Порекло презимена, село Читлук (Мали Зворник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Читлук (рађевски), општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник порт Порекло становништва села Читлук (рађевски), општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник порт Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Читлук (Мали Зворник)

Порекло презимена, село Читлук (Мали Зворник)

Порекло становништва села Читлук (рађевски), општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Пред ушћем реке Трешњице у Дрину диже се оштра кречњачка стена Соколина. Она је до реке у точилима, гроту, средином угнута и преко ње прелази село на север у долину Трешњице изнад цркве, а даље до цулинске Бучнице опет у кршу и свима његовим облицима. Овај део села поред Дрине сав је у чукама, остењцима и малим или већим увалама. На њему су вртаче и долови, нема воде. Поред Дрине једва каква лучица па и она каменита и неплодна, а тако и на ушћу Трешњице. Онај други део села и на Соколини и низ њу је око извора, без кречног камена и с доста земље. Ни с те стране у Трешњици нема лука.

Око села су: од запада Дрина, од севера Кулина, Јеовац Врановине, Висока Стијена, Тријешница, Балвани, од истока Османово Брдо, Главица, од југа Читлучко Брдо и Дрина.

Између Соколине и Врановине избија река Тријешњица. Поток је Тисовац.

Од врела су: Врело под Соколином, Врело под Врановинама и Врело на Кулини.

У селу су брда: Кулина, Стијена, Јеовац, Врановина, Соколина, Амајић (на њему Асановац). Њиве су у Пољу, на Јеовцу по Амајићу, на Соколини. Поље је раздељено на два краја, Амајићско и Кулинско.

Читлук је самим положајем подељен на два дела: Читлук и Амајић. Читлук је за време Турака био чифлик неких богатих власеничких бегова. Он је био засебан и није се спајао с Амајићем. Амајић је трешњичко насеље на Соколини и у турско доба је био засебно село. Амајић се дели на Амајић и Кулине.

Стара гробља на ушћу Трешњице, старе зидине по Амајићу докази су ранијег живота ових села. До стварања Србије и уласка у нов живот, у Амајићу су живели муслимани. Њих је било доста по Амајићу, па су се сами иселили у Босну. Муслимани овог села и Цулина били су неки старији родови, говорили западним дијалектом, чији су православни сродници иселили се у Мачву и босанску Посавину.

Родови овог села су с краја XVIII и почетка XIX века.

По реду су долазили:

Јовановићи од Копрића из Љештанског; нашли се као најамници на турским имањима, па после и до својих имања (21 к.; Св. Јован).

Живановићи су из рађевског Мојковића дошли по позиву муслимана Гуцонића; овде су се нашла два брата, купили нешто имања, нешто захватили, а највише задобили по исељењу. Зову се Вучетићи, Живановићи, Лазићи и Черићи (26 к.; Мратиндан).

Марковићи су дошли по изласку муслимана а дошла су прво два брата, па доцније опет два из рађевског Толисавца. Они су заузели оне чуке над Дрином, одмах иза цулинске школе, а подигли се и под Бучницу (35 к.; Св. Алимпије).

Јанковићи су од Стајића из Грачанице (8 к.; Св. Алимпије).

Јовићи су из Рујевца (8 к.; Св. Јован).

Божићи су из Осата (8 к.; Св. Јован).

Грбићи су из Осата (4 к,;. Св. Ђурђе).

У Читлуку има 7 родова са 110 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 490-491), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top