Порекло презимена, село Узовница (Љубовија) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Узовница, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло В Порекло становништва села Узовница, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло В Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Узовница (Љубовија)

Порекло презимена, село Узовница (Љубовија)

Порекло становништва села Узовница, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Јужно од Рујевца и низ речицу Узовиицу, у њеном средњем и доњем току, је ово право дринско село. Од Постења је одвојено висовима Велешем и Ћувером, који га одваја и од Рујевца. Од Грачанице је висока коса Карачица. Од Селанца и Рујевца дели га Ободњик на коме су главна насеља овог села. Сва брда око Узовнице су насеља а од ушћа Грачанице до ушћа Крупинске Реке простире се велико Узовничко Поље.

Око Узовнице су: од запада Дрина, од севера Селаначка Ријека, па Таминовића Гај, Оштрељ, Ободњик, право на Склоп у Рујевачкој Р., Ћувер, Велеш, од истока Велеш, Ђокића Брдо и Карачица, од југа Кучевци.

Поред Дрине у селу су ове реке и потоци: Узовница,. Дупавац, Дворишки Поток и Ђурића Поток (зову га и Оштрељ-ски П.). Познати су извори: Видосава, Сандина Вода, Чесма и Изворац.

У Узовници су брда: Велеш, Ћувер, Кик, Кучевско Брдо, Брањача, Брдо, Брезик, Ђеров Гај, Дворина, Столице, Тепавац, Таминовића Гај и Оштрељ.

Имања носе називе: Ливаде, Барице, Лучице, Палучци, Ивљаци, Брда, Селишта, Ридине и Тушине. Поље је реком подељено на Кучевско и Тепавачко (које се зове и Узовничко Поље и Барице).

Махале су: Кучевци, Јелав, Велеш, Мехићи, Старо Село, Тепавац и Ђурићи. По угледу на Лоњин, од 30 година на овамо, сељаци слазе с брда и насељавају се по целом ободу поља. На старим местима остављају зграде и воћа и тамо су преко лета, а за време рада и зими су у пољу. Усред поља су механа, судница, школа и неколико кућа.

Узовница је врло старо насеље. Стара Пановића механа у Пољу подигнута је у римском гробљу. Стара гробља под Ободњиком и у Кучевцима, старе ископине по Старом Селу докази су ранијег живота у овом селу.

До 1834. године овде су била ова чисто муслиманска села: Кучевци, данашња махала Кучевци, Тутин, данашња махала Јелав, Велеш и данас махала истог имена, Узовница, махала Мехићи под Ћувером и Тепавац махала на Ободњику. У списку села од 1820. год. Велеш је имао 20 кућа, Узовница 8, Тутин 20. У списку села од 1832. год. Велеш је имао 16, Тепавац 6, Кучевци 17 и Узовница 13. У оба списка нису ушла сва села, која су оба пута постојала. Ова су села расељена, имања им одузета и дата насељеницима са стране.

Стари су род:

Филиповићи (16 к.; Св. Аврамије). Филиповићи су у турско доба били одвојени од муслимана. Они су имали свој засебан хатар и нису имали удела у Пољу; они су и онда и данас у присоју Ободњика и према реци. Рудари су и од старине овде; не зна се да су се одкуда доселили; говоре западним дијалектом. Турци су их запостављали, а тако је и данас; имали су и имају, пређе више данас мање, тетавих и гушавих али по свему изгледа да су ове мане биле везане за муслимане. Филиповићи су се сејали по целом свету и по Босни и по Србији, само је ли било рудника. Има их и око Крупња и даље где су се год могле вадити руде.

Око 1780. год. дошли су из Заовина:

Ђурићи. Дошао је овде поп да попује селу и населио се одмах под црквом где су и данас Ђурићи, који се зову више Младеновићи. Поп је врло рано умро и оставио иза себе два сина, од којих је старији Младен остао овде, а млађи отишао преко Јагодње у Рађевину и тамо остао. Осим првог попа, више их није било (9 к.; Св. Ђурђе).

После 1834. год. дошли су:

Полићи у Велешу, Пољу, Тепавцу и Постењу. Овде су дошла прво два брата Михаило и Бућа (Лазар) Полићи-Јанковићи из села Кратова код Прибоја, дошли су 1835. год. а 1836. год. довели су и трећег брата. Били су оставили код куће четвртог брата Василија, па кад је погинуо од сродника превели су и његову децу. Крајем 1836. год. у Велешу су била у задрузи три брата Полића, са живом матером, две жене (два су била нежењена) и десеторо деце. Брзо су се множили и сејали по Србији; рудари су и земљорадници, добро се опоравили и изашли на глас (25 к.; Св. Никола).

Васарићи у Тутину су од Витковића у Осату (9 к.; Св. Ђурђе).

Јаковљевићи у Тепавцу су из Пчелица код Нове Вароши (8 к.; Св. Никола).

Ковачевићи су из Грчића (8 к.; Михољдан).

Пуцаревићи и Васићи од Васића Пуцара из Леовића и у Кучевцима (12 к.; Св. Ђурђе).

Којићи су из Бање код Прибоја (3 к.; Мратиндан).

Јовановићи су потомци попа Драгутина Јовановића из Пчелица, који није ни поповао него се одао земљорадњи. Неки од његових су се населили и у Крупини (7 к.; Св. Лазар).

Радовановићи су из Кратова (4 к.; Мратиндан).

Марковићи (Врељаци) су из Пчелица, сада у Кучевцима (6 к.; Св. Ђурђе).

Гудурићи су из Кратова (2 к.; Св. Ђурђе).

Костићи су из Горње Ораховице (4 к.; Св. Јован).

Оташевићи су с Грахова у Пољу и Мехићима (5 к.; Св. Стеван).

Суботићи су из Доње Ораховице (2 к.; Св. Алимпије).

Ђукановићи су из Грачанице (4 к.; Св. Јован).

Милошевићи с Грахова (2 к.; Св. Никола).

Овде су од 1898. године:

Антићи (3 к.) у Староме Селу и Томићи (2 к.) у Кучевцима. Оба ова рода пуни су као кошнице, имају доста одраслог мушког и женског света, немају имања, баве се крамарством, раде земљу, држе туђе земље под закуп или скидају плодове по погодби. Имају доста товарних коња, а имају своја кола и волове. Цео им је народ запослен и сви привређују, те живе врло добро.

Томићи живе на Јаковљевића и Полића имању, а Антићи на имању Јаношевића Филиповића. Обоји су из села Голеши око Бабина.

На Узовници има 19 родова са 127 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 480-482), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Коментари (24)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top