Порекло презимена, село Стубленица (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Стубленица, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порек Порекло становништва села Стубленица, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порек Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Стубленица (Уб)

Порекло презимена, село Стубленица (Уб)

Порекло становништва села Стубленица, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Стубленица се граничи са јужне стране Паљувима, југоисточне и источне Радљевом, са севера се граничи са селом Шарбане, северозападне Црвеном Јабуком (Богдановицом), западне Трњацима и југозападне Мургашем.

Стубленица заједно са Паљувима, Јабучјем, Радљевом, Скобаљем, Малим Борком, Шарбанама и Бргулама спада у доња кладничка (речица Кладница) села.

Стубленица је раселица села Паљуви. Претпоставља се да је до одвајања дошло између 1825. и 1835. године. Земљиште је неравног и осипа се према реци Убу и сеоским потоцима. Сеоске куће су средином сеоског атара дуж сеоског пута и разређена на два велика краја, Горњу Стубленицу до Паљува и Доњу Стубленицу ка Радљееву. Не помиње се у Вуковим харачким теферима што ће рећи да у то време није била одвојена од Паљува. Претпоставља се да је име добило по опомињању на воде, уосталом као и оближње Стублине.

За цркву у Стубленици прича се, да је била на Провалијама и да су на Ускрс, за време службе, и поп и ђаци и сав у цркви присутан народ наједанпут утонули у земљу, и да се због тих великих годовних (годишњих) празника чује на Провалијама и данас подземно појање потонулог света, због чега истих дана силан свет из села и околине излази на то место и моли се Богу.

Порекло становништва-фамилија села Стубленица:

Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.

-Адамовићи, после 1827. године, Котешица, Никољдан, доводац уз матер.

-Антонијевићи, друга половина 20. века, Стубао у Подгорини, Јовањдан.

-Благојевићи, друга половина 20. века, Оглађеновац-Подгорина, Алимпијевдан.

-Божићи, друга половина 20. века, Дупљај у Колубари, Лучиндан.

-Васиљевићи, после 1827. године, Осат, Лазаревдан.

-Велимировићи 1, после 1827. године, Бах. у Колубари, Аранђеловдан.

-Велимировићи 2, после 1827. године, Кремна-Ужице, Јовањдан.

-Витићи, после 1827. године, Гуњаци-Азбуковица, Јовањдан.

-Глишићи, после 1827. године, Миличиница-Подгорина, Алимпијевдан.

-Гођевци, после 1827. године,Пријездићи у Колубари, Лазаревдан.

-Дамњановићи, друга половина 18. века, Козличић-Колубара, Св. Роман.

-Зарићи 1, друга половина 18. века, Балиновић-Подгорина, Јовањдан.

-Зарићи 2, после 1827. године, Срем, Јовањдан и Алипијевдан, уљез у Зариће 1.

-Иванковићи, прва половина 18. века, Суводања-Подгорина, Јовањдан.

-Ивановићи, друга половина 18. века, Дупљај у Колубари, Ђурђевдан.

-Исаиловићи, друга половина 18. века, Мојковићи-Рађевина, Стевањдан.

-Јевтићи 1, друга половина 18. века, Звечка у области Осат, Јовањдан.

-Јевтићи 2, после 1827. године, Душковци-округ Ужички, Никољдан, уљез у Николиће.

-Лазићи, прва половина 18. века, Косово, Никољдан.

-Матићи 1, друга половина 18. века, Седлари-Подгорина, Никољдан.

-Матићи 2, после 1827. године, Белотић у Рађевини, Јовањдан.

-Милановићи, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Никољдан.

-Михаиловићи, после 1827. године, Косово, Ђурђиц.

-Негићи, после 1827. године, Јабучје, Ђурђиц и Јовањдан, уљези у Николиће.

-Недељковићи, после 1827. године, Сељани у Полимљу, Никољдан, уљези у Лазиће.

-Николићи 1, прва половина 18. века, Приштина, Јовањдан.

*Николићи у потомци Малог Николице и његових пет синова и зову се још: Ивановићи, Миловановићи, Живановићи, Леонтићи, Мирковићи, Јанковићи, Алимпијевићи и Косанићи и живе у Горњем Крају, до Паљува.

-Николићи 2, после 1827. године, Баталаге, Ђурђиц.

-Новаковићи, после 1827. одине, Пријездићи у Колубари, Никољдан.

-Павловићи, после 1827. године, Ликодра у Рађевини, Алимпијевдан.

-Радивојевићи, друга половина 18. века, Сјеница, Аранђеловдан.

-Радовановићи 1, друга половина 18. века, Котешица у Колубари, Јовањдан.

-Радовановићи 2, после 1827. године, Паљуви, Св. Врачи.

-Ракићи, прва половина 18. века, Звечан-Косово, Ђурђевдан.

*Ракићи су врло стара, никад дељена, необично богата и велика задруга у којој се деоба никад није могла извршити, што је редак случај ове породице, који би могао доживети и претурити 45. годину.

-Рафаиловићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.

-Спасојевићи, после 1827. године, Славковица у Колубари, Ђурђиц.

-Стајчићи, прва половина 18. века, Ставе у Рађевини, Аранђеловдан.

-Тадићи, друга половина 18. века, Осат, Аранђеловдан.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top