Порекло презимена, село Савковићи (Љубовија) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Савковићи, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Порекло становништва села Савковићи, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Савковићи (Љубовија)

Порекло презимена, село Савковићи (Љубовија)

Порекло становништва села Савковићи, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Савковићи су планинско село.

Око села су: на југу Равна Гора и Бошковац, на истоку Рамне, Живковац, Љубовиђа, са севера Медведник, од запада Бобија, В. и М. Приседо, Равна Гора.

Сеоске су речице и реке: Трибућа и Љубовиђа.

Потоци су: Марковац, Жарковац и Живковац. Врела су: Жарковац, Марковац, Живковац, Хајдучка Вода, Студена Вода, Точак и Корита.

Брда су: М. Приседо, Стакића Брдо, Тадића Брдо, Живковац, Равна Гора, Сенокос, Жути Брег, Дубрава и Жута Стијена.

Њиве се зову: Стаковача, Соколице, Бобија, Вртаче, Долови, Подстене, Рамне и Поткорита.

Од пре 35 година, по причању Степана Тадића, почеле су се под Медведником и низ Љубовиђу крчити њиве и појединци насељавати.

Самим положајем Савковићи су подељени на две махале: Обрадовиће и Бобију или Планину. Куће су растурене по вртачама и долинама изнад Трибуће. У Љубовиђи су опет раселице, почеци стварања нових махала.

Старо гробље на Приседли и на Бошковцу и старе путине по Равној Гори докази су ранијег живота. По Бобији има некаквих трагова од зидања. Над Љубовиђом, с подринске стране, имају два врло јака врела: Жарковац и Марковац.

Испод Бобије, у Преседли, живели су неки:

Берићи којих је било три куће. Једне године удари им помор у овце и они се поремете; Остану још две-три године у намери да ће се опоравити. Најстарији Берић једног дана повиче на своје да он нема опстанка у овом месту, кад им је свима овако ударило уназад. Да ли су Жарко и Марко и њихови сродници и да ли су ови Берићи дошли овде или нису и одакле су, не зна се. Тек око 1789. год. Берићи су отишли у Клупце код Лознице и тамо остали уз неке своје познанике.

У ово село од данашњих родова најраније су дошли:

Стакићи (25 к.; Св. Јован). Нема још пуних 200 година откада је у ово село дошао Савко Стакић из Пиве, из истог села одакле и поп Тома Сајић из Грчића. И Савко је прво дошао у Жлијебац у Осату и преко познатих, као сточар, дигао се на високу Равну Гору и у њој закућио. По Савку је село названо Савковићима, али се његови потомци у овом селу не зову ни Стакићи него Обрадовићи. Имао је три сина: Обрада, Луку и Јована. После смрти очеве, синови су били мало у задрузи па се поделе тако да Лука остане у старој кући, Обрад оде у Трибућу насред јужног дела села а Јован у Г. Буковицу у Росуље и тамо се стално насели. Обрад је имао три сина и његови се синови разделе у неколике мале махале, а Лука је имао једног сина од кога су данас три куће. Они су се много исељавали и данас се стално селе по занатима и службама. Јован у Росуљама имао је три сина: Марка, Максима и Петра. Јован је био необично вредан и он је лично отворио и издржавао о свом трошку школу на Баурићу и у њој научио писмености синове Марка и Максима. Још за живота је запопио и Марка и Максима; за Марка је испросио кћер војводе Петра Молера. Марко је био и прота, због чега се једна линија Јованових потомака зове Протићи. Јован је сина Петра оставио себи да ради у пољу. Од проте Марка остала су три сина: поп Василије, сељак Димитрије и студент Петар (умро у Хајделбергу на студијама). Од попа Василија су: учитељ Грујица и поп Захарије и од њих има потомства. Од сељака Димитрија су: поп Милован и сељак Дамњан и оба имају потомства. Максим је поповао и умро на Љубовији и оставио је после себе два сина: попа Крсту и попа Гаврнла и од оба има потомства, растурена по Србији. Петрови су потомци остали у селу, у Росуљама, с далеко више продица него од свих попова што је било.

У доба наших устанака дошли су:

Лазаревићи (7 к.; Св. Јован), непосредни потомци попа Томе Сајића, који је, кад је овде застао, једног сина уза се задржао и овде умро.

Томићи (7 к.; Св. Јован) дошли су од Томића из Торника.

Веселићи (6 к.; Св. Јован) су од Васића из Торника.

Тадићи (8 к.; Св. Јован) су из Г. Кошаља.

Андрићи (3 к.; Св. Никола) из Гвосца, ушла су у Игњатовиће под Бобијом.

Игњатовићи (6 к.; Св. Јован) су од Марјановића из Овчине.

 

У Савковићима има 7 родова са 62 дома.

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 437-440), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top