Порекло презимена, насеље Мали Зворник Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Анан Порекло становништва насеља Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Анан Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, насеље Мали Зворник

Порекло презимена, насеље Мали Зворник

Порекло становништва насеља Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Од великог Врела па низ Дрину до ушћа Радаљице је ово село.

Од дринског завоза настаје с почетка уско, па све шире в шире, на средини најшире, Зворничко Поље које је до 1878. год. било само муслиманско, а од тога доба и православни се увлаче полако и неосетно. Ово се поље равна с Бачевачким и по величини и по родности. Код православних су поља гола и за кукуруз, код муслимана су с воћем и за све усеве. Код православних нема зграда по пољима, а код муслимана су зграде за стоку и за најобичнију успрему.

Изнад овог поља се дижу благо нагнуте косе Влашких Њива са шумама и ливадама и са доста извора. Око ових извора су православни досељеници. Муслимави су од старина у друштву муслимана босанског Дивича и Зворника били признати лађари, који су са својим лаким шајкама могли најумешније по Дрини пловити. Они су због овог занимања оставили земљорадњу, па су лако остављали и земљу, те су падали у беспримерну сиротињу.

Око М. Зворника су: од запада и севера Дрина, с истока Ровине, Батин, Бобија, од југа Дрина, Селимово Брдо.

Главна је речица Моштаница, а поток Келендеровача.

Врела су: Сун-Бунар, Здравац, Живодер, Арсића Врело и Велића Бунар.

У селу су брда: Пећина, Делијића Камен, Руст, Башчелуци, Бремена, Твртак, Бобија, Душкулов Камен, Вилина Косa, Даг, Шварц, Ровине и Влашке Њиве.

Моштаница дели Поље на Раковицу и Велико Поље.

Њиве су: Крчевине, Долови, Башчелуци, Њиве, Сенокоси, Ровине, Лучице, Барице, Њивице, Згаришта, Бојиште, Диздаревача, Ахметовача, Беглуци и Дрндерине.

Зворник је састављен из два дела: Махале и Поља.

Стара гробља у Пољу на два места казују о старости овог села. Стара је и махала у њему, до 1878. год. двапут већа, опомиње нас на стара босанска села ове врсте. До 1878. год. у Малом Зворнику није било православних, једва да се задржао који слуга код каквог богатог муслимана, па и то онај који је био целог века у воденици или код стоке у лланини. После 1878. год. муслимани су задржали своја имања, а исељених и одбеглих прешла су куповином на православне досељенике.

Муслимански су родови:

Имширевићи (30 к.) трговци, свештеници и занатлије, опробани шајкаши, чувене терзије и трговци; зову се Ћорићи, Алићи, Демировићи и Имширевићи; стари су род овог села; говоре западним дијалектом. Има их и у Зворнику.

Мустапићи, Кокоравци и Јусићи (9 ,к.). Кокоравци су од два брата, Мустафе и Јусуфа; дошли 1834. год. из Петрца.

Буљугбашићи Кокоравци (5 к.) су од неког Хусејина буљугбаше у Соколу и Петрцу. Дошли овде са Јусићима 1834. год.

Ујкићи (4 к.) дошди из Кучеваца 1834. г.

Осмаклићи (4 к.) су из Велеша дошли после 1834. год. на купљено имање.

Јакупићи (3 к.) су из Узовнице дошли 1834. год. на купљено имање.

Крнићи (3 к.) су. из Осата из истоимена села, дошли после 1834. г. из Амзића.

Зурлићи (Зк.). Њихове је претке довео из Мостара неки Им- ширевић трговац и данас су трговци и занатлије.

Веледаровићи (3 к.) су однекуда из Босне; претке им довео неки Зурлић.

Ђонлићи (4 к.) су стари муслимански род из Крупња; у самом Крупњу су примили ислам а овде дошли 1834. год.

Екмешчићи (4 к.) су опет из Крупња и заједно 1834. год. с Ђонлићима дошли овде, а неки се одселили у Зворник.

Кржавци (6 к.) су опет из Крупња; самим презименом опомињу да су из Кржаве; примили тамо ислам и дошли с Ђонлићима 1834. год.

Кујунџићи (8 к.) су из Лознице, раније из Зенице у Босни, дошли овде 1834. год. и постали занатлије и земљорадници.

Хасанчевићи (12 к;) стални и млађи свештенички род, дошли из Добоја.

Православни су родови дошли од 1879—1882. год, и овим редом:

Ђукановићи из Планине (3 к.; Св. Јован).

Весићи (3 к.; Св. Јован) из Радаља.

Богићевићи (2 к.; Св. Алимпије) занатлије из Читлука.

Зељићи (4 к.; Св. Јован) из Радаља.

Вучићевић (1 к.; Св. Никола) из Стрмова.

Петровићи (2 к.; Св. Никола) занатлије, из Цулина.

Павловићи (2 к.; Св. Ђурђе) из Радаља.

У Малом Зворнику има 21 род са 115 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 497-499), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top