Порекло презимена, село Доња Тр(иј)ешњица (Мали Зворник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доња Тријешњица, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портал Порекло становништва села Доња Тријешњица, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портал Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Доња Тр(иј)ешњица (Мали Зворник)

Порекло презимена, село Доња Тр(иј)ешњица (Мали Зворник)

Порекло становништва села Доња Тријешњица, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Доња Тријешњица је у сливу Триjешњице и у доњем току Борањске Реке. И она jе типско планинско село. Изнад Борањске Реке а до Будишића са западне стране се диже висока чукара Орловац, према Будишићу заравњена и насељена. Према Радаљу је попречна коса Радаковац. Под Радаковцем је долина Борањске Реке шира и насељена.

Око села су: од запада Јеовац, Локва, од севера Балвани, Тријешња и Ћерановац, од истока Тисовац, Криви Рт, Оглавак, од југа Врановине, Велика Стена, Амајић, Османово Брдо, Главица и Чавчић,

Главне су реке и речице (потоци): Тријешњица, Ријека, Мала Ријека, Мијатовачка Река, Дјелачка, Скакавац, Равни Поток, Тисовачки Поток и Липовац.

У селу су брда: Зовик, Пољане, Грабовац, Лађа, Криви Рт, Јасиковица, Орловац Брдо, Оштрељ, Радошевац, Будим, Град, Балвани, Косе, Јвсикова Њива, Буковица, Тисовац, Али- беговац, Тријешња, Шобатовац, Шобатов Бријег и Илић Брдо.

Њиве су: Луке, Пољане, Њиве, Зовици, Оштрељ, Буковица, Потоци, Поље, Планина и Крчевине.

У селу су ове махале: Трешњица, Веселиновићи, Максимовићи, Сировљевићи (Сировице), Мишковићи, Ерићи, Звијеровићи (Звјери), Спасеновићи, Потоци и Дољани.

Старо гробље у Дољанима, старе зидине на Ерић-Брду, рударске ископине под Чавчићем докази су ранијег живота. По Дољанима и по пољу било је муслиманских насеља, али она нису сачекала 1835. год. већ су се раније иселила и имања уступила нашим родовима. Одавде су муслимани отишли пре муслимана села Читлука у Босну, и сада су на ушћу Дрињаче уза саму реку, кад се иде уз њу. Иaко је у овом селу било старих муслиманских родова, уз њих је било и иаших, само што су се ови крили у планине и били на првом месту сточари и рудари. Муслимани су говорили западним дијалектом а тим говоре и данас у Босни.

Најстарији су родови, од пре 150 година:

Мишковићи или како се у селу зову Мишковци. Пореклом су од неког Мишка из Пиве, који је овде дошао с много народа и још онда заузео средину села. Један од његових сродника прешао је у Будишић, један је отишао у Борину а неки су сишли низ Дрину у босанску Посавину и преко Саве. Мишковци се сматрају најстаријим сељацима, растурили су се по целом селу и лланини; зову се: Петровићи, Тадићи, Васићи и Вучетићи (33 к.; Св. Лазар).

Спасеновићи, код цркве и у планини, пореклом су из Загона код Невесиња; дошли су овде уз неког хајдука; има их растурених по Мачви (13 к.; Св. Никола).

Звјеровићи из Роваца, дошли у неколико породица сродних и несродних, од којих су једни у Цулинама, други у Вољевцима. Ови планинци гоњени тамошњим муслиманима пали су у околину Сјенице па су после преко Златара спустили у Стари Влах у Чајетину и одатле преведени у ова села. Звјеровићи, себе зову Звјерима и Звјеровцима, сточари су и најмање иду из овог села, а радо постају рудари (29 к.; Св. Лука).

Кад су Спасеновићи оправили порушену цркву, довели су данашње:

Веселиновиће. Веселиновићи су од попа Веселина и његових потомака доведеног од Жупског Манастира из Никшића. Они су доста поповали па најзад и престали. Имали су попова и по доњим селима, као и калуђера по манастирима. Они су данас под Радаковцем, и насељени с обе стране реке; зову се: Петровићи, Јездиновићи и Средојевићи, а међу себе Веселиновци (18 к.; Св. Лука).

Радошевићи су дјошлн из Васојевића од Берана, покренути муслиманима као и Звјеровићи. Они су заједно пали у Чајетину и отуда прешли у ово село. Први су црногорски Брђани, данас су с њима у сродности и знају се, населили се прво према цркви и зову се Којићи, Бојићи, Гајићи и Вујићи (21 к.; Мратиндан).

Катићи су дошли после Спасеновића као њихови кумови из села Загона код Невесиња и дошли под Радаковац. Они и данас имају у Загону својих сродника. Овде се тешко одржавају (3 к.; Св. Јован).

У устанцима су дошли:

Ерићи од Ерића у Драксину и међу Мишковцима (16 к.; Св. Арханђел).

Тодоровићи су потомци хајдука Тодора, који је био родом из Помијаче у Јадру, овде побегао и склонио се код цркве на неком турском имању (5 к.; Св. Ђурђе).

Нешковићи су стари свештенички род од Ђокића из Горњих Кошаља, насељени у Дољанима око цркве на турским имањима (8 к.; Св Арханђел).

Симићи су дошли из Оклеца од тамошњих Вучићевића (9 к.; Св. Ђурђе).

Јовићи су дошли из Читлука од Јовића (4 к.; Св. Јован).

Крстићи су с Грахова, дошли овде 1836. год. (4к4 Св. Јован).

Радићи су из Горњих Кошаља од Матића (8 к.; Св. Јован).

У Доњој Тријешњици има 13 родова са 171 домом.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 484-486), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top