Порекло презимена, село Грчић (Љубовија) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Грчић, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Воји Порекло становништва села Грчић, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Воји Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Грчић (Љубовија)

Порекло презимена, село Грчић (Љубовија)

Порекло становништва села Грчић, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Северно од Доњих Кошаља, с обе стране реке Тријешњице до цркве, затим само левом страном ове реке је ово село. Према Кошљанским Стенама су високе кречњачке чуке: Таташница, Заступ, Точила и Трутинац. С ових висова слази. виловита Рујница, у чијем је горњем делу главни део села око њених извора и поточића. Село је врло стрмо и нагнутo реци и западу. Око извора су чуке, кичери или обични остењци, и све даје селу тип правог брдског насеља.

Око села су: од југа Јелашинац, Јелашина, Ерић-Брдо, Грчки Гроб, од истока Кадрињача, Трутинац, од севера В. и М. Град, Стијене; Осојача и Љубача су од запада.

У селу су реке и потоци: Мала Ријека, Ерића Поток, Немчевића Поток, Јездиначки Поток и Сајића Поток. У селу су извори: Попова Вода, Хладна Вода, Чесма у Немчевићима и Чесма код цркве.

Брда се зову: Рекљача, Заступ, Таташница, Чајина Пећина, Вишесава, Грчко Брдо, Долац, Стијена, Брезовац, Застрањица, Рубеж, Немчево Брдо, Ерић-Брдо, Чадиње и Думоња.

Њиве се зову: Долови, Баре, Локва, Росуље, Тиква, Ливаде, Гркове Њиве, Грчко Гробље и Јездинац.

Село је у правим и повећим махалама, које су или по трутиначким завалама, око извора, око реке и у планини.

Мале су: Сајићи (Поповићи), Рубеже с Ковачевићима, Немчевићи, Ђорђевићи, Забрдо, Ерићи и Тријешњица.

До 1834. год. испод цркве је било мало муслиманско село Тријешњица, које је 1820. год. имало 10, а 1832. год. домова правих муслимана. Ово је село 1834. год. Расељено, становништво пребачено у Босну, а њихова су имања прешла у својину сељака овог села.

Гробље, на коме је црква, старо гробље у Церику, попа Грка и његове попадије гроб у Церику у Ђорђевићима, старе калдрме по Заступу и ископине по Рујници докази су старости и ранијег живота у овом селу. Муслиманска насеља у Тријешњици ово потврђују још више.

По причањима пок. Косте Поповића, бив. трговца, село је добило име од једног старог попа, који је имао надимак Грк. Поп Грк је од рода:

Јовановића (9 к.; Ђурђиц). Доселио се однекуда из Македоније, управо од Костура и знао је врло добро и грчки говорити. Дошао је пре 200 година и затекао у селу две куће, од којих данас нема ни трага. Довео је собом брата Јована и с њиме се населио и у примерној задрузи живео све до своје педесет треће године у данашњим Рубежама. Споразумно са својим братом Јованом пресели се у Забрдо и тамо се добро наместе. Поп се тада реши да иде на вилајет, и пошто се са женом и свима суседима опрости, оде и за њега се дуго није ништа знало. Кад је дошао у Костур, ухвате га Турци и затворе, пошто је био осумњичен. Из затвора, помоћу сродника и многих пара, једва се дочепа слободе и побегне у Србију. Кад је дошао био је старац осамдесетих година, a у селу је нашао свега четири куће: свoга синовца Алексе Јсвановића, Јеремије Немца и две куће браће Ристе и Павла Ђорђевића. Њему су дотле били помрли брат жена, нека деца, а нека су се одселила у Горњу Бадању, у Јадар. Тада је замолио синовца Алексу и суседа Јеремију Немца да му нађу и покажу женин гроб и они га нађу у Церику. Он дође са свима сељацима на женин гроб, опоја га па узгред брата и децу, мало затим подигне споменик себи и жени. Кад је ово свршио, једно вече код свог синовца прво себе опоја, затим изда даћу, где су били сви његови сељаци, па нареди снахи да му простре на земљу. Кад је то све урађено, обрати се сељацима да га сутра поред жене сахране и замоли их да му чувају гроб и белег. Још пред њима легао је и издахнуо. Село му и данас чува гроб и мисли да је по њему село добило име Грчић.

Немчевићи (16 к.; Јован Златоуст) су од Јеремије Немца, кога је поп Грк затекао у селу, кад се вратио с вилајета. Немац је дошао из околине Подгорице у близину негде око Пљеваља и погодио се да служи, па је одатле по служби сишао у Бајину Башту и био у служби тамошњих Војића. Одатле је, пошто се побио с Турцима у Плијескову, побегао у ово село и скрио се као немац. Није био нем, него правио се, да га не би Турци пронашли и убили. Али је зато остао „немац, притом добар радник и привредник. Оженио се у годинама и оставио деце, која су у нарочитој махали и зову се Немчевићи.

Кад и Немац стигли су на исто место браћа Риста и Павле Ђорђевић (28 к.; Св. Јован) од Папратне код Пљеваља. Они су ревносни чувари Немчеви, чували су и бранили, много се исељавали и множили.

Ковачевићи (23 к.; Михољдан) потомци Крста Ковачевића, из истог су места одакле и Ђорђевићи. Крсто је био шурак Павлов и с братом попом Миладином убио је Турчина, па по позиву Павловом требао је да сиђе у ово село, да би му брат био и поп. Крсто и Миладин су дошли прво да виде где би се доселили, па тек после да преведу породице. Допало им се ово место, нарочито старо Грково кућиште, и Крсто остане да са шураком и селом гради зграде, а попа пошље да доведе породице. И поп дође у Папратну, али га Турци примете, ухвате и убију. Чак после 3—4 године његов син Рубежа украде се и преведе обе породице и насели где му је стриц био обележио. Потомци Рубежини и Крстови и њихове деце зову се Рубежићи и Ковачевићи, али им се махала зове Рубежићи.

Сајићи (20 к.; Св. Јован) су потомци попа Томе Сајића. С Рубежом је дошао у ово село поп Тома из Пиве. Поп Тома је прво дошао у осаћански Жлијебац у намери да тамо попује и стално остане. Поп Тома је при доласку у Жлијебац имао шест синова и једну ћерку већ на удају и на гласу због своје лепоте. Једне ноћи прикраде му се кући неки бег из Сребрнице у намери да му украде кћер и да је одведе за себе. Његови су га парохијани волели и на време известили о беговим намерама. Те ноћи, кад му је наоружани бег насрнуо на кућу, поп га је с наоружаним синовима на пушку дочекао. У тој борби погинуо је бег а остали су се Турци разбегли. Још исте ноћи поп је с целим народом пребегао преко Дрине у Оклетац и преко села Стрмова освануо на Запољу. Како и овде није било попа, поп Томи се свидело да би се требало задржати и поповати, па се преко Запоља спусти у Рекљаче у намери да ту остане. Остао је пет година у Рекљачама, али га уходе обавесте, да бегови потомци знају где је. Одатле поп са синовима, од којих су два била попови, и с ћерком неудатом крене на север и дође у Текериш у Јадру. Ту му се необично свиди па сина попа одвоји од себе и остави га за попа у Текеришу, ћерку уда ту у селу, а он с осталим дође на скелу у Митровици и склони се у Шашинце у Срему. У Шашинцима запопи још једног сина, па га ту остави, а већ у дубоким годинама старости с најстаријим сином попом Степаном и осталим народом крене се натраг истим путем. У Текеришу је обишао сина и зета и допало му се, али га је све вукло да иде у Грчић, пошто је тај положај највише годио његову оку. У повратку преко Торника за Грчић тако му се свидело ово село, да нагна децу да овде остану. И у Торнику закуће и застану, али поп Тома је био већ малаксао, даље није смео ни могао. Ту, пошто је добио повољне вести из Грчића, одели сина попа Степана од себе и умоли га да води собом још два брата, а трећег најмлађег остави код себе у Торнику. Мало после тога времена поп Тома умре, а поп Степан с браћом оде у Рекљаче и тамо се подели с браћом и тиме постану три куће Сајића. Од попа Степана, који је рано дошао до цркве у Тријешњици, поповали су при истој цркви поп Јеврем, поп Ранко и поп Тодор па су после престали. Деца ових попова се прозову Поповићи, те су сви Сајићи изван села познатији под презименима Поповићи.

Познији су досељеници:

Ерићи у Рубежама и Забрду. Предак ових Ерића дошао је из Мокре Горе удови Јовановића у кућу и звали га Ера, те су му потомци у Јовановићима и Рубежама (10 к.; Св. Никола).

Бојичићи у Забрду су дошли из Осата из села Опараца, а превео их је неки Ђурица мајстор, који је радио по Г. Кошљама, па се први пут тамо и населио. Ђурица остане рано удов и после оде некаквој удови из Јовановића, те с њоме роди два сина. Једав му син остане у селу као Бојичић, а други Вујица због немања имања оде жени у кућу у стрмовски Јездиновац и остави потомке Вујиће (5 к.; Св. Ђурђе).

После 1834. год. доселили су се:

Дамњановићи од Тадића из Г. Кошаља, у Рекљачама, Тријешњици и Сајићимз (5 к.; Св. Јован).

Митровићи у Тријешњиди од Живковића у Г. Кошљама (3 к.; Св. Трифун).

Гајићи у потоцима у Тријешњици из Торника (4 к.; Св. Јован).

Лекић (тачније Лесић, по исправци г. Душана Лесића, види коментар) је из Рудника у Митровачком Колашину. Претка нашао пре 40 година поп Тодор на пазару у Ужицу, довео за слугу, па га после оженио и окућио (1 к.; Св. Никола).

Радивојевић је из Г. Кошаља (1 к.; Св. Срђ).

Карадаревићи (4 к.) Цигани муслимани, дошли из Бајине Баште као занатлије и живе у Тријешњици.

У Грчићу има 13 родова са 129 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 429-432), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 


Коментари (4)

  • Душан Лесић

    Поштовани,

    Молим Вас да исправите на овој страници презиме Лекић у Лесић. Моја фамилија слави Светог Николу и једина је у Грчићу, а Лекића и нема упоште.

    Хвала, срдачан поздрав,

    Душан Лесић

    Одговори
  • Душан Лесић

    Такође бих Вас замолио да ми напишете извор где постоји информација о мом претку Леси који је оженио ћерку попа Тодора, тј. информација да је дошао из Ибарског Колашина.

    Хвала унапред,

    Одговори
  • miodrag

    odakle su dosli Mladenovici u Nemcevice

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top