Порекло презимена, село Паљуви (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Паљуви, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло М Порекло становништва села Паљуви, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло М Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Паљуви (Уб)

Порекло презимена, село Паљуви (Уб)

Порекло становништва села Паљуви, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Зашто Паљуви? Из тог села је моја мајка (од Илића) и баба по оцу, очева мајка, од Станојловића. Љуба Павловић ово село у својој књизи назива Паљуси.

– Доња кладничка села (речица Кладница): Паљуси, Бргуле, Стубленица, Радљево, (мали) Борак, Скобаљ и Шарбане.

– Паљуси су са обе стране речице Кладнице, на исток од варошице Уб, неравно али не и брдовито, североистоку нагнуто село. Куће су растурене на све стране и разређене на породичне групе. Ипак, према положају села имају два краја: Горњи до Рукладе и доњи до Стубленице.

– Старе шумске целине Дубраве између Паљува, Јабучја и других села нема данас осим појединачних забрана (ту је и моја шума, оп. Милодан), растурених на све стране и порђаве зиратне земље. Нагло затирање шуме је почело у петом и шестом деценујуму прошлог (19) века, када су све зреле шуме исечене и продате, њихово земљиште отребљено и у зиратну земљу преобрађено.

– Нека села на тамнавској равници имају мала и џемата, али су разбијеног типа. Окућнице су велике, с кућама и зградама у средини вотњака и са нарочитим путовима. Мале су на на равници, породице по њима растурене и међу друге увучене и тиме и малама дају разбијен тип. Код оваквих села јача повећавање мала допринеће збијању или сашоравању села. Овакава су села: Свилеува, Јабучје, Непричава, Бргуле, Паљуви, Радљево итд..

– Данашња Стубленица је некада била засеок Паљува, до између 1825. и 1837. године.

– Назив Паљуси (Паљуви) и других места је настало од назива за биље културног, лековитог и разног другог рода. Закључује се да је назив паљуси настао од пасуља, пасуљи-Паљуси.

– Ханишта су особна имена појединих места у којима су били путнички ханови. Оваквих ханишта има у: Бргулама, Паљувима, Непричави, Такову, Јошеви. Љубинићу и Скели. И Прота Матија помиње да је било оваквих ханова у почетку устанка, да су били турски и да су их Срби у првој побуни одмах отпочели палити, као што је био случај с орашачким ханом у Шумадији.

Порекло становништва-фамилија Паљува:

Презиме, време насељавања, одакле су дошли, Крсна слава, напомена.

-Абазовићи, досељени после 1827. године из Дробњака, славе Савиндан.

Андрићи, после 1827. године, Тетово/Стара Србија, Алимпијевдан.

Анђелићи, после 1827. године, Дробњака, Ђурђевдан.

Васићи, после 1827. године, оближње Врело, Никољдан

Глишићи, стара породица, славе Ђурђиц.

Драгићевићи, после 1827. године, оближњи Бајевац, Ђурђиц.

Дражићи, после 1827. године, Беомужић-Подговрина, Никољдан.

Ђорђевићи 1, прва половина 18. века, Сјеница, Аранђеловдан.

Ђорђевићи 2, друга половина 18. века, Осат, Аранђеловдан.

Ђуричићи, после 1827. године, Кланица – колубарски округ, Јовањдан

Живковићи, после 1827. године, Бела Крајина, Јовањдан.

Илићи 2, посе 1827. године, Срем, Никољдан

Јаковљевићи, после 1827. године, Бела Крајина, Јовањдан.

Јовићи, после 1827. године, Срем, Ђурђевдан.

Јосиповићи и Томићи. Нема других података.

Каљевићи, после 1827. године, Бранешци – Стари Влах, Никољдан.

Лазаревићи, после 1827. године, оближње Степање, Аранђеловдан.

Лукићи, стара породицу, изумрли.

Маринковићи, друга половна 18. века, Осладић – Подгорина, Трифундан.

Маричићи, прва половина 18. века, Знепоље, Часне Вериге.

-Марковићи 1, после 1827. године, Бела Крајина, Јовањдан.

Марковићи 2, после 1827. године, Сеча Река-Косјерић, Ђурђевдан, Уљези у Поповиће 1.

-Матићи, стара, изумрла.

-Миловановићи, после 1827. године, Жабари у Колубари, Стевањдан, повећа задруга.

Милошевићи, прва половина 18. века, Стара Србија, Врачи.

-Михаиловићи, прва половина 18. века, Пријепоље, Лазаревдан.

Павловићи, после 1827. године, Барич-Обреновац, Аранђеловдан.

Петровићи, стара, изумрла породица.

-Петровићи 2, после 1827. године, Сјеница, Ђурђевдан.

-Поповићи 1, друга половина 18. века, Пива, Ђурђевдан, стара свештеничка породица.

-Поповићи 2, после 1827. године, Пипери, Аранђеловдан.

-Поповићи 3, после 1827. године, суседно Јабучје, Јовањдан. Од јабучких Поповића.

-Радојичићи, друга половина 18. века, Знепоље, Митровдан.

-Радосављевићи, после 1827. године, Лозница ваљевска, Игњатијевдан.

-Ракићи, после 1827. године, Причевић-Подгорина ваљевска, Никољдан.

-Ротквићи, стара породица, Лазаревдан.

-Симеуновићи, стара породица, Никољдан.

-Станисављевићи, после 1827. године, Кршна Глава, Лазаревдан.

-Стевановићи, стара изумрла породица.

-Танасијевићи, после 1827. године, Полимље, Стевањдан.

-Томићи и Јосиповићи, друга половина 18. века, Осат, Лазаревдан.

Све остале, овде непоменуте фамилије у Паљувима су настале из горе наведених фамилија или су се у неком каснијем периоду доселиле у шта спадају и породице Илић 3 из које је моја мајка и Станојловић одакле је моја баба по оцу.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top