Порекло презимена, село Рубрибреза (Лајковац)

16. јануар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Рубрибреза, општина Лајковац. Из књиге ЛАЈКОВАЧКА ТАМНАВА У ПРОШЛОСТИ – Порекло становништва, проф. Војислава Миљанића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан

 

Положај села, име и бројно стање у прошлости

Налази се на левој обали Колубаре. Граничи се са истока Лајковцем и Селом Лајковцем, на северу са Рукладом, на западу са Непричавом и на југу са Пепељевцем и Стрмовом, односно реком Колубаром. Некада се се граничили са истока Јабучјем али оснивањем Села Лајковца ова два села су растављена. Касније, формирањем варошице Лајковац, атар овог села се стално смањивао.

О настанку имена овог села сачувана је легенда у којој се каже да су некад поред пута, који је пролазио кроз село, налазиле брезе. Како су брезе користили хајдуци да би нападали Турке, ови су наредили да се брезе посеку. Тада се говорило „руби брезе“ па је тако село добило име.

По државном попису поданика, који је извршила аустријска влада 1717. године, попоисана је Рубрифесца (башп тако) са три поданика.

Рубрибрези припада део долине Колубаре, чија је надморска висина око 119 метара. Куће су смештене на коси изнад Колубаре и даље на платоу, који је испресецан потоцима. На северу се налази део Дубраве.

Село је разбијеног типа. Првобитни становници населили су се у унутрашњост села а са просецањем пута Ваљево – Београд, насељавали су се дуж пута.

У попису из 1863. године, поред осталог, пописани су: Примирителни суд са апсом, два коша од слабог материјала, један плац половине плуга, једна њива општинска са два плуга на атару села Рубрибреза, десет плугова на атару Села Лајковац, петнаест на подручју Рубрибрезе под шумом.

По попису од 31. марта 1991. године село је имало 819 становника, 274 станова, 232 домаћинства и 148 пољопривредних газдинстава.

 

Порекло становништва и насељавање села

Село спада у старија насеља. Сматра се да су село основали Брадоњићи-Чанчаревићи. Доселили су се из Чајнича у првој половини 18. века. Славе Михољдан. Највероватније су пописани 1717. године, а која су још два поданика то се не може утврдити. Некако у исто време доселили су се, такође из Босне, Давидовићи, Степановићи, Врановићи, Тодорци и Томићи-Стевановићи. Очигледно, село је било оформљено у то време а са доласком аустријске управе дошли су нови досељеници.

Чанчаревићи, раније занатлијска породица, потичу од заједничког претка са слатинским Ковачевићима и туларским Сарићима и до 1850. године одржвали су родбинске везе.

У Брадоњиће-Чанчаревиће спадају: Чанчаревићи, Ивановићи, и Марковићи.

Врановићи су се дослеили из Бирача. Славе Аранђеловдан. У њих спадају: Јовановићи, Живојиновићи, Радовановићи и Митровићи.

Давидовићи су се доселили из Гласинца, Славе Аранђеловдан. У Давидовиће спадају: Ивковићи 1, Пауновићи 1, Живковићи 1, Живковићи 2, Радивојевићи, Миловановићи, Васиљевићи и Јаковљевићи.

Стевановићи-Томићи су се доселили из Осата. Славе Никољдан. У Стевановиће-Томиће спадају: Стевановићи, Ђурђевићи и Томићи.

Степановићи су се доселили из Фоче. Славе Аранђеловдан. У Степановиће спадају: Ивковићи 2, Милановићи, Пауновићи 2, Живковићи 3, Петровићи и Живановићи.

Тодоровићи-Тодорци дошли су из Осата. Славе Св. Ђурђа.

У другој половини 18. века доселили су се:

Лазаревићи 1, Симићи, Спасојевићи и Степановићи 2.

Лазаревићи 1 су се доселили из Сакуља у Јадру, Дошли су ба имање Чанчаревића. Славе Никољдан.

Симићи су се доселили из Мрчића, колубарски срез, пошто им је предак дошао као уљез у фамилију Танасијевић. За њега Љуба Павловић каже: „Хаџија се доселио по предању од извора Таре, гоњен Арнаутима. Уз њега доселиле су се његове три блиске породице од којих су у село сишле хаџијана и још једна а оне друге две застале у Старом Влаху. Хаџију су Турци населили пред први аустроугарски рат, дакле у другој половини 17. солећа, Од Хаџије су Хаџићи, од почетка па до сада, само једна једина кућа, од синовца хаџијиног Стојка су: Стојаковићи, Поповићи, Симићи, Петровићи, Радосављевићи и Јовановићи и у селу их има 23 куће, славе Св. Јована“.

Спасојевићи су се доселили из Кадине Луке, као уљези код Живковића 2 а не код Тодоровића, како је записао Љуба Павловић. О њиховом пореклу Љуба Павловић каже:

“Као Смиљчићи сматрају се: Милошиновићи, Тодоровићи, Маринковићи, Спасојевићи, Јаковљевићи, Лазићи и Пантићи. Смиљчића има једна кућа у Чибутковици, једна у Бабајићу, једна у Рубрибрези, једна у Смрдљиковцу, две у Јајчићу, две у Цветановцима, једна у Велишевцима, једна у Шапцу, итд. Данас је у селу 27 кућа и славе Св. Јована миостивог, 12 децембра, крај цитата из љегове књиге Колубара и Подгорина”.

Стевановићи 2 су се доселили из Попадића, као уљези код Томића. Славе Аранђеловдан.

Крајем прошлог (19.) века су се доселили Лазаревићи 2 из Осата. Славе Јовањдан.

У 20. веку доселили су се Павловићи из ужичког округа. Славе Св. Луку.

 

ИЗВОР: ЛАЈКОВАЧКА ТАМНАВА У ПРОШЛОСТИ – Порекло становништва, проф. Војислав Миљанић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.