Poreklo prezimena, selo Culine (Mali Zvornik)

Poreklo stanovništva sela Culine, opština Mali Zvornik. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Culine su zapadno od Voljevaca. Od Voljevaca ih dele kose Oštrelj i Rebelj, nad kojima je Čavčić. Gornji deo sela, prema Rebelju i Kiku ispod Čavčića, zove se Bučnica. Na obodu Bučnice ima stalnih vrela i ona ispu- štaju vodu rekom Gojsanicom. Ispod Oštrelja pa sve niz Drinu do škole je polje Culine.

Oko sela su: od zapada Drina, od severa Čitlučko Brdo, Osmanovo Brdo, Lokva, Čavčić, od istoka i juga Veliko Brdo, Čikarino Brdo i Oštrelj.

Glavna je reka Gojsanica, koja izvire vrelom Bučnicom.

Vrela su: Kaluđerovac, Vračevo Vrelo, Osmanovac, Đedovac, Tadića Vrelo, Zbirsko Vrelo, Česma, Točak i Korita.

Brda se zovu: Zbir, Zbircć, Zbirska Kosa, Zbirska Glavica, Stijena, Pusto Čelo, Bučnica, Mamutova Njiva, Vukovije, Rnjakovo Brdo, Ravan, Brdo i Lazine.

Njive su: Gojsanica, Ravan, Njive, Ledine, Zbir, Krš i Polje. Suvom jarugom je Polje podeljeno na Culiksko i Gojsaničko.

Culine su i sada i ranije dva zasebna sela: Culine i Čitluk.

Mahale su: Vračevići, Brđani, Gojsanica, Bučnica i Polje.

Pravo prema ušću Gojsanice s bosanske strane je ušće Drinjače ili Jadra. Na ušću Drinjače je na drinskom putu varošica Drinjača. Drinjača je blizu Drini, a pošto je još starijih vremena bila ovde skela za prevoz iz Bosne u Srbiju i obratno, to su seljaci ovog sela podigli na drinskom putu mehanu, nekoliko dućana i školu. Odmah su zatim dućanima i mehani počeli slaziti ili u liniju ili u blizinu i seljaci, koji se nisu bavili ničim drugim nego zemljoradnjom i stočarstvom.

Staro groblje kod škole i na Oštrelju, stare iskopine pod Rebeljem dokazi su velike starosti ovog sela. Po Bučnici ima starih zidina, suhomeđina, starih bunara, a tako i po Gojsanici.

Po Bučnici i Gojsanici su živeli muslimani na istim mestima gde su pravoslavni. Nisu hteli čekati da se gone silom, nego čim su kod bosanskih vlasti dobili odobrenje, da će im se preko puta sela ispod ušća Drinjače dati zemlje za naselje, prešli su i danas su tamo i sa našim seljacima održavaju najlepše veze. Oni su još pre 1830. godina izašli iz sela. Nisu se odjedanput selili nego postupno, imanja su prodavali susedima i muslimanima, kojih i danas ima u ovom selu. Muslimani iz ovog sela zvali su se Guconići; tako se zovu oni preko Drine, a ovi u selu se ne zovu. Priča se da je ovih Guconića bilo ovde mnogo; bilo je među njima i pravoslavnih, naseljavali su i susedni Amajić, pa su se pravoslavni odselili u Badovince i sela oko Bijeljine, a muslimani Bosnu.

Najstariji su doseljenici:

Vračevići. Njihov je predak došao iz Divaca kod Prijepolja. Stari znaju da su Divci, i da su od Nikšića došli ovde među muslimane, kao njihovi radnici. Ali su oni postali i rudari i uvek se isticadi među prvima. Nekakav Stanko, predak ovih Vračevića, bio je veliki vrač i gatar, išao po selima i nosio trave, vračao, bajao i lečio. Ovaj se Stanko mnogo cenio među Turcima i Srbima i po njegovom nadimku Vračar nazovu se svi Vračevići. Vračevići su po Oštrelju, po brdima nad Gojsanicom s leve strane i nad Poljem. Mnogi su se odselili. (30 k.; Sv. Nikola).

Kao i Vračevići, stari su:

Topalovići, došli od Doskovića iz okoline Prijepolja, gde su se zvali istim imenom. Ovde su došli uz Vračeviće, koji su im bili kumovi, pa i do danas ostali; oni su se iselili među Turke u Gojsanicu, gde im se jedan srodnik odselio Šapcu, a drugi ovde ostali (19 k.; Sv. Nikola).

Za Vračevićima su došli:

Despotovići u Gojsanici. Despot je bio Rovčanin i došao prvo u Donju Triješnjicu, pa su ga odatle muslimani ovog sela, kao sve druge, doveli na svoje imanje. I oni su se selili, sele se po zanatima i trgovini (10 k.; Sv. Luka).

Ovo su doseljenici s kraja XVIII veka, a s početkom XIX veka su:

Jošići iz Leovića od Sarića (8 k.; Miholj dan).

Petrovići od Milovanovića iz Donje Bukovice (8 k.; Sv. Nikola).

Ristanovići iz Likodre (9 k.; Sv. Jovan).

Musići muslimani iz Čitluka, kupili ovde imanje na Bučnici (5 k.).

Kostići i Jadići iz Amajića (11 k.; Mratindan).

Ivanovići su Mitrići u Tolisavcu (8 k.; Sv. Nikola),

Jovanovići su iz Drlača (8k.; Sv. Jovan).

Blagojevići su od Rogatice (12 k.; Sv. Nikola).

Stepanovići su iz Krasave (8 k.; Sv. Stevan).

Lazići su od Jovića iz Rujevca na Bučnici (5 k.; Sv. Jovan).

Tešići su iz Brštice u Bučnici (6 k.; Sv. Jovan).

Vukovići u Bučnici su iz Bogoštice (4 k.; Đurđic).

Trifunovići su iz Osata (3 k.; Sv. Nikola).

Jankovići su iz Okleca (4 k.; Sv. Đurđe).

U Culinama ima 17 rodova sa 158 domova.

IZVOR: Sokolska nahija (str. 480-482), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić