Poreklo stanovništva sela Gornja Ljuboviđa, opština Ljubovija. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Južno od Carine i Gunjaka je Gornja Ljuboviđa.
Carinski visovi: Sređevi i Zelenika, gunjački Kozli i Senokos stoje nad selom. Ova prisojna mesta imaju oko ponekih vrela i nekih zaravni te ovuda ima i naselja, mada im se teško prilazi.
Na stavama Sokolske Reke i Kozlice podižu se dve stene: Kalkan i Sokolska Stena. Sokolska Stena ima nešto zaravni, toliko da je mogla biti jedna 400 m duga ulica s kućama i dućanima s obe strane. Sama stena, koja se dizala iznad ove zaravni, bila je utvrđena i na njoj je bio mali gradić Soko, verovatno dobio ime što je izgledao kao nalepljen na Sokolsku Stenu. U Soko se ulazilo uz reku Kozlicu i ispod Kalkana, koji je ličio na neki naslon. I to je bio jedini put kojim se moglo ući u Soko, inače se nije moglo ući. Put iz planine i Petrca bio je kozja sgaza a ovaj do na Kozli uz Kozlicu bio je malo širi i na Kozlima se delio na dva dela, jedan koji je preko Rožnja išao u Carinu i dalje i drugi koji je niz Kozli slazio u Ljuboviđu i išao dalje uz Drinu za gornja mesta. Niz Kozlicu zatim niz Gračanicu išlo se dalje u Bosnu. Nad Sokolom je s južne strane Kutanj, s koga je uzaludno napadan Soko, a pod njime su Laze.
Oko G. Ljuboviđe su: od zapada Sokolska Rijeka i Petkovo Brdo, od severa Rožanj, Senokos, Krst, Metaljka, Devesiljska Stijena, Oštra Stijena, Proslop, od istoka Ljuboviđa, od juga Kutanj, Dugo i Đurđevac.
U selu su, pored Ljuboviđe, još i ove vode: Kozlovac, Tatića Potok, Đurđevac, Lažanska Rijeka i Sokolska Rijeka, Izvori i vrela se zovu: Mlakva, Bijele Vode, Vrelo u Proslopu.
U selu su brda: Soko, Sokolska Stijena, Kalkan, Turski Kamen, Šiba, Senokos, Krst, Rasovača, Zelenika, Krmačko Brdo, Žunjinica, Papratnica, Kamalj, Bivolica, Bivolište (na kome je crkva), Njive, Valjevac, Tatinac i Đurđevac.
Njive se zovu: Luke, Laze, Senokos, Grad (Soko), Njive, Valjevac, Raskršće, Bivolište, Selište, Lokva i Sevića Luke.
Gornja Ljuboviđa je razbijena i razbacana u mnoge manje i veće mahale. Svaka mahala ove vrste jedva da ima 3—6 kuća.
Opet se u selu čuju danas ova imena: Petkovići, Laze, Miholjčići, Gligorići i Tatići. Od 1862. god. stvara se nov kraj sela, zasada nov zaselak, a poznije i zasebno selo Soko, naselje oko starog grada Sokola.
Staro groblje na Ljuboviđi prema ušću Orahovičke Reke, staro groblje kod druge mehane pod Proslopom, stara crkvina na mestu gde je sadašnja, stare putine i stare iskopine pod stenama i Kutnju dokaz su starog života.
Grad Soko, sada u hataru ovog sela, do 1862. god. bio je gradsko muslimansko naselje, pa je te godine raseljen, a grad i zgrade srušeni. U blizini Sokola bila su još tri muslimanska naselja: Laze, Bučje i Kozli. Kozli su bili na izvoru Kozlice, spuštali se preko Kalkana do pod sami Soko. Po popisu od 1832. god. imali su 4 kuće. Bučje je bilo na zapad od Sokola u podnožju Sokolskih Planina u lepoj prigrevici. Nisu uneti u popis od 1832. ni ranije, a u poznijim postoje. Bučje je po pravu kupovine otišlo u rađevski Vrbić. Laze su pravo na jug ispod sokolskog grada preko Kozlice i ispod Kutnja. Po popisu od 1832. god. u ovom selu je bilo 15 kuća. Ova su sela raseljena još 1834. godine, ali se njihovo stanovništvo ponova vratilo, što im je i Soko ostao nedirnut, te su ponova raseljena 1862. god. kad je i Soko pokrenut. Njihova su imanja rasprodata i prešla u svojinu seljaka ovog sela, ali mnogo više seljaka gornjih sela, koji su ih pokupovali i tek uzgred dobili pomalo i planine.
Najstariji su rodovi bili oko crkve i na sever pod Kutnjem. Sada ih nema; iselili su negde u mačvanska sela i sela oko Lazarevca. Stariji su rodovi:
Petkovići, došli kao rudari iz Zenice i pali u osaćanska sela, pa tek posle prešli u ova sela i vadili rude po Kutnju i pod Proslopom. Oni su došli pre 200 godina i mnogo su se iseljavali Valjevu i donjim selima. Ovde su oko crkve i na imanjima starih iseljenih rodova; ima ih pod prezimenima: Mićići, Tešići, Markovići, Živkovići, Simići, i Vukovići. Govore zapadnim dijalektom (18 k.; Miholjdan).
Gligorići su Drobnjaci, stara drobnjačka porodica iz jedne od njihovih Komarnica; došli su ovde kao stočari; uzeli su sredinu sela; ima ih dosta spuštenih nad Ljuboviđu; zovu se: Tadići, Lukići, Lazići, Pavići i Lazarevići. Od njih su se mnogi isticali u doba naših ustanaka ličnim junaštvom i rado pričaju kako su pojedini njihovi junaci i opevani u narodnim pesmama (24 k.; Sv. Đurđe).
Tatići su iz Pive. Ovde su došla dva brata, Ivanča i Mijailo Tatić, sa udovom snahom Đurđom. Nisu se mogli složiti sa snahom, koja je bila džandrljiva i svađalica, te je udadu i presele u Trbosilje na Ceru a oni se podele u selu. Mijailo uzme onaj kraj do Gligorića i izvore pod Kozlicom a Ivanča se spusti bliže reci pa se posle podigne i pod stene. Od Mijaila su ostali: Mijatovići, Sevići i Mićanovići; od Ivanče: Ivantići, Simići, Đokići i Rankovići. Mnogo se sele po zanatima i trgovini a ima ih po mnogim gradovima u Srbiji (32 k.; Sv. Đurđe).
Između Tatića i Gligorića, više sudnice, naselili su se:
Babići; došli su mnogo docnije iz Osata, od sela Jasenovca. Bili su i onda zidari, pa su se dugo bavili istim poslovima. Oni su se uz Seviće umeli naći u selu i stati među prve seljake ovog sela (16 k.; Sv. Đurđe).
U doba naših pokreta došli su:
Kovačevići do Donje Ljuboviđe iznad mehane; došli su s Gackog od tamošnjih Kovačevića, od onih istih Kovačevića, koji su u Gračanici u valjevskoj Poćuti i Valjevu (10 k.; Sv. Stevan).
Prodanovići iznad ovih Kovačevića, došli su iz Prodanovića iz Donje Hercegovine i srodni su Prodanovićima u valjevskim Klincima (10 k.; Sv. Đurđe).
Posle 1834. i 1862. god. su došli:
Pureševići iz ljuboviskog Čitluka (3 k.; Sv. Ignjatije).
Nedeljkovići od Kurevija u Donjoj Orahovici (4 k; Sv. Nikola).
Radovanovići iz Tolisavca (4 k.; Sv. Alimpije).
Maksimovići iz Donje Bukovice (5 k.; Sv. Đurđe).
Jovanovići iz Đevana u Osatu (3 k.; Sv. Alimpije).
Janjići iz Tornika (6 k.; Sv. Jovan).
Jovičići od Matijića iz Tornika (7 k.; Sv. Jovan).
Bracanovići, Piperi s Bačevaca u Strmovu (7 k.; Sv. Luka).
Petrovići sa Zagrada u Crnoj Gori, u Kozlima (4 k.; Sv. Arhanđel).
Kostići iz Gornje Orahovice (3 k.; Sv. Jovan).
Simeunovići iz Selanca, (2 k.; Sv. Đurđe).
Timotići iz Donje Bukovice (3 k.; Sv. Đurđe).
Maksimovići su od Đorđića iz Drlača (3 k.; Sv. Stevan).
Stojanovići su iz Grčića (2 k.; Sv. Jovan).
Sovrići su od Kurevija iz Donje Orahovice (3 k.; Sv. Nikola).
Mirkovići s Vršića u Gornjoj Bukovici (4 k.; Sv. Nikola).
Blagojević je iz Osata (1 k.; Sv. Luka).
U Gornjoj Ljuboviđi ima 23 roda sa 174 doma.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 462-465), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
27. januar 2018. u 20:46
Đorđe
U knjizi Ljube Pavlovića ima dosta propusta. Konkretno za Gornju Ljuboviđu, izostavljena su mnoga prezimena koja su sigurno postojala i pre pisanja ove knjige.
Krenimo redom. U rodu Petkovići, izostavljena su prezimena Nikolić, Ilić i Spasojević. Slava je ista kao kod ostatka roda – Miholjdan. Takođe, kod Vukovića treba da piše Vujkovići. U pitanju je slovna greška.
Kod roda Tatići, ne postoje nikakvi Đokići, već bi trebalo da piše Đukići. To je danas jedna od brojnijih porodica u selu. Ako se ne varam, od njih vodi poreklo i proslavljeni fudbaler Miroslav Đukić. Izostavljeni su i Đurići (pretpostavlja se da su se prizetili u Tatiće. Slava im je takođe Sv. Đurđe kao i kod ostatka Tatića.
Izostavljena je i porodica pod prezimenom Milanović (čini mi se da slave Sv. Luku) i sigurno ne pripadaju nijednom od većih rodovskih grupacija. U selu su evidentirani i pre Velikog rata.
Na kraju, mislim da je Blagojević sa dna spiska pogrešno naveden u Gornjoj Ljuboviđi. Blagojevići žive u Donjoj Ljuboviđi, sigurno više od 100 godina, a u Ljubinoj knjizi se tamo uopšte ne pominju.
1. april 2018. u 17:46
Dragan Duric
DordJe, sve ste ovo rekli 100% tacno, jer sam odrastao tamo. Odlicno poznajem Petkovice, Djukice.Samo neznam nista o Miroslavu fudbaleru. Ja sam ’64 godiste. Tamo sam ziveo 24 godine. Djukica ima puno. Jugoistocno od Tatica(gde su ziveli Djurici) nalaze se dve kuce Rankovici. Odmah ispod njih nalaze se jedni DJukici a ispod njih u polju(mesto Chagalj) nalaze se drugi Djukici a opet dole na mestu Rainovaca prema Donjoj Ljubovidji oped treci Djukici. Svi su oni nekako mislim krvno povezani i svi slave Djurdjevdan kao i svi Djurici iz zaseoka Tatici. Neznam nista o ovom nasem fudbaleru, moguce je da je od ovih drugih ili trecih Durica.koje malo slabije poznajem. Odlican i tacan komentar za sve ostalo, verovatno i za ovo ali ja ne znam. Bas me interesuje ko ste Vi pa ako hocete vi ostavite komenar. Hvala VELIKO.
22. septembar 2021. u 22:48
Bojan
Poštovani,
Znate li da li tamo još ima Miholjčića, i koja im je krsna slava?
Hvala.
30. septembar 2021. u 00:07
Marko
Nema. Nikad ih nije ni bilo registrovanih pod tim prezimenom. Jedina solucija je da su tim imenom nazivali nekoga iz roda Petkovića, koji slave Miholjdan.
1. april 2018. u 16:59
Dragan Duric
Ja sam potomak djuric iz zaseoka Tatic. Svi DJurici su se iselili iz Tatica. Ostale su kuce od pokojnog: Jelenko Duric,Slobodin Duric(zena mu Zorka, umrla pre desetak godina) Ljubomir Duric(naslednici Bogdan i Milomir Duric zive u N.Sadu i Beogradu), Vlastimir Duric(naslednik Radosav Duric zivi u Beogradu), Andrija Duric preselio se 1962 g. istocno blizu Jablana u mesto gde su bili Lukici, ne oni gore gde su ziveli Milosav i Tomislav Lukic, nego dole blize polja, Jablana ali ne u polju. Djordje hvala na komentaru, istinki je pa me interesuje Vase prezime i kako to da znate prvenstveno o Duric prezimenu. Prvi put cujem da su se Duric prezime prezetili tu u zaseok Tatic. Ja nikoga od Tatic prezimena neznam ali sam odrastao u selu i svi su zvali to mesto gde su ziveli Duric porodice npr. u Taticima, i slicno. Najbolj voda tamo bili su Blizanci, koja se jos uvek nalazi tamo ali bez korita koje je nekad bilo.
5. april 2018. u 22:53
Đorđe
Ako pažljivo pročitate tekst iznad, videćete da se Đurići ne pominju u Tatićima, ni u ostatku Gornje Ljuboviđe. Zbog toga pretpostavljam da vaši Đurići potiču iz Donje Ljuboviđe, gde je ta familija najpre zabeležena. Njihova slava je takođe Đurđevdan. Ponavljam, ovo je samo pretpostavka, nemam nijedan dokaz. Ako se ne varam, postoji knjiga o poreklu Azbukovačkih Đurića… pa možda je tu bolje objašnjeno.
Inače, pored ovih što ste pobrojali, postoje i Đurići ispod crkve, između Prodanovića i Nedeljkovića. U selu su ostale kuće dva brata, dok je treći brat odseljen negde u Mačvu. I njihova slava je Đurđevdan.
Što se tiče prezimena Tatić, ono ne postoji sigurno 200 godina. Kako kaže predanje, ovde su prvo došli braća Tatići – Mihajlo i Ivanča. Pošto u to vreme prezimena nisu bila stalna, skoro svaka naredna generacija je uzimala drugo prezime (po imenu oca, nadimku, zanimanju i sl) i tako sve do 1851. kada je knez Aleksandar Karađorđević doneo akt o ustaljivanju prezimena. Konkretno, u slučaju Tatića… sigurno su u ovom rodu postojali neki: Mijat, Sevo, Mićan, Ivan, Simo, Đuko, Ranko… po kojima su nastala današnja prezimena.
Miroslav Đukić je u jednom intervjuu rekao da su se njegov otac i majka iz Ljubovije preselili u Štitar 1965. godine. Slava im je Đurđevdan i mora biti da je daljim poreklom od Tatića, pošto drugih Đukića u Ljuboviji (mislim) da nema.
10. april 2018. u 00:55
Đorđe
Došao sam do novih saznanja. Mijailo i Ivanča Tatić su doseljeni u drugoj polovini 18. veka, verovatno oko 1770. godine. Mijailo je imao 4 sina za koje se zna. Oni su uzeli prezime Mijailović.
– Petar Mijailović (nadimak Pero, rođen oko 1780. godine u Gornjoj Ljuboviđi, umro pre 1831. Od njega su nastali Perići u Donjoj Ljuboviđi,
– Mijat Mijailović, potomci Mijatovići
– Mićan Mijailović, potomci Mićanovići
– Svetislav Mijailović, zvani Sevo, potomci Sevići.
Što se tiče Ivanče, ne znam ništa osim što piše ovde, tj. da su od njega Đukići, Rankovići, Ivantići i Simići.
Ako su familije Lazić i Lukić od Gligorića… onda ostaju još samo Krstići i vaši Đurići. Da li su i oni od Tatića ili možda od Gligorića… ili su se prizetili kao što sam isprva pretpostavio??? Odgovor verovatno leži u Arhivu u Šapcu gde se čuvaju crkvene knjige i sudski spisi za ovaj kraj iz 19. veka.
19. decembar 2020. u 23:34
mico
Na Marinom spomeniku piše Mara žena Pere Milanovića.Oni su imali tri sina Jovana,Marinka i Dimitrija.Od njih su današnji Perići u D.Ljuboviđi.
15. april 2019. u 03:18
Dragan Đurić
Inače, pored ovih što ste pobrojali, postoje i Đurići ispod crkve, između Prodanovića i Nedeljkovića. U selu su ostale kuće dva brata, dok je treći brat odseljen negde u Mačvu. I njihova slava je Đurđevdan.++++Moj otac Andrija Đurić mi je rekao da se jadan ot Đurića iz Tatića prizetio u ove Đuriće ispod crkve. Tako smo mi iz tatića bili jako bliski sa ovom porodicom Đurića ispod crkve. Oni su vodili računa o mom dedi Radenku Đuriću za vreme drugog svetskog rata kada se krio od partizana. Milosav Đurić, iz zaseoka Tatić, brat Jelenka Đurića,Andrijinog čiče, se odselio u Mačvu, mislim Štitar 60’ih godina. A moguće je da se treći brat ovih Đurića ispod crkve odselio u Mačvu takođe.Hvala na ovim informacijama gospodine.
Takođe ste u pravu da postoji knjiga poreklo Đurića i ja mislim da ju je napisao dr. Antonije Đurić rodom iz Donje Ljuboviđe.
15. april 2019. u 03:48
Dragan Đurić
Miroslav Đukić je u jednom intervjuu rekao da su se njegov otac i majka iz Ljubovije preselili u Štitar 1965. godine. Slava im je Đurđevdan i mora biti da je daljim poreklom od Tatića, pošto drugih Đukića u Ljuboviji (mislim) da nema.+++++Gospodine, izvinite, moram intervenisati u nadi da ćete moći izvršiti korekciju ovoga dela Vašeg teksta. Tatići su zaseok striktno vezan za Đuriće. Kad kažete nekome idete u Tatiće značilo je da idete kod nekog od ovih čije se kuće još nalzae tamo. Jelenko Đurić, ima oronula kuća niko nema u njoj. Ljubomir Đurić, oronula kuća ali njegov mlađi sin Bogdan dolazi ponekad iz Novog Sada. Vlastimir Đurić, kuća u dobrom stanju, sin Radosav dolazi ponekad iz Beograda. Slobodin Đurić, oronula kuća niko vise tu ne dolazi. Andrija Đurić se odselio iz Tatića istočno i južno prema Jablanu ali ne u polje u mestu gde su se pre njega nalazili neki Lukići. Kuća je još tamo, Andrija je umro pre 8 meseci. Dragan Đurić ponekad obilazi očevu kuću. Znači Tatići su zaseok vezan za familiju Đurić.
1. novembar 2021. u 09:15
Marko
Pozdrav Dragane,
Prema mojim istraživanjima, Đurići su srodni, odnosno, jedan su isti rod sa Gligorićima. I ne samo Đurići, već i ostali iz tog zaseoka, Lukići, Simići, Krstići, Lazići, a možda čak i ovi malo niže: Đukići i Rankovići. Javi mi se na e-mail [email protected], videću ako mogu kako da ti pomognem.
3. avgust 2019. u 06:05
Đorđe
Tačno. Ti Đurići su prizećeni relativno skoro (možda pre stotinak godina) na imanje Prodanovića i nema sumnje da su povezani sa vama. SLavu nisu menjali, jer je Đurđevdan slava i Prodanovića. Treći brat je odseljen u Bogatić (ne bih da ga javno imenujem), gde ima potomstvo.
Videću uskoro da malo prelistam stare popise i matične knjige da bih definitivno ušao u trag vašem prezimenu. Jedan izvor mi kaže da su i ovi Đurići iz Donje Ljuboviđe nastali od vas, a ne obrnuto kako sam isprva mislio. Najverovatnije će biti da ste potekli od Ivanče Tatića, u suprotnom ostaje mogućnost da ste nastali od Gligorića (mada sumnjam) ili ste samostalno doseljeni.