Poreklo stanovništva sela Gornja Ora(h)ovica (danas Gornja Orovica), opština Ljubovija. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Od Orahovičke Reke uz Torničko Vrelo na Bobiju, potom uz potok Slatnik, prostire se visoko planinsko selo Gornja Orahovica, koje preko Orahovičke Planine slazi u Ljuboviđu i uz nju izbija na vrh Medvednika. Kao i Tornik i ovo selo je u nepreglednim šumama po Buboviđi, koje su od pre 30 godina znatno prošarane mnogim zakosima pa od pre 20 godina i stalnim naseljima ovog sela.
Oko sela su: od zapada Petački Potok, brdo Preseka, Mahnita Ravan, Ljuboviđa, Medvednik, od severa Medvednik, od istoka Bobija, Hercegovački Potok, od juga rečica Orahovica.
U selu su rečice: Orahovica, Margitina Voda i Hercegovački Potok.
Brda se zovu: Petačka Stena, Pavitine, Krušik, Milakovo Brdo, Jezero, Lisine, Zvirinja Vrata, Debela Garevina, Prisoje, Kozišta, Krivi Vrt, Mahnita Ravan (na njoj škola), Tisovik, Šarena Pećina i Dolac. Sva su ova brda pre 36 godina nosila opšti naziv Orahovička Planina.
Njive se zovu: Maksimovac (oko Maksinog Vrela), Jaruge, Krčevine, Margitovac, Petačke Njive, Podpavitine, Vrtače, Dolovi, Rupe, Sodomi, Vrela, Vreoci, Badanj, Ravan, Bare, Buboviđa i Lukavice.
Selo ima dva zasebna kraja, dva prava zaseoka, G. Orahovicu i Planinu. Mahale su: Margitići, Lazići, Novakovići, Petaci i Ristivojevići. Nigde mahale nisu zbijenije nego ovde. Po planini svaka mahala ima svoj kraj i svaki kraj ima sada i poveći broj raselica, gde nigde nisu kuća do kuće.
Gornja Orahovica je 1856. g. odvojena od Donje Orahovice u zasebno selo. Na Bobiji, u koliko ona ulazi u ovo selo, ima starih kaldrma, grobova i iskopina. Starih rodova nema, ali ima rano doseljenih.
Stari su rod:
Margitići (32 k.; Đurđic). Margita je poreklom iz Dalmacije i došla je prvo uselo Sase, u Osat, i do Srebrnice. Ona nije bila sama; došla je s mužem i deverima i oni su radili oko Srebrnice. Muž i deveri bili su rudari i dobro su poznavali ove krajeve, pošto su prelazili iz Osata i ovde vadili rude. Po svemu izgleda, da su bili katolici, pa su tamo primili pravoslavlje. Margitići znaju čak da su iz Dalmacije, ali ne znaju mesta odakle su. Kad je Margita ostala udova, došla je s decom i nekim udovama u Radenkovicu, da se po savetu svoga rano umrlog muža naseli. I naselila se u Radenkovici u Leoviću, dugo živela pa tu i umrla, pa joj pomrla i deca. Još za života imala je prema Bobiji svoje kolibe, pa je zaklela decu da stalno izađu gde su sada. Govore zapadnim dijalektom.
Margita je dovela rudarskog radnika Tišana:
Petakovića, koji je radio s njenim mužem i deverima u Sasima i ovde, ali po smrti ovih Margiti se našao kao muška glava pri seobama. Tišan je bio neženjen, iako u godinama, njega Margita oženi od Matijića iz Tornika. Dotle nije slavio (seljaci vele da je nije ni imao), a tada je primio slavu ženinog roda (Sv. Jovan) i naselio se pre Margitića na današnjem mestu. Petakovića ima 16 kuća; slave Sv. Jovana; govore zapadnim dijalektom.
Stari su rod i:
Novakovići. Oni su došli znatno docnije od Margitića; od Gackog su došla tri brata: Novak, Vaso i Vajo i kako su došli podelili se. Novak ode u Lisičak, Vajo pod Mrkočevo Vrelo, a Vaso ode udovoj snahi Margntinog sina. Od Novaka su Novakovići, od Vaje: Đurđevići i Stanojevići, od Vase Vasići u Margitićima Petrovićima (42 k.; Sv. Jovan).
Pri opštim pokretima došli su:
Lazići; oni su od Jovanovića iz Grčića (12 k.; Đurđic).
Maletići su iz Gođevića u Bosni (Osat), gde ih i danas ima (5k.; Đurđic).
Radeljići u Tomićima su iz Pridola u Pilici (8 k.; Sv. Stevan).
Tomići na sredini sela su Danilovići iz Bioske, došli zbog hajdučije i naseljeni nasred polja (16 k.; Sv. Đurđe).
Ristivojevići su potomci Ristivoja Radaljca hajduka, pobegla u ovo selo i stalno ovde ostala, kamo je docnije preveo i svoju porodicu (9 k.; Sv. Nikola).
U Gornjoj Orahovici ima 8 rodova sa 140 domova.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 447-449), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
15. maj 2013. u 10:30
marković milan
molio bi za poreklo prezimena marković i z gornje orovice
25. oktobar 2013. u 00:42
Goran Marković
Molio bih za poreklo prezimena Marković iz Gornje Orovice, kao i za poreklo prezimena Tadić iz Sokolca. Unapred zahvalan.
1. septembar 2018. u 11:45
Ljubomir Jevremović
Markovići su poreklom od ovh doseljenika iz Gacka, imate u tekstu iznad ( iz grupe odakle su Stanojevići)
18. februar 2018. u 19:49
Verica Vasic
Postovani,molila bih za podatke o porodici Vasic iz Gornje Orovice.Dosla sam do mog prapradede Cire Vasica,rodjenog 1865.godine.Interesuju me njegovi preci,kao i odakle i kad su se doselili.Krsna slava nam je Djurdjic.Unapred hvala.
2. mart 2018. u 20:03
Marko
Verice, ako nije tajna, na koji način i gde ste otkrili ime pretka Ćire Vasića? Ja imam popis iz 1863. za obe Orovice zajedno. I od ukupno 97 domaćinstava, samo jedno domaćinstvo je Vasić. Možda se radi i o vašem, mada ništa ne mora da znači zbog mogućeg menjanja prezimena.Ako je tačna godina rođenja 1865. onda na ovom popisu što imam, mora da je popisan Ćirin otac i njegova porodica.
Ako hoćete, ostavite mejl da vam pošaljem šta imam od popisa.
11. novembar 2018. u 15:55
Verica Vasic
Marko,molila bih Vas da mi pisete na e-mail [email protected]
27. oktobar 2020. u 19:50
Nemanja
Marko da li mozes iz tog tvog popisa da mi nadjes prezime Topalovic Gornja Orovica posto mi znamo samo do Petra Topalovic? Hvala u napred.
12. jun 2022. u 01:28
Miodrag Topalović
Nemanja, ako slaviš Đurđic i imaš pretke iz Gornje Orovice, onda smo mi rođaci. Jel ti znače imena Vlado, Branko, Đuro, Radisav, Pujan i mogao bih još da nabrajam.. Ako ti imaš veze sa ovim imenima, javi mi se.. 0641335907
27. avgust 2019. u 21:14
Milos Petakovic
Pozdrav Marko, Moilim vas da ako imate jos neke podatke o Petakovicima iz Gornje Orovice da mi posaljete na mail. Unapred hvala!
14. februar 2021. u 13:54
Miodrag A. Ranković
Dragi moji Orovičani,
za početak osnovne istraživačke reference su:
1. Sokolska nahija, Ljuba Pavlović, Bgd. 1930 (imaju i Internet izdanja)
2. Azbukovica u popisu 1863, Stamenković Stamenić, Pokrovitelj izdanja Opština Ljubovija, 2005
3. Monografije Milana S. Mladenovića iz Ljubovije,
4. Crkvene matične u opštini Ljubovija.
5. Regionalni (Šabac i Valjevo) i Republički istorijski arhivi, itd.
Dakle težak i mukotrpan posao …
4. jun 2021. u 10:33
Nele
Moje poreklo sa majčine strane(opet preko njene majke) je od Marića iz nekog sela iznad Ljubovije,moja baba je pominjala i Orovicu i Leović i Ljuboviđu,Vršić i još par sela oko Ljubovije ali nikada nisam saznao koje tačno.Odselili su se možda pedesetih ili šezdesetih godina prošlog veka za Mačvanski Prnjavor i Loznicu.Ali ne mogu da nađem bar gde su bili Marići u Ljubovijskom kraju a možda je neko i ostao.
22. avgust 2022. u 02:10
Ljubomir Jevremović
Pozdrav, Vaši Marići su iz Brđana (zaseok Donje Ljuboviđe), kontaktirajte me na mejl [email protected]
12. jun 2022. u 01:58
Miodrag Topalović
Poštovani, Rođen sam u Mačvi, tačnije na međi Sela Tabanovića i Majura (naselje Šljunkara). Od oca Sredoja, Rođenog 1950 u Gornjoj Orovici. Naime, Moj Đed Milisav i njegova dva brata, Tiosav i Stojadin, sa svojim ocem Radojicom i Majkom Borkom, (mojim prađedom i prababom) doselili su se u Mačvi 1956 ili1957 god. A kao što rekoh iz Gornje Orovice (zaseok Maaksići) pradeda mi se zvao Radojica, a čukundeda Zaharije (Zarija). A Njegov Otac Petronije (Petar) poginuo u Bugarskom ratu u Kumanovu kao Kaplar. Na žalost daljnje pretke ne znam. Ali sam pronašao neke tragove, da su Topalovići u Orovicu došli iz Hercegovine, sa reke Bune, a u Hercegovinu sa prostora (Duklje) Crne Gore ili današnje Albanije. Ne znam koje nam je bilo izvorno prezime, ali Ovo smo dobili po pretku koji je iz nepoznatog razloga bio slep, te su ga po nadimku zbog te fizičke mane zvali od Turske reči Topal, što bi u prevodu bilo (oštećen, Hrom, slep). Takođe Slavimo Sv. Vmčk. Georgije Đurđic. E sad od ove priče koju sam ja od malena zapamtio od đedova, pronašao spomenike i zapise, i našao još neke tragove, mora biti tačna većina. Računam i da se vremenom prepričavanja sa kolena na koleno i delimično izmenila, ali voleo bih znati još detalja. Naravo nisam ovde upisao baš sve, jer bi produžilo ionako predugačak tekst, ali u Glavnom od Radojice pa na ovamo znam sve detalje, a to je od prilike od oko 1860 god. Pre toga su samo ne dokazive priče koje sam zapamtio od starih.. u zdravlje svima…
22. avgust 2022. u 02:08
Ljubomir Jevremović
Pozdrav, ja imam podatke o vašim Topalovićima, kontaktirajte me na 0655391789, ili mi pustite mejl na [email protected]
21. decembar 2022. u 23:33
Vladan Jeso Stanojevic
Rođeni, trebalo bi da se vidimo…
Ja sam u Rusiji već 20 godina.
+79181213360,what app,Wiber,Instagram,Fejsbuk,vkontakt
2. jul 2022. u 12:07
Monika
Postovani, moj pradeda Momcilo Djordjic je ziveo u Gornjoj Orovici. Porodica slavi Sv. Jovana
Da li znate mozda nesto vise o poreklu Djordjic porodice