Порекло презимена, село Доња Ор(ах)овица (Љубовија)

23. јануар 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Доња Ора(х)овица (данас Доња Оровица), општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је између речице Слатника и реке Љубовиђе са западне стране и Ораховичке Реке и Љубовиђе са северне стране. Докле је Горња Ораховица само северним делом планинско село, дотле је Доња обема и много врлетнија и неприступачнија. Докле се у Горњој Ораховици поља спуштају у реку, па су и насеља у реци, дотле је у овом селу високо над обема рекама Ораховичка Планина и почиње од латинске ћуприје у Прослопу и диже се у вису Ђуриму, високо над Љубовиђом. Од Ђурима полази на југ висока планинска коса Дрмник, која се завршује у Доњој Буковици према Немићу.

Око села су: од запада Љубовиђа, од југа Ораховица, од истока Петачки Поток, од севера Медведник и опет Љубовиђа.

У селу су поред Ораховице и Љубовиђе још и ове воде: Петњица, Петачки Поток, Присеке, Врело и Рајиновац.

Воде су: Врело, Чесма, Добра Вода, Корита и Баница.

Брда се зову: Рајиновача са врхом Ораховица (на њој су школа, црква, судница и механа), Рајинов Гај, Петњик, Брезовац, Ђурим, Висибаба, Главица, Камаљ, Липово Брдо, Миличевац, Куревије (криво брдо), Брдо, Рупе (мајдани бакра) и Стране.

Позната су имања: Раван, Ђурим, Ливаде, Јаруге, Петњик, Висибаба (на њој Баре, Локва и Језерина), Планина, Љубовиђа, Врела, Сопот, Јазавчине. Долине и Вртлине.

На Дрмнику се диже високо брдо Петњик. Црква је у средини насеља. Око ње су све махале. Махале су векиког обима, свака од 5—6 малих махала, али тако распоређених, да су ушле једна у другу и чине пет концентричних кругова. Махале су: Степановићи, Дуке, Петњик и Куревије.

Старе „латинске ћуприје” у Прослопу (у хатару су овог села), старе зидине на Ђуриму, старо гробље у Куревијама, стара рударска окна у Слатнику и под Ђуримом, стари гробови по Петњику докази су старог живота. Најстарији су родови рударски и далматински, Маргитићи и Сарићи.

Сарићи (1 к.; Михољдан) су по деоби у Леовићу прешли у ово село на Петњик. Зна се, да су се и овде били много намножили и да су врло дуго поповали. Много их се одавде иселило, нарочито после престанка рада у рудницима. По причањима Илије Мојића из Брезовице (окр. ваљевски) у његово је село дошло пет породица Сарића и по именима првих досељеника основали су пет сеоских џемата, који данас чине више од две трећине села. Овде их је мало остајало и стога што су се њихови попови нагло удаљавали одавде и одлазили чак и у моравска села и доле низ Дрину.

Маргитићи, раније у Раденковићи, испод ушћа Слатника, подигли су се у плоднију Горњу Ораховицу и ближе далматинским Матијићима у Торнику, који су тако исто били рудари, а овде их није остало.

Дуке под црквом са западне стране и низ Дрмник су од неке удове Стане, која их је с два девера довела из Пиве. Стана је имала три сина и једног је запопила и отисла негде у Мачву, где је у Дреновцу оставио потомства, другог је одвојила од себе и дала попу у Петњику ћерци у кућу, трећег је оставила уза се. Потомци Станиног сина у Петњику су Танасковићи, сина уз њу Станићи и Дукићи, а њених девера Крстићи, Васићи, Тешићи и Гавриловићи, опет сви између себе Дуке и Дукићи (43 к.; Св. Никола).

Степановићи (стари Ђукићи) су пореклом из Лијеве Ријеке у Братоножићима. Ђукићи су дошли у Дрлаче и нашли себи место у Забрђу под Стенама. Један од тих Ђукића, по имену Степан и Шћепан, љуто се завади с неким суседом Турчином, потегне и убије га, па са својима побегне у ово село и скрије се у стене под Ђурим. Кад су Турци Дрлачани сазнали, где се Шћепан скрио, дигну се у потеру за њим. Шћепан се помоћу попова Сарића са својима склони у ваљевске Туларе и тамо остане 15 година међу тамошњим Сарићима, а овде је склонио сроднике у Маргитићима. Турци су се вратили и заборавили а Шћепан се у дубокој старости врати са сином Ђорђем и нађе своје до Слатника где се склони међу њима. Син овог Ђорђа био је Степан, који се нарочито одликовао у нашим устанцима и по њему се прозвали Степановићи. Степановићи су с јужне стране цркве и зову се Гајићи, Ђокићи, Лукићи (25 к.; Св. Накола),

Куреваје су из Црне Горе; тачно не знају из кога места; дошли су у Стари Влах у Доброселицу, па одатле сишли низ Дрину и редом изостајали овде онде. Ови овде причају да их има и у нашим и у босанским селима при ушћу Дрине и око Ваљева. Овде се Куревије зову: Соврићи, Марковићи, Ђорђићи, Симићи, Матићи, Игњатовићи, Гајићи (45 к; Св. Никола).

Досељеници из доба Степанове и његових ратовања:

Недељковићи, у Куревијама, из Торника од Васића (5 к.; Св. Јован).

Спасојевићи, у Дукама, из Валетића у Горњој Буковици (6 к.; Св. Алимпије).

Тришићи у Петњику су од Васиљевића у Роготи, од Горње Буковице (5 к.; Св. Арханђел).

Илићи у Петњику су Бурмази из Дуба, населили су их хајдуци Бурмази из Суводања (4 к.; Св. Алимпије).

Лукићи у Спасојевићима, управо у Степановићима, су од Вићентића у Дрлачама (2 к.; Св. Јован).

Матићи у Дукама су из Г. Љубовиђе (2 к.; Св. Ђурђе).

У Доњој Ораховици има 10 родова са 138 домова.

* На Ђуриму су данас градске зидине, а под њим су y кориту Љубовиђе стари и нови рударски поткопи. Прича се за овај град да су биле три сестре од висока рода и племена, да су биле пребогате и звале се: Сока, Петра и Ђурка (од Ђурђија), да су имале брата јединца и рано га изгубиле. За спомен изгубљеног брата после деобе реше се да свака за се подигне по један град. Сока подигне Соко, Петра Петрц, а Ђурка почне последња, разболи се и умре и град оставе недовршен и звао се Ђурин, Ђурин.

**  Обе .латииске ћуприје су у Прослопу и 500 м. далеко једна од друге, обе на Љубовиђи и вековима служиле. Прва је при великом поводњу 1889. год. посрнула, па и брзо пала и данас не постоји, а друга и данас стоји, мада ју je најновија траса мимоишла и отишла горно-љубовиђанском и царинском страном.

*** Ова причања потврђивао је у своје доба и Ранко Петровић. дугогодишњи директор гимназије, који се родио у Брезовицама и био члан великог џемата Мојића.

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 449-451), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Ђорђе

    Од ког рода воде порекло Спасојевићи са славом Св. Никола? Они су настањени са обе стране реке Љубовиђе. Да ли имају везе са Спасојевићима који славе Св. Алимпија или су од Куревија?

  2. Mихаило

    Поздрав, Ђорђе!
    Ја сам од Спасојевић који славе Светог Николу (зимског), покушавам да пронађем корене својих предака, да ли си можда у међувремену пронашао нешто?
    Унапред захвалан!

    • Марко

      Спасојевићи су према мојим сазнањима потекли од рода Дукића, и то од горепоменутог Танаска Дукића, који је призећен у поповску кућу у Петнику (Сарићи – Поповићи). Танаско и његови потомци су наставили да славе Св. Николу, иако је слава те куће била Михољдан.

      На харачком попису из 1832. било их је две куће, вероватно се ради о Танасковим синовима: Спасоју и Јовану. Прву кућу чинили су браћа: Милутин, Мирко, Јанко и Недељко. Они су користили презимена Танасковић и Јовановић. Недељко се преселио у Горњу Љубовиђу и од њега су настали Недељковићи.

      У другој кући су пописани Спасоје Танасковић (72 год), његови синови: Илија и Никола и унуци Ристан и Маринко. Даљим истраживањем сам пронашао да су Илија и Никола користили презиме Танасковић. Тек после 1880. године у матичним књигама њихови потомци почињу да користе презиме Спасојевић, по претку Спасоју Танасковићу.