Порекло презимена, село Врагочаница (Ваљево) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Врагочаница, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник по Порекло становништва села Врагочаница, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник по Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Врагочаница (Ваљево)

Порекло презимена, село Врагочаница (Ваљево)

Порекло становништва села Врагочаница, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Врагочаница лежи у центруму ваљевске Подгорине. Она је сва при извору река: Јадра и Врагочке реке. Шуме у селу нема много као у суседним селима.

Врагочаница је потпуно разбијеног типа. Групе кућа зову се мале.

Сеоске мале су: Јелобрђани 7к, према њима су, а преко јаруге Гаврићи 4к, па Ћесаровићи 8к, Куљевац 5к где су до њих, само преко пута Брајиновац 13к, па Чолићи 6к, а уз њих Трушеница 7к, а уза саме њих Ђурашиновићи 4 куће. Од ових на југ преко јаруге су Ерићи 10к, а преко друге јаруге под Медетићем су Цинцаревићи 6к и Ђокићи 4 куће. Од ових су преко треће јаруге, на југ ка Ст. Реци Југовићи 7к, а на запад од њих преко Перунике су Анџаковићи 6к и Стојковићи 4 куће. Ако хоћемо да оријентујемо према Ст. реци, онда су на левој обали њеној мале Ђурашиновић и Брајиновац, а све остале на десној.

По харачким тефтерима ово је село у 1818. год. село је имало 35 домова са 54 породица и 35 хар. лица. Према попису од 1866. год. било је 64 домова са 659 становника….докле према најновијем попису од 1900. год. било је 90 домова са 889 становника.

Врагочаница је саставни део каменичке општине у срезу подгорском. Гробаља има неколико, од којих је највађније оно код Црквине, које се сматра као најстарије у селу. Преслављају по крајевима.

Народно предање не зна од куда је име селу. Оно држи да су овде, пошто је село рударско место, одвајкада живели људи и да је било више него што их данас има.

Имена појединих џемата су продични називи или са стране. Тако Брајинац је прозват по неком Турчину Ибрајиму (Браји), који је био спахија у овом селу и имао свој летњи двор. Јелобрђани прозвати су Јелиној Брези, највишем вису овог села. Називи Куљевац и Трушеница су називи места на којима су насеља.

Под Медетићем, где извире Црквено Врело, налазе се неке зидине зване Црквина. Предање вили да је овде била некад црква, с тога се народ ту састаје другог дана Ускрса и чини бденије. Испод Црквине, на источну страну, поред корита самог Врела, налазе се неке зидине, заостаци куле некаквог сеоског спахије Кара-Митра, који се одликовао великим богатством оваца, чији су станови били на Перуници, одакле је млеко чунковима спровођено у кулу. Остаци куле зову се Кулине, а данас се познаје само хумка од тога, јер су сељани сав камен и циглу разнели. У средњем веку, може бити и раније, као и последњих година 19. века у Врагочаници су увелико цветали рударски послови. Вађене су бакарне руде и антимонове. Данас су ови послови напуштени, али ће може бити најновије доба поново их отпочети. На Јелиној Брези, са западне стране, налазе се неки шанцеви из новијег доба (1815. год.). Име Јелина Бреза, Јелино Брдо, везано је за злу и несрећну судбину неке девојке, коју су вуци при повратку из цркве, с венчања, под неком брезом, растргли.

 

Порекло становнштва и оснивање села

Врагочаница је врло старо село, а у њој има доста и старих породица, које не знају ништа за себе да су досељене с које стране. Као старе породице сматрају се: ГАВРИЋИ, ЈЕРЕМИЋИ, СТОЈКОВИЋИ, ЖИВАНОВИЋИ и ЈУГОВИЋИ, којих има данас у селу 20 кућа.

Досељеници:

  • ЧОЛИЋИ – досељени су из села Овчине, округа ужичког.
  • ЕРИЋИ – из Пилице истог округа.
  • ОБРАДИНОВИЋИ – из Оклеца истог округа.
  • РАДОВАНОВИЋИ – из Костојевића.
  • АНЏАКОВИЋИ – из Полимља.
  • ВАСИЉЕВИЋИ – из Рујевца округа подрињског.
  • ИСАИЛОВИЋИ, ТЕЛЕКОВИЋИ, ЂОКИЋИ, ЂУРАШИНОВИЋИ и ЦИНЦАРЕВИЋИ – досељени су од Мостара у Херцеговини.
  • ЋЕСАРОВИЋИ – су из Осата.

Сви су дошли после Кочине крајине или у првом устанку, и населили су се на готове земље, које су добили од Турака или од самог села.

Новији досељеници:

  • РАКОВИЋ и ЛАЗАРЕВИЋ – из Ст. Реке, досељени на купљена имања или девојкама у куће (мој додатак – поменута Ст. Река је вероватно село као и река по имену Станијина Река).

Врагочани се поглавито занимају земљорадњом, воћарством и сточарством. Земље су им слабе каквоће, стога се често пуштају у Јадар, Тамнаву и око Ваљева и тамо закупљују имања и на њима подижу и куће или их привремено обрађују. Особито су добри воћари. Кад су рудници овог краја били отворени, Врагочани и суседни Бобовци, инстиктивно су предузимали рударске послове и вазда се одликовали на овом послу. У селу има их доста који се баве занатима: ковачким, камењарским, зидарским, качарским и коларским.

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top