Порекло презимена, село Читлук (Љубовија) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Читлук, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Вој Порекло становништва села Читлук, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Вој Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Читлук (Љубовија)

Порекло презимена, село Читлук (Љубовија)

Порекло становништва села Читлук, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Читлук је јужно и западно од Доње Љубовиђе, и низ реку Љубовиђу до њеног ушћа. При ушћу Бабина у Љубовиђу Читлук прелази реку и целом ширином долине бујног и виловитог потока Бабина до под Берловине иде ово село. Бабин је био под Турцима главни део села, а данас нема те вредности. Од љубовиђанских Белих Стена повучено северу пружају се брда, која одвајају село од Грачанице и Лоњина: Врачево Брдо, Крш над Дрином и Клик према Грачаници. Цео широки простор нагнут истоку Љубовиђи зове се Локве и на њему је други део Читлука. Локве су заравњене и с пуно извора.

На месту где је била стара Љубовија је мање поље Драбићи.

Око Читлука су: од запада Крш, Брда, Бијеле Стијене, од севера Савина Главица, Бољавине и Главица, од истока Јавор, Берловско Брдо и Бабинско Брдо, Љубовиђа, од југа Дрина.

Осим Дрине и Љубовиђе у Читлуку су ове воде: Бабински Поток, Драбићски Поток, Карића Поток. На Драбић- Брду су извори: Јовина Вода, Старац, Стублина и Чесма у Дворишту.

У селу су ова брда: Драбић-Брдо, Драбић-Греда, Кршино Брдо, Лисичије Рупе, Млађ, Двориште (где су неке зидине; сељаци мисле да су овде били некада двори херцеговачких бегова Љубовића, по којима се варошица Љубовија прозвала тим именом; поред ових зидина и данас служе две старе зидане чесме), Карића Брдо, на коме је црква, Мекоте (где је гробље варошице Љубовије) и Главица.

Поље се зове Стара Љубовија, због варошице тога имена, коју је Дрина 1897. год. порушила и однела.

Њиве се зову: Локва, Њиве, Луке, Лукавице, Баре, Плискавице, Језерине, Млакве, Мочила, Тиква, Брда и Селишта.

Читлук чине два засеока, доцније и два права села; Читлук на Локви до 1834. год. чифлик сребрничких бегова Асанбеговића, и Бабин, право село. Читлук чине ове махале: Гачићи, Брђани, Глигорићи, Малишићи, Драбићи и Љубовија, Читлучке су махале разбијеније, те је и овај део села разбијен. Многе су куће избачене на пут и Љубовиђи а тако исто и око Љубовије и по Драбићима.

Старо гробље на Јабучју и Бабину, стара црквина на Локви, разне ископине по Бабину докази су ранијег живота.

Поље Драбићи до 1834. год. није било поље овог села. Било је својина муслиманског села Лоњина, али је после 1837. год. постало својина овог села и раздељено на поједине породице.

Стари су родови:

Маринковићи и Павловићи. Маринковићи су род с Павловићима; обоји су у Бабину, једни до других; једни су гушави и мало тупљи, а други оштрији. Они су одавна у Бабину, много су се селили; добро знају да их има данас у једном селу код Вуковара, и да им је један сродник пре 80 година дошао отуда и овде међу њима умро. Сада се растурају и мешају, а у турско доба били су много привезани за свој Бабин. Не знају одакле су дошли, само се прича, да су копали руде по Бабину, да су копали и по Осату и да су морали доћи из далеке западне Босне, пошто и данас говоре најчистијим западним дијалектом. Никад се нису измицали испред Турака, били су увек добри војници, као што сведочи пример њиховог храброг потомка Јеротија Максимовића из 1834. године, који је од Маринковића (33 к.; Св. Аврамије).

Гачићи и Чобићи. Ово је стари западнобосански рударски род, дошао пре 180 година у Сребрницу да копа руде. Дошла су три брата Чобића, од којих се најстарији звао Гача. Уместо да се у Сребрници населе да копају руде, неки од богатих бегова, чији су чифлуци били у овом селу, посаветују Гачу да дође у ово село и да се насели. Бег је имао према данашњем Братунцу своју скелу и он је и то Гачи предочио, да ће га узети за свога скелеџију. Гача је на све то пристао, дошао у село и први се населио уз данашњу цркву. Примио се да буде скелеџија и то звање је прешло на све његове потомке до ослобођења. Гачу су оба брата напустила и отишли од њега, али је Гача, како је имао више синова, два запопио, једног послао у Босну да попује, другом обновио цркву у селу и ту га оставио, а друге упутио да о земљи раде. Сви се његови потомци земљорадници зову Гачићи и Чобићи, а попови се наследници зову Глигорићи и Мићановићи и чине на Локви три велике махале (28 к.; Св. Игњатије).

Малишићи (4 к. Св. Арханђел). Њихов предак, поп Малиша, дошао је из Роготе у Г. Буковици, да лопује овом селу. Поп се населио на Локви, али под Доњом Љубовиђом. Некада их је било доста кућа, па су се нешто погубиле.

После 1834. год. настаје нагло спуштање брђанских родова.

Васићи и Павловићи, су потомци неког Марка Ракића који је дошао из Студенца на ушћу Јадра у Дрину. Дошао је у Малишиће старим поповима као слуга (11 к.; Св. Никола).

Милановићи (Кошљани) и Дрљачићи један су род; први од Живковића у Г. Кошљама, а други из Дрлача од исте породице (15 к.; Св. Трифун).

Ристановићи су од Миловановића из Доње Буковице (5 к.; Св. Никола).

Марковићи су од Цапарића у Горњој Буковици (9 к.; Св. Трифун).

Станијићи су од Дукића из Доње Ораховице (8 к.; Св. Никола).

Весићи су из Леовића (4 к.; Св. Срђ).

Давидовићи су дошли из неког села на Јадру у Босни (3 к.; Св. Стеван).

Стевановићи су од Ерића из Доње Буковице (4 к.; Св. Никола).

Тријићи (Матићи) су из Горње Љубовиђе (4 к.; Михољдан).

Петровићи,

Обреовићи су Ушћуповићи из Власенице, дошли у Малишиће на њихово имање (6 к.; Св. Никола).

Илићи су од Марјановића у Овчини (3 к.; Св. Јован).

Милановићи су од Манојловића у Доњој Буковици (3 к.; Св. Никола).

Филиповићи су из Бојића у Осату (2 к.; Св. Ђорђе).

Жуткић је 1878. год. дошао из Шпилара код Котора (1 к.; Св. Арханђел).

Убљански је из истог доба и од Шекулара у Боки Которској (1 к.; Св. Арханђел).

Николић је из Доњих Кошаља (1 к.; Св. Ђурђе).

Тодоровић је из Постења (1 к.; Св. Лазар).

Костићи су из Биоске (2 к.; Св. Никола).

У Читлуку има 20 родова са 144 дома.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 471-473), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 


Коментари (7)

  • Cvijic

    Interesuje me odakle su dosli Cvijici u Citluk,tj u zaseok Drabic? Unapred hvala

    Одговори
    • млађо

      Мислите на Цвијиће који славе Аврамијевдан?

      Одговори
    • Saša

      I ja se pitam što nema porekla Cvijića, familije koja slavi svetog Avrmija, moja majka je iz Cvijića, iz mesta Drabić, zaseok Čitluka…

      Одговори
      • млађо

        Сва је прилика да је Љуба Павловић у свом дјелу ”Соколска нахија”, Цвијиће из Драбића сврстао под родом Маринковића-Павловића, па их тако и није споменуо, наравно може бити такође да су грјешком изостављени.

        Према стручној литератури, један род чине:

        1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
        2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија)
        3 – ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија)
        4 – РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
        5 – СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија)
        6 – САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија)
        7 – ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија)
        8 – ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија)

        Генетички гледано, стање је следеће:

        1 ПАВЛОВИЋ-и (Читлук, Љубовија) (R1a)
        2 МАРИНКОВИЋ-и (Читлук, Љубовија) ( ? )
        3 – ЈЕРОТИЋ-и (Читлук, Љубовија) (G2a)
        4 – РАДИВОЈЕВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија) (R1a)
        5 – СРЕЋКОВИЋ-и (Доња Буковица, Љубовија) (R1a)
        6 – САВИЋ-и (Доња Љубовиђа, Љубовија) ( ? )
        7 – ТОМИЋ-и (Лоњин, Љубовија) (G2a)
        8 – ВЕСЕЛИНОВИЋ-и (Црнча, Љубовија) (R1a)

        Да ли је познато да ли Цвијићи имају било какво породично предање о сродству са неким од горе поменутих породица?

        Одговори
  • Bojana

    Postovani,

    Interesuje me poreklo Zarica iz sela Citluk, zaseok Drabic,slave Avramije .

    Hvala

    Одговори
  • Ana

    Interesantno da ima i selo Čitluk u Lici. A tu je čini mi se i brdo Vagan a taj toponim ima i u zapadnoj Bosni. Zakljucak raja iz ovog dela Zapadne Srbije vodi poreklo od Krajisnika.

    Одговори
    • Defendor

      Читкука има посвуда где су владали Турци, то је облик својине (имање које је држава као власник давала на уживање спахијама као награду за њихове заслуге), негде их народ зове и чифлуцима, они који су добијали читлуке звали су се Чипчијама или Чифчијама.

      Шта је Ваган, то не знам, ваљало би проверити.

      Али јавих се пре свега да скренем пажњу, да то ипак није довољно да бисмо тврдили да су неки Србијанци пореклом Крајишници, чак мислим да је тога веома, веома мало ако узмемо у обзир период пре ових последњих ратова и сеоба (’41-’45, ’91-’98).

      Сеоба је далеко, далеко више било у супротном правцу, мада и то не за све крајеве… са простора језгра старе српске државе, наш народ се поред Горње Земље наслио и на просторе данашње Крајине, чак и северније, у тадашњу Славонију (тамо око Загреба и Вараждина).

      Ови крајеви испод углавном су насељавани из Црне Горе, Херцеговине и Босне, мада, било је и ту досељеника са других простора.

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top