Порекло презимена, село Црвица (Бајина Башта)

19. јануар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Црвица, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Црвица је чисто дринско и вишесавско село и највише ушло у ову планину. Од села Вишесаве одвојена је косом Зачајицом, а изнад села су висови: Кик, Вишесава, Вис и високи Јелин над Сијерчем. По општем изгледу, посматрано село испод Вишесаве и Градине, даје праву слику брдског села. Ову брдовитост појачавају две вишесавске косе: Крижевац и Лађача.

Око села су узвишења: с југа Крижевац, Црвена Стијена, Град, Вишесава, Шумарице, од истока Шумарице, Бареш и Јелин, од севера коса Петрича и Дрина. Бареш и Шумарице граде брдо Недељков Гроб.

У селу су речице: Црвица и М. Црвица. Извора нема, али у Пољу има два мочила, која не пресушују и зову се В. и М. Мочило.

У оба села осим Лађаче нема других брда; ту су два велика поља, Горње и Доње Поље.

Имена потесима су: Мочила, Црвица, М. Црвица, Попов До, Мутвак, Брдо, Бразда и Близанци.

Село је подељено на два велика дела, управо на два села: Горњу и Доњу Црвицу. Обе имају више малих махала, које су под Зачајицом. У последње време многе се породице и једног и другог краја спуштају на пут Дрини, те се тако и Поље почиње насељавати.

И ово дринско село има градина, зидина, ископина по Вишесави, чиме се утврђује велика старина. Старији родови или су се иселили или су примили ислам и нису се одржали до данас. У традицијама сељака постоје причања, да су неки стари и нови родови примали ислам и одлазили из села.

Стари су род из велике давнине и више од 250 година на овом месту:

Дамњановићи из Доње Црвице. Однекуда из Босне, чак с границе Далмације, из околине Бугојна, дошао је у Осат у близину Сребрнице, у село Обаде, један повелики род и тамо се занимао рударским пословима. Како је и на који начин један део овог рода дошао у ово село, нема причања, која би се смела узети као поуздана. Да ли су и овде били рудари и да ли су сами за себе вадили руде, не може се дознати, тек они застали у Обадима увек су рудари па и данас. У ово село су дошла два сродника: Крсман и Дамњан. Дамњан је живео у Вишесави, а Кузман на извору другог потока. Од Дамњана су: Божовићи, Васићи, Петровићи, Марковићи и Милићи, од Крсмана су: Јовичићи, Обрадовићи, Мићићи и Тодоровићи; ова два рода чине главни део села. И сада, а раније много више, говорили су и говоре западним дијалектом. Они су са свих страна уплетени у нове досеље- нике, па им се дијалекат губи (58 к.; Михољдан).

Пре 150 година доселили су се из Бесеровине:

Обрадовићи (9 к.; Св. Лазар).

Божићи под Градом и под .Вишесавом су од Челиковића из Заовина (15 к.; Св. Ђурђе).

Тадићи на Лађачи. Дошли су из Дуба од Бурмаза (22 к.; Св. Алимпије).

Теодосијевићи у Обрадовићима дошли су из Раче и има их у четири махале (23 к.; Св. Арханђел).

Милићевићи у Божовићима су од Игумановића из Заовина и има их у три махале (16 к.; Св. Никола).

Благојевићи у Мићићима су од Милетића, Рабасовића, из Солотуше(14 к.; Св. Никола).

Вуковићи по самом дну села до Својдруга су од Даничића из Стапара (6 к.; Св. Ђурђе).

Ђокићи у Крижевцу су из Јагоштице (9 к.; Св. Ђурђе).

После 1878. год. су дошли:

Гавриловићи из Камене Горе, чијег претка доселио и на сеоским утринама населио поп Вујичић (3 к.; Ђурђиц).

Петронијевићи у Божићима су из Дуба (3 к.; Св. Алимпије).

Стојановићи на Крижевцу су од Бабина; као усташку породицу населио поп Вујичић (3 к.; Св. Ђурђе).

Јовановић у Тадићима је из Обајгоре (1 к.; Св. Никола).

Вејзовић у Тадићима је из Вишесаве (1 к.; Св. Марко).

Шимнић из Бијеле код Добруна (1 к.; Св. Никола).

Мелентијевић у Лазићима је из Војића у Вишесави (1 к.; Јован Златоусг).

Буквић у Благојевићима је из Кремана (1 к.; Св. Никола).

У Црвици има 18 родова са 186 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 400-402), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.