Порекло становништва села Пецка, општина Осечина. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Пецка је на ставама Мрчанице и Царинке с речицом Пецком. На ставама ових речица, докле је било мало више шуме по брдима, биле су добре луке и зиратне земље; данас су знатним деловима поплављене шљунковима и песковима или сасвим уништене. Пецка по положају личи на штампано писмо Т. Попречна црта је улица низ Мрчаницу, а уздужна са средине право школи. С једне и друге стране су куће, кафане и радње, доста збијене а има и празнина.
Пецка је ново насеље. До 1863. год. на Мрчаници под Богданићем, био је некакав турски хан, који су подизали и о свом трошку одржавали неки богати Турци Сокољани. Тај је хан по изгнању Турака Сокољана припао општини царинској и ова га је срушила и на његовом месту подигла и досада одржала прописну механу, уз коју је судница општине царинске. Хан је био од велике користи Соколу. Путници који су путовали пешке или на коњима за Соко или куда даље, морали су ту застајати и одмарати се. Уз хан су биле и понеке занатлије које би биле од велике користи путницима, а то су: ковачи, поткивачи и екмешчије. Сви су они били и у хану и били Турци. Тек ослобођењем почели су се Турци повлачити у Соко и ређе отуда излазити.
У 1863. год. хан су држали наши. Први досељеник са стране, који се овде стално настани, био је Величко Илић, родом из једног села близу Софије. Он је дотле био у Ваљеву, био на занату бојаџијском и као такав доселио се, да ради свој занат. Илић је врло добро успео у свом занату, али је поред бојења држао и дућан где је продавао све трговачке артикле. Он је био онда, кад у Пецкој осим хана није било ниједне куће, он је радио и дању и ноћу да још кога привуче, те је и са стране и из суседних села једног по једног увлачио и створио данашњу варошицу, која се стално шири и попуњава придоласком сељака, трговаца и занатлија.
У Пецкој су данас:
Илићи (1 к.; Св. Јован) из Софије. Величко није имао славе, оженио се из Станимировића у Мрчком и њихову славу примио.
Марковић, од Куревија из Доње Ораховице (1 к.; Св. Никола).
Андрићи из Погаревца (2 к.; Св. Јован).
Васиљевића занатлијска кућа из Царине од Топаловића (Св. Јован).
Поповића занатска кућа из Скадра (Св. Јован).
Обрадиновића занатска кућа из Скадра (Св. Јован).
Срећковића занатска кућа из Коњица (Св. Јован).
Илићи-Лелеци (2 к.; Св. Јован), трговци и занатлије из Царине.
Ђермановићи (6 к.; Св. Јован) из Скадра.
Милинковићи (3 к.; Ђурђиц) од Бобића у Драгодолу.
Урошевићи (2 к.; Св. Никола) трговци из Гуњака.
Сарићи трговци и занатлије из Леовића (4 к.; Михољдан).
Ђорђевић, занатлија из Лопатња (1 к.; Ђурђиц).
Недељковић занатлија, из Гуњака (1 к.; Св. Никола)
Новаковић, занатлија, из Гуњака (1 к.; Св. Алимпије).
Пантић, занатлија, из Г. Љубовиђе (1 к.; Св. Ђурђе).
Тодоровић, занатлија, из Станине Реке (1 к.; Св. Јован).
Плавшић, свештеник, из Драгодола (1 к.; Ђурђиц).
Степановић, трговац, из Г. Љубовиђе (1 к.; Св. Јован).
Сталаћанин, занатлија, од Ражња (1 к.; Св. Архангел).
Јовановић занатлија, из Лелека (1 к.; Св. Јован).
Петричић трговац, из Скадра (1 к.; Св. Јован).
Лазић трговац, из Г. Ораховице (1 к.; Св. Јован),
Лазић занатлија, из Заовина (1 к; Св. Никола).
Павловић трговац, из Лелека (1 к.; Св. Јован).
Марковић, занатлија, из Г. Ораховице (1 к.; Св. Стеван).
Митрашиновић, занатлија, из Биоске (1 к.; Св. Стеван).
Малетић, занаткија, из Г. Ораховице (1 к.; Ђурђиц).
Танасијевић трговац, из Ваљева (1 к.; Св. Ђурђе).
Танасијевић занатлија, из Г. Ораховице (1 к.; Св. Јован).
Испод суднице, на општинском земљишту, одавна су:
Ашимовићи, Цигани поткивачи, муслимани, дошли овде још одмах по расељавању Сокола и населили се ради заната по жељи творца Пецке, Величка Илића (5 к.).
На Пецкој има 23 породице са 45 кућа.
ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 458-459), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)