Порекло становништва села Брасина, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Брасина је северно од Борине, право дринско и гучевско село. Она је подишла под Гучево и далеко од Дрине. Средином села теку Брасинска Река и Поток. Трећи поток по дну села до Ковиљаче је Вилин Поток. Овим потоцима је село изломљено. Поред Дрине ово село нема поља, али зато има на левој страни у заједници с Борином Брасинске Аде, велики простор, који Дрина може и плавити.
Око Брасине су: од запада Дрина, од севера Вилин Поток, Чолаков Гај, Кам, Црни Врх на Гучеву, Еминове Воде, од истока Кулиште, Каменица и Клисар, од југа речица Борина.
У селу су воде: Врела од којих постаје Гаврина Ријека, Вреоца, јака врела која граде речицу Сиге, Врела, испод Еминових Вода која као речица Маљевача теку у Дрину и Врела под Орловим Кршем.
У Брасини су брда: Мајданска Коса, Ћумурача, Орлов Крш, Орлова Коса, Крушици, Трла, Трлова Коса, Радичева Њива, Владићз Брдо, Владићева Коса, Језеро, Кам, Грбавац, Жута Честа, Костића Брдо, Лазића Гај, Баре, Батар и Стража.
Њиве се зову: Баре, Њиве, Аде, Батар, Поље, Луке, Палучци, Дивчибаре, Језеро, Врела, Пљискавице, Долине, Долци, Гумништа, Селишта, Кућишта, Јазавчине, Стране, Потоци, Барице, Суводо, Кречане, Палеж и Крчевине. Ливаде су на Гучеву.
Село има стварно два краја. Оба чине праву Брасину, чине управо Брасину каква је она могла бити до куповине Батара и ада. Ова два краја су две пространије махале: Чолаци и Владићи. Куповином Батара село се растура, прима нове досељенике и помера на југ ка Борини и долази скоро до школе и цркве. Ово растурање врши се непрекидно и учинило је да је Брасина добила тип разбијеног села.
И по Брасини има старог гробља и старих зидина. Стари су родови били рудари; они су се селили као рудари и као мајстори за рад с каменом. Они су били измешани с боринским и у заједници, пошто се држи да су оба села била једно а заједно се исељавали. Међу брасинским родовима није било муслимана, а они што су примали ислам, отишли су у Босну.
Најстарији су родови, од пре 200 година:
Владићи. Дошли су из некаквог села блиског Лијевну у Босни, у правцу ка Далмацији. Дошао је један старац са пет синова и више од 30 чељади, с много стоке и алата (били рудари), у намери да се овде наместе и да копају руде. Старцу се особито допало село и Гучево и он је још за живота копао руде и с децом се наместио. По смрти старчевој један му се унук запопи и оде да попује у шабачку Каону, па после кратког времена преведе два стрица и оца и насели у Малом Бошњаку и Коцељеви. Како су их овде звали Бошњацима, они их и тамо назову истим именима, од чијег надимка и села добију имена Велики и Мали Бошњак. Они су се и овде и тамо знатно намножили; овде се зову: Гајићи, Ристићи, Веселиновићи, Павловићи, Томићи, Мишићи и Пантелићи али су сви Владићи изван села Владићи. Они су се стално селили по Ковиљачи, Лозници и доњим селима по занату и трговини, а селе се и данас и селиће се и у будућности, пошто се знатно множе. Говоре западним дијалектом. (55 к.; Св. Аврамије).
После дужег времена, кад и Богдановићи у Борину, овде су дошли:
Чолаци (Чолаковићи) из Добротина, раније из Колашина (12 к.; Св. Ђурђе).
Познији су досељеници из истог доба као и у Борини:
Јојићи дошли из Вољеваца од Смиљанића (6 к.; Св. Ђурђе).
Петровићи су од Вујиновића у Црнчи (6 к.; Св. Никола).
Јездићи су из Заовина од Челиковића (9 к.; Св. Ђурђе).
Јевтићи су из Читлука (рађевски); (9 к.; Св. Алимпије).
Петковићи су из Својдруга од Милатовића (12 к.; Св. Јован). — Тимотићи су из Стрмова (4 к.; Св. Срђ).
Којићи су из Доње Тријешњице (4 к.; Мратиндан).
Ристићи су из Селанца од Мићића (6 к.; Св. Ђурђе).
Бојићи су из Цулина од Врачевића (2 к.; Св. Никола).
Караклајићи су из Заовина (2 к.; Св. Никола).
Деспотовићи су из Поточања у Босни (2 к.; Св. Ђурђе).
Јевтићи су из Растишта (2 к.; Св. Никола).
Дамњановић је из Цулина (1 к.; Св. Никола).
Илић је из Поточања у Босни (1 к.; Часне Вериге).
У Брасини има 16 родови са 133 дома.
ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 504-505), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)