Порекло презимена, село Сакар (Мали Зворник)

27. јануар 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Сакар, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Ово високо дринско село пење се уз Пештаницу до на Бобије и Влашке Њиве, преко којих је Радаљ. Насред села је над самом Дрином Мустафино Брдо, које се на средини спушта и поново подиже у Влашке Њиве. Испод Мустафиног Брда, западно Дрини је нижи Хисар, испод кога има нешто мало и дринског Поља. На Влашким Њивама, по Мустафином Брду и Хисару има шума, ливада и земље за рад.

Око села су: од запада Дрина и Селимово Брдо, од севера Бобија, од истока Пјештаница и од југа Дрина.

Потоци се зову: Селимовац, Сакарски Поток. Важнији су извори: Мустафина Вода, Чесма, Точак и Селимов Бунар.

У селу су брда: Мустафино Брдо, Главица, Стрмоглав,. Атлијића Брдо, Селимово Брдо и Тезга. Њиве су: Крчевине, Њиве, Тезга, Луке, Баре, Млаква, Брда, Бразда, Калдрма, Долови и Атлијина Вртача.

Сакар је ново село. Махале су Ефендићи и Чолаци.

Ово је село до 1820. и 1832. год. било својина Малог Зворника. По њему су муслимани имали закосе, шуме и ливаде, по Влашким Њивама испусте; по њему су имали своје колибе и сточне зграде. Кад су се из горњих села почели муслимани исељавати и придолазити Зворнику, тада су Турци Зворничани решили да у ово село насељавају досељенике и да тако одрже и ово село уза се. Они су у том времену примили неке досељенике, а кад су 1834. год. истерани муслимани из свих горњих села, примили су многе Гродове, од којих су неке овде задржали, а друге пребацили преко Дрине у Босну. Кад су исељавана горња муслиманска села, Сакар и Зворник се одупру благодарећи смишљеној одбрани с Великог Зворника. И све до 1878. године ова два села остала су у границама Босне, од тога доба су у границама Србије.

Присаједињењем Србији мења се и облик овог села. Дртадашњи муслимани, чисти земљорадници, остају на својим имањима па и данас су на њима. Они, који су се иселили, продали су своје земље нашим сељацима из околних брдских села, они, који су побегли, оставили су држави, те је она у подједнакој мери делила и муслиманима и православнима.

Сакар је данас и муслиманско и православно насеље. Муслимани су од 1820. до 1834 год.

Хаџиефендићи дошли из Амзића и били хаџије (6 к.).

Чолаци (Чолаковићи) дошли су с Батара у Брасини (10 к.).

Дураци (Дураковићи) дошли из Крупња 1833. год. (5 к.).

Мустапићи (Шамани и Шамановићи) из Д. Крупине (5 к.).

Шундићи су из Кучеваца (6 к.).

Мујкићи (Даути, Даутовићи) су из Тепавца у Чолацима (5 к.).

Муслимани овог села немају џамије него иду у Мали Зворник.

Православни од 1879. до 1882. годи су:

Чикарићи, дошли из Вољеваца на поклоњено имање (5 к.; Св. Лазар).

Срећковићи су од Ивановића из Вољеваца (6 к.; Св. Јован).

Смиљанићи и Пантелићи су од Смиљанића из Вољеваца (8 к.; Св. Ђурђе).

Секулићи су из Планине, они су испод Дурака (3 к.; Св. Јован).

У Сакару има 10 родова са 54 дома (37 муслиманских и 22 православна).

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 496-497), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. mitrovic dragan

    ovi podaci su nekompletni jer po moim poznavanjima familija a i obilaskom seoskih groblja u tom periodu a i kasnije tu su zivele a i sad zive familije zivanovic mitrovic jevtic neskovic tomic a podaci na grobnim mestima datiraju sa kraja devetnaestog i pocetka dvadesetog veka

    • Veljko Bojic

      Ovi podaci o Sakaru su nekompletni. U sakaru se ne spominje dosta srpskih prezimena koja su se davno naselila u Sakar. Ovde se ne spominju :Vracevici,Bojici,Perici,Zivanovic,Jevtici,Lukici idr, koji su davno doselili ovde,medju prvima. Za Sreckovice nisam nikada cuo da su ziveli u Sakaru kao i za Cikarice….Pantelici i Smiljanici su i dan danas ovde i oni su stare familije koje su se davno doselile u Sakar. Sto se tice Sekulica mislim da ih vise nema u Sakaru.