Порекло презимена, село Горња Буковица (Ваљево)

Порекло становништва села Горња Буковица, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Буковица је на обема обалама речице Буковице. Село је на брдима и косањицама Јаутине, која је на северној страни села. Највећи шумски крајеви су Јаутина и Царић.

Горња Буковица је село разбијеног типа. Џемати су раздвојени косањицама или долинама потока и сви су дошли у присојне стране појединих брда.

Главни џемати су:

СТАНКОВИЋИ – Јевтићи 2к, Зарић 1к, Грујичићи 4к, Антићи 1к, Топаловићи 2к, Живановићи 1к и Бранковићи 1 кућа. Станковићи су око цркве и изнад ње уз Реновачу.

ЦАРИЧАНИ – Ћирићи 10к, Васићи 5к, Јевтићи 1к и Ракићи 3 куће.

РАЈКОВАЧА – Јоцићи (Симићи) 6к, Стојковићи 8к, Џајићи 7к, и Андрићи 2 куће.

КОТАРЦИ – Котарци 3 куће и Којићи 1 кућа.

БОГУТОВИЋИ – Богутовићи 13к, Маџаревићи 1к, и Јовићи (Даниловићи) 2 куће. Богутовићи су западно од Котараца, под Пресеком.

ТОДОРИЋИ – Живановићи 4к, Ранковићи 2к, Мијаиловићи 4к, Димитрићи 2к, Пантелићи (Вуковићи) 5к, Шаргићи 4к, Марковићи (Пандуровићи) 5к, Поповићи 2к и Којићи 5 кућа.

КОВАЧЕВИЋИ – Цветићи 1к, Мирковићи 2к, Лазићи 4к, Продановићи 4к и Јонићи 2 куће.

БОЈИЧИЋИ – Петаковићи 5 кућа, и Бојичићи 7 кућа.

ДИВЉАНОВИЋИ – Марковићи 4к, Протићи 1к, Миловановићи 4к, Павловићи 3к и Милинковићи 4 куће. Дивљановићи су под Дивљаном, изнад џемата Бојичића.

ЈАНКОВИЋИ – Јанковићи 14 кућа и Ивићи 3 куће. Јанковићи су до Каменице.

КОЛАРОВИЋИ – Коларовићи 8 кућа и Пајићи 6 кућа. Коларовићи су на Радији.

ПУРИЋИ – Пурићи 9к, Никитовићи 1к и Дамњановићи 2 куће. Пурићи су такође на Радији.

Према харачким тефтерима из 1818. год. Горња Буковица је имала 95 домова са 130 породица и 297 хар. лица. Према попису од 1866. год. било је 129 домова са 1.127 становника….докле према попису од 1900. год. било је 194 дома са 1.384 становника.

У Горњој Буковици је данас 191 кућа од 20 породица.

Горња Буковица, с Доњом и селом Рабасом, чини буковичку општину у срезу подгорском. Судница и црква су у селу, а школа је у Каменици. Гробље је раздељено по крајевима. Сеоска је преслава Млада Недеља по Спасовдану.

Име селу дошло је од дрвета букве, које је и данас најчешће шумско дрво у овом селу. Назвата је Горња, за разлику од Доње, која је на левој обали истоимене речице и испод ове.

По селу, у његовом западном крају, има на повише места старих гробова са стећцима без потписа за које народ вели да су маџарски гробови.

 

Порекло становништва и оснивање села

Буковица је старо насеље, ми се с именом овог села сусрећемо у почетку 18. столећа. У списку села, која су у 1719. год., јула месеца, страдала од града и олује, помиње се ”Bukovicza superior”, а у списку села из 1737, наводи се ”Pukovitza”, но које се име не може однети ни на једно друго место ове области до на ово село. Старо село било је уз Реновачу и Ковачицу, па се после померало Јаутини, Радији и другим крајевима. Главно је код овог села да прве породице нису биле међу брдима него су било под брдима, у долини река и потока, па су се пре 100 година повукле дубље у планину.

Најстарије породице у селу јесу:

  • ЛАЗИЋИ – од старине су у селу, не зна се с које стране су досељени и прво су били у Ковачици, па се изместили пре 100 година на садашње место. У Лазиће се рачунају и Јокићи; има их 6 кућа и славе Св. Луку.
  • ПЕТАКОВИЋИ – не зна се с које су стране досељени.  Најпре су били при ставама Медовице и јаућанских и радијских потока, па се пре 100 година повукли под Дивљан. Из ове је породице Нићифор Петаковић, који је 1813. год. са својим сељаком Максимом Филиповићем и још 300 Подгораца погинуо на Засавици. Филиповић је из породице Богутовића. Петаковића има 5 кућа, славе Св. Николу.
  • БОГУТОВИЋИ – су давно доселили се из села Богута, близу Сјенице у Старој Србији. Досељени су у 2 породице и насељени поред Лазића у Ковачици, где су и данас, само се померили извору. Богутовића има под разним презименима 15 кућа, а и расељених; славе Св. Николу.

Старије досељене породице:

  • Тзв. ДИВЉАНОВИЋИ – Дивљан је трећи брат Жарка и Јоје, досељених у почетку 17. столећа из Црне Горе, од којих се прва двојица населила у Каменици, а овај прешао у ово село. Дивљанови потомци су насељени на брду, прозватом по имену њиховог родоначелника, ”Дивљан”, они се одатле нису ни кретали ни расељавали. Више од 150 година свештеници овог села и његове цкве су чланови ове породице, што је случај и данас. Из ове породице је прота Дивљан из 1897. године. Дивљана има много растурених по Србији као чиновника, свештеника, трговаца и занатлија, а у селу их је 13 кућа, славе Св. Арханђела.
  • ЈАНКОВИЋИ – досељени кад и Дивљани. Преци им се доселили у 3 породице, од три брата родим из ”дубоке Херцеговине” па се населили поред Дивљана у Медовици и доцније поместили се на зуапад Каменици и Стапару. С њима су у сродству и КОЛАРОВИЋИ, назвати по неком претку који је први у слеу отпочео употребљавати и градити кола; њих је данас 25 кућа, славе Св. Стевана.
  • ЏАЈИЋИ – доселили се пред крај 17. столећа и први се населили на Рајковачи, изнад старе цркве. Стари Џаја био је родом из Осата у Босни, доселио се као мајстор. Од њега су Џајићи и сви други по Рајковачи, а има их, које у Рајковачи, које у Царићу, 42 куће, славе Св. Јована. Сви су од 2 Џајина брата и њихових потомака.
  • ТОДОРИЋИ – доселили се у првој општој сеоби пред крај 17. столећа, који су од 3 породице, од 3 рођака из Мокре Горе у Старом Влаху. Били су насељени у Богутовићима па су се поместили на запад, и заузели џемате Ковачевића и Тодорића. Има их 25 кућа, славе Св. Јована. И Тодорића има доста расељених по Тамнави, као и Џајића.
  • ПРОДАНОВИЋИ и КОТАРЦИ – су једна иста породица, досељена с Његуша у Црној Гори, некако у исто доба кад и Тодорићи. Њихов је предак избегао крвну освету и прво се населио у Богутовићима, па се после померио на запад до Лазића и до Ковачевића; њих је 8 кућа, славе Св. Стевана.

Досељеници у 18. веку:

  • СТАНКОВИЋИ – досељени у почетку 18. века. Станковићи се зову неколике породице: ГРУЈИЧИЋИ, АНТИЋИ и БРАНКОВИЋИ у Рајковачи и под Царићем. Стари Станковић доселио се под овим презименом из села Вишесаве у округу ужичком. Њих је 5 кућа, поред исељених, славе Св. Николу.
  • Тзв. ШАРГИЋИ – прозвати по неком претку који је од богиња остао шарен. Досељени су из Бирча, од оне исте породице од које су и Бирчани у Суводању. Њих је под разним презименима 14 кућа, славе Св. Ђурђа.
  • БОЈИЧИЋИ – доселили се пред Кочину крајину из Гуњака у Азбуковици. Њих је данас 7 кућа, славе Св. Јована.
  • ПУРИЋИ – доселили се заједно с Бојичићима. Дошли су из Гођевића у Осату, а у њих се убрајају и ДАМЊАНОВИЋИ. Њих је 11 кућа, славе Св. Лазара.
  • ПАЈИЋИ – дошли из Осата заједно с данашњим Пурићима и населили се поред њих на Радији. Има их 6 кућа и славе Св. Јована.

Новији досељеници:

  • ЈЕВТИЋИ – дошао им дед у првом устанку као слуга, а после се призетио у Станковиће. Од њега су 2 куће, славе Св. Николу. Дед дошао из Маковишта, округа ужичког.
  • ТОПАЛОВИЋИ – отац дошао жени у кућу, примио презиме, а своје старо напустио. Он је из Доње Буковице, од њега су 2 куће, од којих једна слави Св. Арханђела, а друга Ђурђиц. То је отуда што је она прва замрла па примила уљеза у своју кућу из Босне.
  • ЗАРИЋ – је дошао на купљено имање и населио се поред цркве. Родом је из Ровни од тамошњих Срећковића, слави Св. Јована.
  • МАЏАРЕВИЋ – призетио се у Богуновиће, а родом из Доње Буковице, слави Ђурђиц.
  • ЖИВАНОВИЋ – призетио се у Станковиће, а родом из Причевића. Слави Св. Стевана.
  • НИКИТОВИЋ – из Тупањаца, призетио се у Пуриће. Слави Св. Николу.
  • ГРУЈИЧИЋ – у Станковићима, дошао из Беомужевића, слави Св. Јована и Св. Николу.

Буковичани се занимају земљорадњом и воћарством. Земља им је родна и даје довољно средстава за годишњу исхрану. Воћарство је на највишој цени, оно је знатан број сељака упутило на трговину због које су се многе породице иселиле из овог села у Шабац или Ваљево и одале се трговини. Буковичани се исељавају и селе у Тамнаву, на занате, трговину или школе.

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. biljana prokic

    Mislim da ovde nedostaju neka prezimena kao sto su:Prokici,Urosevici i Jeremici

  2. Prezime Milinkovic se pominje od 1863 u popisu i do danas je familija opstala, ali u tefterima se spominje jedino milinko spasojevic. Da li neko zna nesto vise o ovim prezimenima iz sela sem ovoga sto se navodi u knjizi iz 1907.

  3. estavella

    Poštovani Zorane,

    mozete da mi ostavite mail ili da pisete na moj [email protected] pa ću Vas pitati oko Gornje Bukovice i familije Milinković.
    Hvala unapred

  4. Luka lazić

    Ja sam Lazić i iz gornje Bukovice i slavim svetog luku

  5. Aca

    Trazim inforcije o Marku Pantelicu, koji je ziveo u Gornjoj Bukovici verovatno negde izmedu 1910 i 1930, ako znate nesto o njemu