Порекло презимена, село Веселиновац (Ваљево)

Порекло становништва села Веселиновци (Веселиновац), град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Веселиновци леже на западној падини високог Оштриковца, који са словачким Градом гради колубарску клисуру, познату под именом Сутеска. Село је на устима клисуре, а на десној обали Колубаре. Шума је у селу много.

Сеоске су куће подоста збијене на оном делу оштриковачке косе где се ова најблаже спушта у долину колубарску.

У селу су ове породице: Митровићи (Алексићи) 6к, Пивићи 9к, Радовановићи 1к, Мијатовићи (Петровићи) 2к, Станићи (Јовановићи) 7к и Урошевић 1 кућа.

Према харачким тефтерима нема овог села. Нема га ни доцније све до 1874. године., кад се јавља као самостално село са 23 дома и 192 становника. Према попису од 1884. год. село има 23 дома са 232 становника….а по најновијем попису има 26 домова са 231 становником.

У селу има данас 26 домова од 6 породица.

Веселиновци су саставни део лозничке општине у срезу ваљевском. Гробље је заједничко и на Оштриковцу. Прослављају Томину Недељу.

Напред поменусмо да се име Веселиновци не појављује у литератури све до 1874. године. Уистину, све дотле и није било овог села. Оно се сматрало све до 1872. Год., као заселак села Лознице. Ово је село и данас у заједници с Лозницом. Име Веселиновци је по првом насељенику у овом крају, Веселину из породице Алексића, која има и данас својих представника у селу.

 

Порекло становнштва и оснивање села

У Веселиновцима нема старих породица. Ново насеље, па и нове породице. Све су породице досељене из разних крајева ове области, међу које се уметнуо само један једини из Мораве.

Најстарије породице (досељене у другој половини 17. столећа):

  • МИТРОВИЋИ и ПИВИЋИ – обе досељене из Робаја, прва од Жужића, а друга од Мијатовића из истог села. Овде су дошле на поклоњена имања, Митровићи славе Св. Арханђела, Пивићи славе Св. Луку.
  • СТАНИЋИ – дошли 5-6 година после Митровића и Пивића, из села Жабара од породице Ђокића. Славе Ђурђиц.
  • ПЕТРОВИЋИ – из Клинаца од породице Тодорића. Дошли на купљено имање после Кочине крајине. Славе Св. Николу.

Најновији досељеници:

  • РАДОВАНОВИЋ – из Заблаћа у околини Чачка, слави Св. Стевана.
  • УРОШЕВИЋ – из Лесковица од Кулинаца, слави Св. Ђурђа.

Главне врсте занимања сељака овог села јесу као и код осталих. Ну, Веселиновчани се особито одликују гајењем поврћа и воћа, нарочито бостана. Ово им је готово главно занимање и са својим бостаном радо су виђени у Ваљеву и суседним тржиштима.

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Zdravko Jovanović

    Kako to mislite “Stanići (Jovanovići), Mitrovići (Aleksići), Mijatovići (Petrovići)”?
    Da li su naši preci, morali menjati prezimena zbog osvete turaka?