Порекло презимена, село Селанац (Љубовија) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Селанац, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Во Порекло становништва села Селанац, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Во Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Селанац (Љубовија)

Порекло презимена, село Селанац (Љубовија)

Порекло становништва села Селанац, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Западно од Рујевца и Узовнице је Селанац. И он је право дринско село, с обе стране реке Крупине.

Око села су: од запада Крупинска Ријека, Костића Брдо, Лиданов Камен, Мачков Камен, од севера Мачков Камен, Ја- годња, Црљени, од истока Јаворник, Перуника, Рудине, Ободњик, Оштрељ, Ђурића Поток.

У селу су реке и потоци: Селаначка Река, Џавин Поток, Помиловача, Дубоко (Дубока Јаруга), Коларица.

Главне су чесме: Рајина Вода, Ерина Вода, Точак и Корита.

У селу су брда: Брдо, Главица, Оглавак, Џавин Бријег, Долови и Кошеви.

Њиве се зову: Рудник, Јагодња, Долови, Долине, Локва, Селиште, Обарак, Паљевине и Прла.

У Селанцу су два краја: Крупине и Селанац. Крупине су увек биле са засебним хатаром, до 1834. засебно село, а сада махала. Селанац је право село. Махале су: Којићи, Мићићи, Суботићи, Дејановићи, Пановићи, Поповићи и Митровићи.

Стара гробља на ушћу Крупине и код цркве на Ободњику и стара црквина на Ободњику, докази су ранијег живота. Вероватно је, да су и стари Римљани знали за богате сребрне руднике у реци Крупини и по Јагодњи. Старе ископине и сгара рудишта казују, да је морало овде бити живота.

До 1834. год. у хатару овог села било је чисто муслиманско село Крупине које је по попису од 1820. год. имало 25 домова, а према попису од 1832. год. 42 куће. Крупине су и онда и данас биле подељене на три дела: Горње, Доње Крупине и Вршчић.

Стари муслимански родови су отишли, а тако исто су изашли и православни, који су се иселили у рударске крајеве. И данашње се становништво сели из места у место ради послова, а пре се и морало селити.

Стари су родови, од нре 200 година:

Мићићи под Липником. Од старине су рудари; дошли из Осата, од Сребрнице, а тамо однекуда са запада. У Сребрници су копали руде, па су отуда прелазили по истом послу овде, где су се понеки рудари стално населили и одавде опет прелазили Сребрници, тумарали по србијанским, босанским и чак свима балканским рудницима. Никад их се није много могло задржати у месту; раније су били само рудари, а данас се отимају да буду и земљорадници. Говоре западним дијалектом (18 к.; Св. Ђурђе).

Суботићи су сточарски црногорски брђански род из Колашина. Дошли су као сточари па ушли и у рударске послове. Они су се много сељакали на све стране по ваљевским и шабачким селима. Овде су заузели цео источни део села под Јагодњом и Рујевцем (26 к.; Св. Ђурђе).

Ђуро, син попа Теодора Грка из Роготе у Горњој Буковици запопи се и дође у Селанац да попује. Ђура је певао по грчки и запопио се у Новом Пазару, па су и њега као оца звали Грком. Кад је дошао на Селанац, заузео је целу црквену имовину. Ђура је имао два сина: попа Лазара (попа Лаку) и сељака Дејана. Поп Лако је оставио синове: поп Јеремију и поп Васиља, Дејан је оставио попа Јована и сељака Станоја. Попови Васиљ и Јован умрли су рано и без деце. Поп Јеремија је имао сина попа Трифуна, али га је надживео. Иза попа Трифуна остало је деце али не и попова. Трифунови потомци се зову Поповићи, а Станојеви Поповићи и Дејановићи. Дејановићима се зове и цела црквена махала (9 к.; Св. Арханђел).

Којићи су дошли после попа Трифуна; они су однекуда из Старог Влаха, дошли више да раде на имању Турака Крупињана, па се одали рударству и данас су прави рудари (11 к.; Св. Никола).

После 1834. год. су дошли:

Пановићи из Негбина у Ст. Влаху. Они су се и на овом месту радије бавили занатима и трговином него земљорадњом; добри су качари, дрводеље и камењари. Неки су отишли у Крупањ и Шабац, неки по занатима и у Босну (7 к.; Св. Ђурђе).

Драгићевићи су с Грахова, тамо Вучетићи (6 к.; Св. Никола).

Гачевићи су из Негбина (4 к.; Св. Никола).

Милосављевићи су из Кућана (4 к.; Св. Ђурђе).

Токовићи су из Негбина (4 к.; Мратин дан).

Станишићи су с Грахова (3 к.; Св. Никола).

Дејановић је из Богоштице, где је човек ушао девојци у кућу па кзгубио презиме и славу (1 к.; Св. Арханђел).

Секулић је из Својдруга од Ћеранића (1 к.; Св. Јован).

Илић је из Оклеца (1 к.; Св. Ђурђе).

На међи овог села и Узовнице, на дринском путу и на самој Дрини су Цигани:

Карадаревићи (3 к.). Карадаревићи су муслимани, ковачи, надничари и кочијаши. Живе на Пановића имању, али су непокретни.

У Селанцу има 13 родова са 94 дома.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 482-475), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 


Коментари (2)

  • dejan

    Da li se zna od dakle su se preci popa Teodora Grka, doselili ? Da li mozda iz Crne gore ?

    Одговори
  • Dzoni

    Otac popa Teodora isto je bio svestenik, pop Vasilj. Prebegao je sa sinovima, od kojih je najstariji isto bio svetenik (gore pomenuti pop Teodor Grk), zbog sukoba sa turcima, iz Vasojevica. Krsna slava Popovica i Vasojevica je ista- sveti arhandjel Mihajlo, sto izmedju ostalog potvrdjuje pricu o poreklu od tamo. Vremenski period naseljavanja iz Crne Gore je otprilike prva polovina 18 veka, najgrublje.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top