Порекло презимена, село Брасина (Мали Зворник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Брасина, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекл Порекло становништва села Брасина, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекл Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Брасина (Мали Зворник)

Порекло презимена, село Брасина (Мали Зворник)

Порекло становништва села Брасина, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Брасина је северно од Борине, право дринско и гучевско село. Она је подишла под Гучево и далеко од Дрине. Средином села теку Брасинска Река и Поток. Трећи поток по дну села до Ковиљаче је Вилин Поток. Овим потоцима је село изломљено. Поред Дрине ово село нема поља, али зато има на левој страни у заједници с Борином Брасинске Аде, велики простор, који Дрина може и плавити.

Око Брасине су: од запада Дрина, од севера Вилин Поток, Чолаков Гај, Кам, Црни Врх на Гучеву, Еминове Воде, од истока Кулиште, Каменица и Клисар, од југа речица Борина.

У селу су воде: Врела од којих постаје Гаврина Ријека, Вреоца, јака врела која граде речицу Сиге, Врела, испод Еминових Вода која као речица Маљевача теку у Дрину и Врела под Орловим Кршем.

У Брасини су брда: Мајданска Коса, Ћумурача, Орлов Крш, Орлова Коса, Крушици, Трла, Трлова Коса, Радичева Њива, Владићз Брдо, Владићева Коса, Језеро, Кам, Грбавац, Жута Честа, Костића Брдо, Лазића Гај, Баре, Батар и Стража.

Њиве се зову: Баре, Њиве, Аде, Батар, Поље, Луке, Палучци, Дивчибаре, Језеро, Врела, Пљискавице, Долине, Долци, Гумништа, Селишта, Кућишта, Јазавчине, Стране, Потоци, Барице, Суводо, Кречане, Палеж и Крчевине. Ливаде су на Гучеву.

Село има стварно два краја. Оба чине праву Брасину, чине управо Брасину каква је она могла бити до куповине Батара и ада. Ова два краја су две пространије махале: Чолаци и Владићи. Куповином Батара село се растура, прима нове досељенике и помера на југ ка Борини и долази скоро до школе и цркве. Ово растурање врши се непрекидно и учинило је да је Брасина добила тип разбијеног села.

И по Брасини има старог гробља и старих зидина. Стари су родови били рудари; они су се селили као рудари и као мајстори за рад с каменом. Они су били измешани с боринским и у заједници, пошто се држи да су оба села била једно а заједно се исељавали. Међу брасинским родовима није било муслимана, а они што су примали ислам, отишли су у Босну.

Најстарији су родови, од пре 200 година:

Владићи. Дошли су из некаквог села блиског Лијевну у Босни, у правцу ка Далмацији. Дошао је један старац са пет синова и више од 30 чељади, с много стоке и алата (били рудари), у намери да се овде наместе и да копају руде. Старцу се особито допало село и Гучево и он је још за живота копао руде и с децом се наместио. По смрти старчевој један му се унук запопи и оде да попује у шабачку Каону, па после кратког времена преведе два стрица и оца и насели у Малом Бошњаку и Коцељеви. Како су их овде звали Бошњацима, они их и тамо назову истим именима, од чијег надимка и села добију имена Велики и Мали Бошњак. Они су се и овде и тамо знатно намножили; овде се зову: Гајићи, Ристићи, Веселиновићи, Павловићи, Томићи, Мишићи и Пантелићи али су сви Владићи изван села Владићи. Они су се стално селили по Ковиљачи, Лозници и доњим селима по занату и трговини, а селе се и данас и селиће се и у будућности, пошто се знатно множе. Говоре западним дијалектом. (55 к.; Св. Аврамије).

После дужег времена, кад и Богдановићи у Борину, овде су дошли:

Чолаци (Чолаковићи) из Добротина, раније из Колашина (12 к.; Св. Ђурђе).

Познији су досељеници из истог доба као и у Борини:

Јојићи дошли из Вољеваца од Смиљанића (6 к.; Св. Ђурђе).

Петровићи су од Вујиновића у Црнчи (6 к.; Св. Никола).

Јездићи су из Заовина од Челиковића (9 к.; Св. Ђурђе).

Јевтићи су из Читлука (рађевски); (9 к.; Св. Алимпије).

Петковићи су из Својдруга од Милатовића (12 к.; Св. Јован). — Тимотићи су из Стрмова (4 к.; Св. Срђ).

Којићи су из Доње Тријешњице (4 к.; Мратиндан).

Ристићи су из Селанца од Мићића (6 к.; Св. Ђурђе).

Бојићи су из Цулина од Врачевића (2 к.; Св. Никола).

Караклајићи су из Заовина (2 к.; Св. Никола).

Деспотовићи су из Поточања у Босни (2 к.; Св. Ђурђе).

Јевтићи су из Растишта (2 к.; Св. Никола).

Дамњановић је из Цулина (1 к.; Св. Никола).

Илић је из Поточања у Босни (1 к.; Часне Вериге).

У Брасини има 16 родови са 133 дома.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 504-505), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top