Poreklo stanovništva sela Tornik, opština Ljubovija. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo čini skoro jednu celinu sa Savkovićima od kojih ničim nije odvojeno. Ovo je planinsko i stočarsko selo.
Oko sela su: od zapada Stajčića Brdo, Orahovička Rijeka, Hercegovački Potok, Krilo, Bobija, od severa Medvednik, od istoka Bobija, V. Prisedo, od juga Ravna Gora.
Tornik je na izvoru rečice Orahovice koju grade potočići: Matića, Tomića i Dokića Potok. Na severu je reka Ljuboviđa.
Od izvora su: Tomića Česma, Hladna Voda na Prisedi, Rikoč i Mijina Voda.
U selu su ova brda: Kaludra, V. Prisedo, Bobija, V. Stena, Orlova Stijena, Krš, Osoje, Matijića Brdo, Ozrijen na Rav. Gori. Njive se zovu: Rijeka, Podkaludra, Brdo, Poljane, Lokva i Rikoč; livade su na Bobiji, po Buboviđi i pod Medvednikom.
Ispod Bobije su niz sva vrela prvoklasne zemlje za rod. Po Ravnoj Gori i Ljutoj Steni lošije su zemlje, po Maloj Prisedli tako isto. Niz Orahovačku Reku nema luka, oko izvora su kuće s voćem i nešto šume. Na Bobiji su šume a po Ljuboviđi od pre 35 godina počelo je naseljavanje, krčenje i stvaranje rodnih zemalja. Kako je Tornik sa dosta rodne zemlje, ekonomski je snažno selo, mada je uvek više ispuštao svoje stanovništvo od Savkovića.
U Ravnoj Gori i pri izvorima Orahovičke Reke je Tornička Mala koja se dalje deli na Paljevine i Kaludru. U novije doba raselice po Bobiji i Ljuboviđi čine zaselak Planinu ili Ljuboviđu.
Pod Bobijom staro groblje, u Paljevinama stare iskopine, pod Bobijama stare kaldrme i ka Maloj Prisedli šanac dokazi su ranijeg života u ovom mestu.
U selu su, od pre 200 godina:
Matijići (25 k.; Sv. Jovan). Za ovaj rod koji i danas govori zapadnim dijalektom, koji je došao preko Osata u ove krajeve i koji je bio rudarski i po Paljevinama u Ravnoj Gori vadio rude, misli se da je iz Dalmacije sa samog primorja. Niko ne zna mesto odakle su; znaju da su oduvek bili rudari, pa bi se i danas vrlo rado odazvali tom poslu, kad bi ih ko pozvao. Pred kraj XVIII veka u Ravnoj Gori bio je rudnik olova i tada je bio buljugbaša na tom majdanu Vasa Matijić, čovek radan, koji je svoje olovo prodavao na pazaru u Užicu i lično ga davao knezu Iliji Birčaninu. S knez Ilijom Birčaninom stajao je u prijateljskim odnosima i u njegovu kuću udao svoju kćer. Matijići su danas u Paljevinama i po Ravnoj Gori.
Drugi su rodova pozniji. Još nema 150 godina kako su pridošli:
Doskovići iz Pive; došli u Semegnjevo i odatle se rasturili, pa preko poznatih došli u ovo selo (20 k.; Sv. Jovan).
Vasići su došli iz Jaklja od Markovića; došli da budu jataci nekakvom svom čuvenom hajduku Teodoru iz toga doba (15 k.; Sv. Jovan).
Jevtići i Janjići došli su iz Ploske u Godečevu, upravo proterani iz toga kraja od hajduka Gladovića. Janjića ima 7, a Jevtića 9 kuća (Sv. Jovan).
Dokići su iz G. Orahovice od Margitića (2 k.; Đurđic).
U Torniku ima 6 rodova sa 78 domova.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 439-440), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)