Порекло презимена, село Доња Буковица (Љубовија) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доња Буковица, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Поре Порекло становништва села Доња Буковица, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Поре Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Доња Буковица (Љубовија)

Порекло презимена, село Доња Буковица (Љубовија)

Порекло становништва села Доња Буковица, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Ово и сувише издужено дринско село почиње од ушћа Ораховичке Реке па се левом страном реке Љубовиђе протеже низ реку све до њеног ушћа у Дрину. Само при ушћу Бабина прекинуто је село. Доњи и средњи ток са свима насељима и странама, колико се из речног корита даје видети, зове се Бабин и урачунат је у суседно село Чиглук. Горњи ток Бабина под самим Баурићем, названи Берловине, рачуна се у ово село. Од ушћа Ораховичке Реке па целом дужином изнад Љубовиђе висока планинска коса Дрмник даје селу прави брдски карактер. А кад се баци поглед на БИСОКИ и плећати Баурић, који се завршује као из мора извученим Немићем, а види се из целе Азбуковице и то оног краја, који је непосредно нагнут Дрини, онда то још више појачава слику брдског села. С источне стране Немића има права пруга до у Дрину, којом се одвајају доњи делови села Г. и Д. Буковице. Кад се од западног обода Немића пут почне спуштати Љубовиђи хвата се једног потока, који се зове Дубоки Поток а његова долина Дубоко и њоме слази на реку Љубовиђу. На десној страни овог потока над реком Љубовиђом и речицом Бабином стоји високо и заравњено брдо, чије су северне стране у Читлуку а све друге у овом селу и над варошицом Љубовијом. Лево од Дубаког Потока земљиште испод Немића спушта се у дринску равницу доста стрмо. Немић је го и стена с јужне стране и тек од половине почиње се земљиште са плазевима и гротом спуштати доста далеко. Под Немићем су јака врела и једно од тих је Беле Воде с јаким потоком који иде у Дубоко.

Испод Немића и Дубоког настаје доњо буковичко дринско плодно поље, такозване Кашице. Кашице се деле на Беговине, Грабовицу, Дурутовачу и Смајиловачу. Источни део Поља, до саме Дрине, зове се Сикорић, назват по свом спољашњем изгледу.

Око села су: од запада Љубовиђа, Ораховица, од истока Дубовски Поток до Русимовца, одатле Баурић, Немић и Поднемић.

У селу су речице: Бабинска Ријека, Берловачки Поток, Скрајнички Поток, Дубоко.

У селу су ове воде: Амзино Врело, Врело у Гледећи, Врело у Дубоком, Хладна Вода, Чесма у Поднемићу, Чесма на Баурићу и Врела у Берловинама.

Њиве носе ове називе: Врела, Амзовача, Раван, Луке, Росуље, Баре, Косе, Сопот, Долине, Долови, Вртаче, Беговине, Подрумине, Локва и Жеравија. Ливаде су Луке и Лукавице.

У селу су брда: Кик, Гледећска Коса, Гледећа, Дубока Јаруга, Немић, Баурић, Берловско Брдо, Росуље, Скрајник, Шарампов, Поповача, Дрмник и Поповац.

Засеоци су: Берловине, Гледећа, Дубоко, Дрмник, Равни, Скрајник, Поднемић и Амзићи.

Стара гробља у Кашицама и Дубоком, старе зидине на Немићу и Баурићу, старе ископине по Берловинама и Дубоком доказ су старости и ранијег живота у овом селу.

До 1834. год. у хатару села били су:

Амзићи, чисто муслиманско село. Амзићи су били у махали Поднемићу, око Белих Водa и источно подилазили под Шапаре, опет муслиманско село. Амзићи су 1820. год. имали 10, а 1832. год. 9 кућа. Они су 1834. год. расељени, а њихове су земље откупљене и продате сељацима из села и са стране.

Старији су родови:

Манојловићи у Равнима. Дошла су три брата из црногорског Колашина. Један се од њих звао Рађен и имао је сина Манојла. Старији брат је отишао у Рађевину у соколска села, а она двојица остала су овде и од њих су Манојловићи и Николићи у Белим Водама, Тимотићи, Остојићи и Николићи у Равнима, Алимпићи у Скрајнику. Има их и одсељених у ваљевска села код Обреновца, а и по занатима и трговини (36 к.; Св. Никола).

Стари род су и:

Миловановићи. Овим презименом прозвати су по ђачету Миловану из народне песме „Бој на Барићу.“ Они су из Пиве дошли преко Осата у ово место, и посели Берловине и од старина господари Баурића и његовог поља. И они се сељакају и иду по занатима и трговини. У селу се зову: Миловановићи, Ристановићи, Лазићи, Аћимовићи у Берловинама и Спасојевићи у Дрмнику (29 к.; Св. Никола).

Стари су род на Белим Водама:

Радановићи. Предак Радан дошао је у Амзиће неком Амзићу у службу из Белих Вода у Дугим Пољанама код Сјенице; од њега су осгали Радановићи (15 к.; Св. Арханђел).

Из доба општих покрета пред крај XVII века су:

Стојановићи, дошли из Грчића од тамошњих Јовановића (12 к.; Ђурђиц).

Кедићи су из Бесеровине од Југовића Вимића (13 к.; Св. Стеван).

Станишићи су из Гвосца и над Бабином (12 к.; Св Никола).

Радивојевићи и Срећковићи су из Бабина од Максимовића (12 к; Св. Аврамије).

Станојевићи су од Херцеговаца у Г. Кошљама (7 к.: Св: Срђ).

После 1834. год. су дошли:

Васарићи (Митровићи) из Плоске у Годечеву и изашли на Равни (8 к.; Св. Никола).

Јевремовићи од Кнежевића у Горњој Буковици (5 к.; Св. Никола).

Јовићи су од Ерића с Царине (5 к.; Св. Василије).

Крстићи из Осата. Крсту довела мати преудајом у Манојловиће из села Залужја (4 к.; Св. Ђурђе).

Ерићи (Џанковићи) су од Јанковића из Грчића (4 к.; Св. Никола).

Васићи су од Васића из Леовића (6 к.; Св. Ђурђе).

Јеремићи су из Горње Љубовиђе. Мати преудајом довела у Миловановиће дете Јеремију а оно у селу остало (4 к.; Св Стеван).

Јанковићи су из Горње Ораховице (4 к.; Св. Јован).

Васићи су од Васића из Горње Буковице (5 к.; Св. Трифун).

Николићи су из Залужја у Осату (4 к.; Св. Ђурђе).

Лазаревићи су из другог села у Осату (4 к.; Мратиндан).

Валетићи су из Горње Буковице (3 к.; Св. Алимпије).

Недељковићи су од Куревија из Доње Ораховице (2 к.; Св. Никола).

Вујићи су од Сарића у Леовићу (2 к.; Михољдан).

У Доњој Буковици има 23 рода са 201 домом.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 467-469), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top