Порекло презимена, село Рујевац (Љубовија)

24. јануар 2013.

коментара: 7

Порекло становништва села Рујевац, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Рујевац је планинско село кроз које горњим својим током тече речица Узовница.

Око села су: од запада Ободњик, Рудине, Јаворник, Црљени, Перуника, Мачков Камен, од севера Мачков Камен, Јагодња, Церје, Пољане, од истока Смиљево Брдо, Ждријело, Рудине, Брдо, Ћувер.

У Рујевцу су реке и речице (потоци): Рујевачка Река, Вукова Река, Присека, Близанци, Скакавац, Јовића Поток, Буковик и Граб. Воде су: Вуково Врело, Ћеловско Врело, Чесма у Петацима, Чесма на Јагодњи, Митрина Вода и Ждрело.

У селу су брда: Кик, Граб, Склоп, Церје, Смајкановац, Маџарско Гробље (стари гробни тесаници, донети са стране; мисле старо рударско гробље), Језеро (овог језера нема данас; то је округла широка површина облика језерског; некад се из њега цедила Рудна, постењска речица), Стене, Градина, Рид, Црквина (сада брдо, некада црква, побегла у Босну и наместила се у селу Кравици, где је и данас).

Имања носе називе: Јагодња, Пољане, Језеро, Рудине, Селиште Ћеловачке Рудине.

У Рујевцу су махале: Ћеловци, Васићи, Кржавци, Глиго- рићи, Ристићи, Петровићи, Подрид, Петаци и Јовићи.

Старине су у мраморју око школе и суднице на ободњичкој преседли, мраморје на Јагодњи, стари поткопи. На старину подсећају имена Вукова Вода, Ћеловац и Пољане.

Стари и нови родови су се много селили. По тамнавским ваљевским селима Докмиру, Слатини, Кршној Глави, Тврдојевцу и Гвозденовићу има доста исељеника из овога села. Као рудара има их и по Руднику и чак по Крајини. Стари су родови рударски па су и нови то исто. Код њих се то примером преносило с породице на породицу, мада неке нису никад биле за рударске радње.

Данашњи су стари рударски родови Ристићи и Ћеловци.

Ристићи су од пре 200 година у селу и предиспонирани рудари. Овде су доведени из Олова у Босни да ваде олово, а у Олово су дошли однекуда од запаца. И данас у Олову имају сродника и знају се, јер су се у турско доба мешали. Они су око Вуковог Врела, много су се селили, растурали и као рудари и као земљорадници (38 к.; Св. Јован).

Ћеловци, растурени испод Ћувера и по преседли, под разним презименима су увек предиспонирани рудари, којима је рударство увек било прво занимање па и данас. Они су сиромашан и стари род однекуда са запада. Стално се губе по рударским крајевима, а данас их има у селу и по ваљевским селима (12 к.; Св. Лазар).

Пред крај XVIII века су дошли:

Петаци, стари кучки род, много растурен по Санџаку и селима око Ужица. Петаци су дошли овде од Ужица; одавде су се неки поделили и отишли у ваљевску Буковицу, неки сишли у Мачву и изгубили се (26 к.; Св. Никола).

Јовићи под Петацима из Васојевића, сишли низ Дрину Вишеграду и одатле су дошли као јапијари у Јагодњу, одакле су селили по Тамнави и Мачви (20 к.; Св. Јован).

Миловановићи су дошли мало после Јовића, а они су из Мораче и прво пали у Жупу код Пријепоља и одатле низ Дрину дошли Бајиној Башти и одатле овде. Они су под Ћувером, на имању Ћеловаца и радије су земљорадници него рудари (15 к.; Св. Арханђел).

Ђаковићи дошли с Миловановићима из Злодола до Бајине Баште, а раније су Пивљани, па су их повукле неке пивљанске породице, ушли су на имања Ћеловаца и посгали више земљорадници него рудари (9 к.; Св. Јован).

Глигорићи су Братоножићи, дошли под врела у Сопотницу на Лиму и одатле се спустили низ Лим и Дрину преко Вишеграда у ово село; подигли се изнад Петака и чине збијену махалу Подрид (17 к.; Св. Никола).

Познији су досељеници:

Ђуричићи од Кржаве (3 к.; Св. Ђурђе).

Јовановићи су после 1878. год. дошли из Пилице (2 к.; Св. Јован).

Нешковићи су из Грачанице код Прибоја (2 к.; Св. Матија).

Симићи су из Постења (2 к.;Св. Лазар).

Крстићи су од Селанца, где је предак дошао у Миловановиће, жени у кућу (2 к.; Св. Арханђел).

Бајчетићи су од Бање код Прибоја (1 к.; Св. Јован).

Деспотовићи у Подриду су из Кржаве (2 к.; Св. Ђурђе).

У Рујевцу има 14 родова са 151 домом.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 478-479), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Ђорђе

    Ја сам из села Слатине код Лознице. Први предак који се овде населио био је Јово Филиповић,по причи из Рујевца. Уколико неко има неке информације у вези тога,био бих му захвалан уколико би ми помогао у откривању даљег порекла. Иначе славим св. Јована Крститеља. Хвала унапред

  2. Ђорђе

    Хвала Небојша. Да ли можда можеш да ми препоручиш неку књигу где бих могао да потражим детаље о мојим прецима у Томњу?

  3. Милосављевић Богољуб

    Ја сам пореклом из засеока Ћеловци село Рујевац Презиван се Милосављевић а нигде не могу да пронађем своје презиме да се везује за Ћеловце. ако имате неке информације био бих вам захвалан.

  4. Милосављевић Богољуб

    Рујевац припада општини Љубовија.