Порекло презимена, село Цулине (Мали Зворник)

27. јануар 2013.

коментара: 7

Порекло становништва села Цулине, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Цулине су западно од Вољеваца. Од Вољеваца их деле косе Оштрељ и Ребељ, над којима је Чавчић. Горњи део села, према Ребељу и Кику испод Чавчића, зове се Бучница. На ободу Бучнице има сталних врела и она испу- штају воду реком Гојсаницом. Испод Оштреља па све низ Дрину до школе је поље Цулине.

Око села су: од запада Дрина, од севера Читлучко Брдо, Османово Брдо, Локва, Чавчић, од истока и југа Велико Брдо, Чикарино Брдо и Оштрељ.

Главна је река Гојсаница, која извире врелом Бучницом.

Врела су: Калуђеровац, Врачево Врело, Османовац, Ђедовац, Тадића Врело, Збирско Врело, Чесма, Точак и Корита.

Брда се зову: Збир, Збирцћ, Збирска Коса, Збирска Главица, Стијена, Пусто Чело, Бучница, Мамутова Њива, Вуковије, Рњаково Брдо, Раван, Брдо и Лазине.

Њиве су: Гојсаница, Раван, Њиве, Ледине, Збир, Крш и Поље. Сувом јаругом је Поље подељено на Цуликско и Гојсаничко.

Цулине су и сада и раније два засебна села: Цулине и Читлук.

Махале су: Врачевићи, Брђани, Гојсаница, Бучница и Поље.

Право према ушћу Гојсанице с босанске стране је ушће Дрињаче или Јадра. На ушћу Дрињаче је на дринском путу варошица Дрињача. Дрињача је близу Дрини, а пошто је још старијих времена била овде скела за превоз из Босне у Србију и обратно, то су сељаци овог села подигли на дринском путу механу, неколико дућана и школу. Одмах су затим дућанима и механи почели слазити или у линију или у близину и сељаци, који се нису бавили ничим другим него земљорадњом и сточарством.

Старо гробље код школе и на Оштрељу, старе ископине под Ребељем докази су велике старости овог села. По Бучници има старих зидина, сухомеђина, старих бунара, а тако и по Гојсаници.

По Бучници и Гојсаници су живели муслимани на истим местима где су православни. Нису хтели чекати да се гоне силом, него чим су код босанских власти добили одобрење, да ће им се преко пута села испод ушћа Дрињаче дати земље за насеље, прешли су и данас су тамо и са нашим сељацима одржавају најлепше везе. Они су још пре 1830. година изашли из села. Нису се одједанпут селили него поступно, имања су продавали суседима и муслиманима, којих и данас има у овом селу. Муслимани из овог села звали су се Гуцонићи; тако се зову они преко Дрине, а ови у селу се не зову. Прича се да је ових Гуцонића било овде много; било је међу њима и православних, насељавали су и суседни Амајић, па су се православни одселили у Бадовинце и села око Бијељине, а муслимани Босну.

Најстарији су досељеници:

Врачевићи. Њихов је предак дошао из Диваца код Пријепоља. Стари знају да су Дивци, и да су од Никшића дошли овде међу муслимане, као њихови радници. Али су они постали и рудари и увек се истицади међу првима. Некакав Станко, предак ових Врачевића, био је велики врач и гатар, ишао по селима и носио траве, врачао, бајао и лечио. Овај се Станко много ценио међу Турцима и Србима и по његовом надимку Врачар назову се сви Врачевићи. Врачевићи су по Оштрељу, по брдима над Гојсаницом с леве стране и над Пољем. Многи су се одселили. (30 к.; Св. Никола).

Као и Врачевићи, стари су:

Топаловићи, дошли од Досковића из околине Пријепоља, где су се звали истим именом. Овде су дошли уз Врачевиће, који су им били кумови, па и до данас остали; они су се иселили међу Турке у Гојсаницу, где им се један сродник одселио Шапцу, а други овде остали (19 к.; Св. Никола).

За Врачевићима су дошли:

Деспотовићи у Гојсаници. Деспот је био Ровчанин и дошао прво у Доњу Тријешњицу, па су га одатле муслимани овог села, као све друге, довели на своје имање. И они су се селили, селе се по занатима и трговини (10 к.; Св. Лука).

Ово су досељеници с краја XVIII века, а с почетком XIX века су:

Јошићи из Леовића од Сарића (8 к.; Михољ дан).

Петровићи од Миловановића из Доње Буковице (8 к.; Св. Никола).

Ристановићи из Ликодре (9 к.; Св. Јован).

Мусићи муслимани из Читлука, купили овде имање на Бучници (5 к.).

Костићи и Јадићи из Амајића (11 к.; Мратиндан).

Ивановићи су Митрићи у Толисавцу (8 к.; Св. Никола),

Јовановићи су из Дрлача (8к.; Св. Јован).

Благојевићи су од Рогатице (12 к.; Св. Никола).

Степановићи су из Красаве (8 к.; Св. Стеван).

Лазићи су од Јовића из Рујевца на Бучници (5 к.; Св. Јован).

Тешићи су из Брштице у Бучници (6 к.; Св. Јован).

Вуковићи у Бучници су из Богоштице (4 к.; Ђурђиц).

Трифуновићи су из Осата (3 к.; Св. Никола).

Јанковићи су из Оклеца (4 к.; Св. Ђурђе).

У Цулинама има 17 родова са 158 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 480-482), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (7)

Leave a Reply to vojislav ananić

7 коментара

  1. Culine-Citluk

    Hvala, gospodine Ananicu. Na zalost nista nema o Markovicima…

  2. vojislav ananić

    Студија је из 1930. године и оно што сам у њој нашао о селу Цулине, ја сам преузео. А кад су Марковићи тамо доселили, то заиста не знам.
    Поздрав!

  3. Снежана Танасић

    Хвала. Али нема Танасића…

  4. Небојша Бабић

    Поздрав за Снежану!
    Мој крштени кум је Станоје Танасић из Цулина, који се упокојио пре 17 година. На жалост, није имао потомства.

  5. Марко

    Да ли се зна још нешто о Врачевићима из Цулина, где су се селили и у која места?

  6. Zoran Marković

    Kontaktirajte me 0692811995 ja sam poreklom iz Culina Marković

  7. Goran Vracevic

    Vracevici R1b varijetet 23 l . Rodonacelnik Ilija Divac od oca Koste sina Lukinog…