Порекло презимена, село Мургаш (Уб) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мургаш, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло М Порекло становништва села Мургаш, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло М Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мургаш (Уб)

Порекло презимена, село Мургаш (Уб)

Порекло становништва села Мургаш, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Мургаш је село у непосредној близини Уба. На југоистоку се граничи са Рукладом, са истока Паљувима, североистока Стубленицом, севера Трњацима и Убом, северозапада Звиздаром, западом Тврдојевцем, југозападом Врховинама и на југу са Бајевцем.

Мургаш је са леве стране речице Кладнице, јужно од варошице Уба, неравно али не и брдовито село са нагибом ка југу. Сеоске куће су растурене на све стране по странама појединих брегова, једва да на понеком има их по неколико у групи.

Постоје називи села или заселака, пише Љуба Павловић, која опомињу на раније господаре тих области а што се тиче Мургаша претпоставља се да је тим просторима господарио некакав Мурга али и Алија (Алије, део Мургаша). У Мургашу, као и Руклади и још неким селима, постоје области као привремена станишта локалног становништва за време ратова или каквих општих покрета за време турске владавине. Таква места су била по шумама, јаругама и пошумљеним долинама и по њима се наорд задржавао, докле не би опасност, која је претила животу, престала. Тако постоји Збеговише и у Мургашу.

Пре око 200 (сада већ 300) година суседно село Трњаци су постали посебно село а дотле су били засеок Мургаша.

Породичне традиције нису се код свих породица очувале. Досељеници из Никшићке Жупе, сродници знаменитих ваљевских кућа крајем 18. и почетком 19. века: Хаџи Рувима из Бабине Луке, Грбовића из Мратишића и Даниловића из Мургаша знају се, ма у ком селу и ма у ком степену сродства налазили а види се да су дуго између себе и одржавали родбинске везе, које су данас сасвим престале.

Од Карауле па до Саве, дуж старог пута, у скоро сваком селу, са једне и са друге стране пута, насељени су Жупљани, којима беше у задатку да чувају пут и да својим угледнијим братственицима буду на руци при каквој већој опасности. Савска села; Ушће, Забрежје, Звечка и стара Бресква беху насељена њиховим породицама, којима беше у задатку, да обезбеде прелаз и пренос ратних и војничких потреба. Па не да су се ове угледне породице пазиле, да имају обезбеђену везу за своје политичке циљеве с аустријским властима, пазиле су, да, ако би их потреба нагнала да се селе у прекосавске области, и у тамошњим прекосавским селима имају својиг братственика. Отуда и данас постоје везе села, са обе стране реке Саве, са оне стране у Прогарима, Бољевцимља, Ашањи, Купинову и Јакову беху опет намештени Жупљани. Одржавањ веза, насељавање братственика, осигуравање пута, обезбеђивање превоза и осиграње склоништа у прекосавским селима за рачун кућа Грбовића и Хаџића вршили су њихови најближи сродници ВУКОМАНОВИЋИ, потоњи ДАНИЛОВИЋИ, насељени у МУРГАШУ, с јужне стране Уба.

Порекло становништва-фамилија села Мургаш:

Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.

-Бранковићи, друга половина 18. века, Миличиница-Подгорина, Никољдан.

-Вукомановићи, друга половина 18. века, Дробњаци, Петровдан и Лучиндан, уљези у праве Вукомановиће.

-Грујићи, стара породица, Св. Василије.

-Ђукановићи, друга половина 18. века, Стубао, Св. Василије.

-Ђурићи, после 1827. године, Заовине у Старом Влаху, Ђурђевдан.

-Зебићи, друга половина 18. века, Козјак у Јадру, Лазаревдан. Истовремено се доселили и у Гвозденовић, такође општина Уб.

-Ивковићи, после 1827. године, суседни Бајевац, Ђурђиц. Од породице Колаковић из Бајевца.

-Јовановићи 1, друга половина 18. века, Кремна у Старом Влаху, Јовањдан.

-Јовановићи 2, друга половина 18. века, Бријежђе у Колубари, Аранђеловдан.

-Лукићи, после 1827. године, Шљивовица-Стари Влах, Ђурђевдан.

-Маринковићи, друга половна 18. века, суседни Бајевац, Стевањдан, уљези у Цвејиће-дошли на имање у Мургашу.

-Матићи, после 1827. године, Рајковић у Колубари. Аранђеловдан.

-Милошевићи-Танасковићи, видети Танасковићи-Милошевићи.

-Николићи, друга половна 18. века, Миличиница у Подгорини, Ђурђевдан.

-Пантелићи 1, после 1827. године, Млаковиште код Ужица, Св. Василије. Велика и углдена породица.

-Пантелићи 2, после 1827. године, суседни Бајевац, Стевањдан.

-Радојевићи, после 1827. године, Радановци, околина Ужица, Ђурђевдан.

-Ранковићи, после 1827. године, Добановци у Срему, Ђурђевдан.

-Танасковићи-Милошевићи, друга половина 18. века, Јеловик, околина Ужицам, Ђурђиц.

-Ћираковићи, друга половина 18. века, Рајковић-Колубарски, Ђурђевдан.

-Ћумурлија (Тодоровићи)*, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан. *Ћумурлије је надимак старих Вукомановића и Даниловића, остао до данас као презима и име у крају Мургаша, који је био њихов. Непосредни потомци старих и угледних Даниловића замрли у мушкој линији, а у женској их има и данас.

-Шкорићи, после 1827. године, Босна, Јовањдан.

 

ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top