Порекло презимена, село Грачаница (Љубовија) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Грачаница, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Порекло становништва села Грачаница, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Грачаница (Љубовија)

Порекло презимена, село Грачаница (Љубовија)

Порекло становништва села Грачаница, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Ово је село северно од Лоњина, Читлука и Доње Љубовиђе. Испод Сокола постаје речица Грачаница и њеним развођем преко Кутња, Момића, Алијиног Грма, Крста, Микуљака до Дрине граница је села с леве стране. Грачаница до ушћа Бучанског Потока, па Пећанска Коса до врха Никуљака, граница је селу с источне стране. Никуљак испод Постења и испод Кучеваца граница је овог села уз реку Дрину око ушћа Грачанице.

Око села су: од запада Дрина, Микуљак и Карачица, од севера Ђокића Брдо и Орлов Крш, од истока Соколска Ријека, од југа Алијин Грм, Савина Главица, Бановићи и Микуљак.

У Грачаници су реке: Соколска Река, Постењска Река и Грачаница. Потоци су: Пелевића, Глушчевачки, Дубоки, Ђурића, Пурковац, Рановац, Микуљак (и Микуљачки), Палдин, Весића, Осојачки, Ајдаров, Алушки, Спасојевића, Закућански, Тартића, Хаџића, Сриђански, Кубуровски (и Кубурски), Аталски (и Атала), Велешки, Градински, Тушински, Срећковачки, Скендеровачки и Корићански.

Извори се зову: Топалова Вода, Мчјаилова Вода, Студенац, Ротница, Суљина Вода, Ђокића Вода, Клен, Стипаново Врело, Весино Врело, Капавац, Боровната (лекозита вода за очи), Бараковача и Бошковача.

У Грачаници су брда: Локва, Ђокића Брдо, Доње Брдо, Владиње, Пећи, Бобија, Јунузово Брдо, Тартића Гај, Зелена Стијена, Алуга, Шарампов, Осоје, Рача, Ковачево Кућиште, Слатина, Кућерина, Глушци, Зобле, Палдина Раван, Старе Куће, Сриђ (Сријеђ = Сређ), Кубуровина, Зелена Прљуша, Градина, Дуга Стијена, Скендеровина, Корита, Јастребињак, Камењача и Пурковача:

Њиве се зову: Луке, Кућерине, Кућишта, Лукавице, Локва, Алуге, Баре и Мочила.

Грачаница оставља утисак планинског села и у њој су ове махале: Закућани, Алуга, Бановићи, Ђокићи, Пећи, Осоје, Брајковац, Степановићи, Николићи и Ђермановићи.

И овуда има старих гробова, старих рударских поткопа и једна црквина. Затим име села Грачаница, брда Микуљак, Никуљак, засеока Брајковац и Закућани казује да је овуда било старих насеља. Ово су од Римљана рударска села, па се није чудити да су сви становници, ма одакле били, постајали рударима.

На хатару овог села до 1862. год. били су муслиманска села Алуге, Закућани и Мала. Алуге су биле на данашњем месту под Момићем и на путу за Доњу Љубовиђу; имале су 1820. год. 20 домова а 1832. год. 23. Закућани су били под Крстом, опет с јужне стране од цркве и имали су 1832. год. 9 домова. Између њих и под Осојем била је Мала и имала 1832. год. 22 дома. Ова три муслиманска села држала су се стално Сокола, иако су им имања у Доњој Љубовиђи одузета још 1834. год. и предата досељеницима с брда, опет су она остала до 1862. год. па су тада исељена и имања распродата на исте начине, као и код горњих соколских села.

Старији су род испод Закућана у Осоју, где су дошли пре 200 година:

Бановићи. Бановићи су из Пиве и дошли прво негде у Бирач и одатле прешли као сточари, па после и рудари у ово село. Они нису могли дуго остати овде, него су се померали и стали; отишло их је доста Лозници и Мачви. Овде су повнати под овим презименом, а растурили су се низ Микуљак скоро до ушћа Грачанице. У селу се зову још и Весићи, Крсмановићи, Нешковићи, Ђукановићи и Николићи (22 к.; Св. Јован).

Много после Бановића дошли су рудари:

Степановићи из села Брајковца, мало даље низ Босну од Сарајева. Они су овде вадили олово, па се ради тога око 1725. год. селили и на Рудник и тамо опет вадили олово. И данас ће их бити на Руднику из тога доба. Овде су дошла два брата, Степан и Којадин, и звали се Биљићи и на Никуљаку према Алугама засновали село Брајковац, данас махалу истог имена. Којадин умре чим се досели, а његова три сина поделе се, па два оду у Борину и тамо остану, а један оде у Коцељеву. Говоре западним дијалектом (13 к.; Св. Стеван).

Стари су род:

Стајићи, дошли из села Сутеске код Сребрнице, где су били рудари и зидари. А то су овде као и по Соколу били, али су се иселили на Рудник и тамо остали. Овде је дошао мајстор Ђерман Стајић и његови су данас на Микуљаку испод Крсмановића, по Брајковцу и пољу на Грачаници и зову се: Ђермановићи, Ракићи, Живановићи и Спасојевићи (30 к.; Св. Алимпије).

После 1862. год. дошли су:

Станачићи у Алугу из Читлука од Чобића (4 к.; Св. Игњатије).

Пурковићи из Стрмова у Закућане (5 к.; Св. Срђ).

Ђурићи од Сарића из Леовића (5 к.; Михољдан).

Цветковићи од Бобића из Драгодола (4 к.; Ђурђиц).

Булајићи из Лоњина (4 к.; Св. Никола).

Марјановићи од Ђокића из Дрлача (4 к.; Св. Архангел).

Филиповићи су из Грчића (5 к.; Св. Никола).

Милутиновићи су из Гвосца (11 к.; Св. Никола).

Јевтићи и Јањићи од истих у Торнику (6 к.; Св. Јован).

Ђокићи су од Степановића из Доње Ораховице (7 к.; Св. Никола).

Вујиновићи су из Леовића (4 к.; Св. Ђурђе).

Радовановићи су од Матијића из Торника (5 к.; Св. Јован).

Савићи су Ерцеговци из Горњих Кошаља (6 к.; Св. Срђ).

Сичићи су од Јоковића из Лоњина (2 к.; Св. Јован).

Ковачевићи из Лоњина (2 к.; Св. Ђурђе).

Андрићи су од Дукића из Доње Ораховице (6 к.; Св. Никола).

Јовановићи су из Стрмова (4 к.; Св. Никола).

У Грачаници има 21 род са 149 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 474-476), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 


Коментари (4)

  • Milan Spasojevic

    Odakle su dosli SPASOJEVICI, krsna slava SVETI ALMPIJEVDAN, 9.decembar?

    Одговори
  • Небојша

    Грачаница :

    Стари су род Стајићи, дошли из села Сутеске код Сребрнице, где су били рудари и зидари. А то су овде као и по Соколу били, али су се иселили на Рудник и тамо остали. Овде је дошао мајстор Ђерман Стајић и његови су данас на Микуљаку испод Крсмановића, по Брајковцу и пољу на Грачаници и зову се: Ђермановићи, Ракићи, Живановићи и Спасојевићи (30 кућа.; Св. Алимпије).

    Село Стрмово :

    После 1834. год. ушли су у село: Спасојевићи, купили имање од Митровића. Дошли су из Дуба од Петронијевића (5 кућа.; Св. Алимпија).

    Доња Ораховица :

    Спасојевићи, у Дукама, из Валетића у Горњој Буковици (6 кућа.; Св. Алимпије).

    Ових Спасојевића има још и у селу Борина.

    Одговори
  • Djermanovic

    Da li moze nesto vise o Djermanovicima… Moj otac i deda i pradeda su iz Daruvara, Slavonija?

    Одговори
  • Momcilo Djermanovic

    Pozdrav za Djermanovica i moji su iz Gornjeg Daruvara.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top