Порекло презимена, село Постење (Љубовија)

24. јануар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Постење, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Постење је северно од Грачанице с обе стране Постењске Реке, како је зову у Грачаници, или Руднице, како је зову у свом селу и до извора на самом Ждрелу. Село се нагло диже под камените чукаре Ошљачу и Соколовину. Средина Соколовине је улегла и поклизала и ту су од старина и данас богата рудишта олова. Источни део Ошљаче зове се Пећи. Још даље од Ошљаче је коса Боровната. Према Узовници су два висока брда: Велеш и Ћувер.

Око села су: од запада Велеш, Ћувер, Рудине, Ждријело, Смиљево Брдо, од севера Странско Брдо, Крагујевина, Пољане, од истока Соколске Планине и Орлов Крш.

У селу су ове реке и речици (потоци): Постењска Река, Раховац, Рудна, Расадник, Ивановачки Поток, Бабин Поток, Мајдански Поток, Вуков, Палучки, Крушевачки и Обрадовачки Поток.

Воде су: Велика Вода, Аћовача, Студенско Врело, Тисица, Совина Вода, Миљушева Вода и Ћелије.

У селу су брда: Ждријело, Стијене, Милетина, Јасеновача, Вратнице, Шарампов (са старим гробљем; на гробовима крстови и звездице), Ошљача, Зидић, Ђерманов Гај, Орлов Крш, Расаде, Долић, Обреновац (рудник), Башча (рудно место), Палучак, Крушевац, Смиљево Брдо, Странско Брдо, Крагујевина, Зелениковац, Склоп и Пољане.

Њиве се зову: Рудине, Пољане, Велеш, Њиве, Башта.

Постење се дели на два два дела: Горње и Доње Постење. Горње је старо рударско насеље под Соколовином, под стенама у близини старих и нових рударских окана. Ово је насеље захватило и реку. Цео овај крај зове се Склопови. Доње Постење је на источној заравни Велеша и Ћувера, спуштено реци и преко ње ушло под стене и боровнатску косу.

Постсње је рударско место и већ тиме и старо насеље. Старо мраморје по селу, старе зидине некакве не наше православне цркве под Ошљачом доказ су велике старости овог села.

У Доњем Постењу било је чисто муслиманско село Постење све до 1862. год. када је расељено. Оно је по попису од 1832. год. имало 50 домова. Исто тако преко Руднице биле су Пећи друго муслиманско село; оба су била везана за Соко и нису се од њега одвајала до 1862. год. По попису од 1832. год. ово је село имао 13 домова.

Најстарији су род:

Вујиновићи. Не знају одакле су, али како говоре западним дијалектом, вероватно да су са запада, од оних рударских крајева, где се говорило овим дијалектом. Вујиновићи знају да су стари рудари, да су им стари копали руде на руднику за време аустријске окупације, пре 200 година, да су се тамо селили и да тамо и данас имају потомства, да су за време наших ратова и пре на Јагодњи вадили олово, носили на пазар у Соко, Ужице и Сарајево и продавали, да су радили на самоковима око Ниша и по Власини. Око године 1731. дође с Рудника у Постење рудар Обрад Влајиновић и насели се уз Вујиновиће, којих је тада било три куће. У једној од тих Вујиновића кућа била је остала удова без деце и млада и њој уђе у кућу Обрад и с њоме роди три сина: Сганоја, Марка и Максима. Кућа Обрадова била је тада на Рудници, на излазу из Склопова, а на данашњим местима, где су његови потомци биле су три муслиманске махале: Муктијићи, Ибрићи и Рамићи, све помуслимањени староседеоци овог села. Марко је оставио синове Милована и Веселина; Милован је имао синове Игњата и Живана и од њих су Игњатовићи и Живановићи на Рамића имању. Веселин је нмао сина Јована и од њега су Јовановићи на Муктијића имању. Максим је оставио синове: Ранка и и од њих су Ранковићи, Николићи и Симићи на Ибрића имању. Станоја је отац нагнао да се врати на Рудник и тамо је оставио и потомства. Вујиновићи су се дуго држали као о концу, и стално се селили. За двојицу се зна, да су отишли за копањем руда у Маџарску и тамо су изгубили. Овде су се полако погубили, а њих су заменили:

Влајиновићи, који су признати рудари по целој земљи (63 к.; Св. Лазар).

Млађи родови су дошли после 1802. год. и то:

Глигорићи из Горње Љубовиђе (5 к.; Михољдан).

Марковићи из Богоштице (6 к.; Св. Јован).

Митровићи од Штибића из Костојевића (8 к.; Јован Милостиви).

Панићи су прешли из Узовнице, а у њу дашли 1834. год. из Кратова код Прибоја (15 к.; Св. Никола).

Манојловићи су из Богоштице (4 к; Св. Јован).

Митровићи и Марковићи су из Оклеца, од истог рода (6 к.; Св. Никола).

Миловановићи Цигани из Доње Љубовиђе (4 к.; Св. Василије).

Мићићи од Васића с Торника (2 к.; Св. Јован).

Живановићи су из Грачанице (3 к.; Св. Алимпије).

Марковићи рудари из ваљевског Осладића (2 к.; Св. Ђурђе).

Крсмановић ушао на имање из Осата (1 к.; Св. Лазар).

Дамњановић из Дрлача од Живковића (1 к.; Св. Трифун).

У Постењу има 13 родова са 121 домом.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 476-478), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.