Порекло становништва села Стубленица, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Стубленица се граничи са јужне стране Паљувима, југоисточне и источне Радљевом, са севера се граничи са селом Шарбане, северозападне Црвеном Јабуком (Богдановицом), западне Трњацима и југозападне Мургашем.
Стубленица заједно са Паљувима, Јабучјем, Радљевом, Скобаљем, Малим Борком, Шарбанама и Бргулама спада у доња кладничка (речица Кладница) села.
Стубленица је раселица села Паљуви. Претпоставља се да је до одвајања дошло између 1825. и 1835. године. Земљиште је неравног и осипа се према реци Убу и сеоским потоцима. Сеоске куће су средином сеоског атара дуж сеоског пута и разређена на два велика краја, Горњу Стубленицу до Паљува и Доњу Стубленицу ка Радљееву. Не помиње се у Вуковим харачким теферима што ће рећи да у то време није била одвојена од Паљува. Претпоставља се да је име добило по опомињању на воде, уосталом као и оближње Стублине.
За цркву у Стубленици прича се, да је била на Провалијама и да су на Ускрс, за време службе, и поп и ђаци и сав у цркви присутан народ наједанпут утонули у земљу, и да се због тих великих годовних (годишњих) празника чује на Провалијама и данас подземно појање потонулог света, због чега истих дана силан свет из села и околине излази на то место и моли се Богу.
Порекло становништва-фамилија села Стубленица:
Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.
-Адамовићи, после 1827. године, Котешица, Никољдан, доводац уз матер.
-Антонијевићи, друга половина 20. века, Стубао у Подгорини, Јовањдан.
-Благојевићи, друга половина 20. века, Оглађеновац-Подгорина, Алимпијевдан.
-Божићи, друга половина 20. века, Дупљај у Колубари, Лучиндан.
-Васиљевићи, после 1827. године, Осат, Лазаревдан.
-Велимировићи 1, после 1827. године, Бах. у Колубари, Аранђеловдан.
-Велимировићи 2, после 1827. године, Кремна-Ужице, Јовањдан.
-Витићи, после 1827. године, Гуњаци-Азбуковица, Јовањдан.
-Глишићи, после 1827. године, Миличиница-Подгорина, Алимпијевдан.
-Гођевци, после 1827. године,Пријездићи у Колубари, Лазаревдан.
-Дамњановићи, друга половина 18. века, Козличић-Колубара, Св. Роман.
-Зарићи 1, друга половина 18. века, Балиновић-Подгорина, Јовањдан.
-Зарићи 2, после 1827. године, Срем, Јовањдан и Алипијевдан, уљез у Зариће 1.
-Иванковићи, прва половина 18. века, Суводања-Подгорина, Јовањдан.
-Ивановићи, друга половина 18. века, Дупљај у Колубари, Ђурђевдан.
-Исаиловићи, друга половина 18. века, Мојковићи-Рађевина, Стевањдан.
-Јевтићи 1, друга половина 18. века, Звечка у области Осат, Јовањдан.
-Јевтићи 2, после 1827. године, Душковци-округ Ужички, Никољдан, уљез у Николиће.
-Лазићи, прва половина 18. века, Косово, Никољдан.
-Матићи 1, друга половина 18. века, Седлари-Подгорина, Никољдан.
-Матићи 2, после 1827. године, Белотић у Рађевини, Јовањдан.
-Милановићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Никољдан.
-Михаиловићи, после 1827. године, Косово, Ђурђиц.
-Негићи, после 1827. године, Јабучје, Ђурђиц и Јовањдан, уљези у Николиће.
-Недељковићи, после 1827. године, Сељани у Полимљу, Никољдан, уљези у Лазиће.
-Николићи 1, прва половина 18. века, Приштина, Јовањдан.
*Николићи у потомци Малог Николице и његових пет синова и зову се још: Ивановићи, Миловановићи, Живановићи, Леонтићи, Мирковићи, Јанковићи, Алимпијевићи и Косанићи и живе у Горњем Крају, до Паљува.
-Николићи 2, после 1827. године, Баталаге, Ђурђиц.
-Новаковићи, после 1827. одине, Пријездићи у Колубари, Никољдан.
-Павловићи, после 1827. године, Ликодра у Рађевини, Алимпијевдан.
-Радивојевићи, друга половина 18. века, Сјеница, Аранђеловдан.
-Радовановићи 1, друга половина 18. века, Котешица у Колубари, Јовањдан.
-Радовановићи 2, после 1827. године, Паљуви, Св. Врачи.
-Ракићи, прва половина 18. века, Звечан-Косово, Ђурђевдан.
*Ракићи су врло стара, никад дељена, необично богата и велика задруга у којој се деоба никад није могла извршити, што је редак случај ове породице, који би могао доживети и претурити 45. годину.
-Рафаиловићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.
-Спасојевићи, после 1827. године, Славковица у Колубари, Ђурђиц.
-Стајчићи, прва половина 18. века, Ставе у Рађевини, Аранђеловдан.
-Тадићи, друга половина 18. века, Осат, Аранђеловдан.
ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
6. април 2019. у 22:29
I-Z16983
Pozdrav, Ima puno Markovici u stublenicu, dosli iz Herzegovine ok 1870, sta je od njin ?
19. фебруар 2024. у 09:54
Mica
Ivankovic sigurno nemoze biti iz Suvodanja