдан.

-Маринковићи, друга половина 18. века, Доња Буковица-Азбуковица, Св. Јоаким и Ана.

-Марковићи, друга половина 18. века, Горња Буковица-Подгорина, Јовањдан.

-Мијаиловићи, друга половина 18. века, Земун, Јовањдан.

-Недићи и Пејићи. Видети под Пејићи и Недићи.

-Нешковићи и Јозићи, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан.

-Пејићи и Недићи, друга половина 18. века, Бастав-Рађевина, Јовањдан.

-Радивојевићи, после 1827. године, Срем, Ђурђевдан, уљези у Кесере.

-Радовановићи, друга половина 18. века, Медошевац код Вреоца, Јовањдан.

-Трифуновићи, друга половина 18. века, Равње у Колубари, Св Стефан Дечански.

-Шљиваци, друга половина 18. века, Шљивова-Рађевина, Јовањдан.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (17)

Leave a Reply to Боле

17 коментара

  1. stefan

    Dobar dan, da li mi neko mozze nabrojati sva sela u okolini vrhovina, koja su im pripadala. Hvala unapred.

  2. Vanja

    Poštovani korisnici i administratori, može li mi neko reći šta znači kao napomena “uljez u…” i da li znate da li su deca rođena u vreme od 41. do 46. krštavana u Stepanju? Unapred zahvalna!

  3. Ivana

    Neskovici-Jozici su postali dve familije Petrovici i Jovanovici. Jozija Neskovic je imao dva sina, Petra i Jovana, Petar Jeremiju i Teodora Petrovica, Jeremija sina Rajka Petrovica i jos jednog koji je poginuo, ne znam kako se zvao, Rajko je imao mog dedu Milomira, Milisava, Miodraga i Milosa.