Свети Василије Велики Reviewed by Momizat on . Српска православна црква и верници 14. јануара (1. јануара по јулијанском календару) славе Светог Василија Великог, који је познат као велики световни и духовни Српска православна црква и верници 14. јануара (1. јануара по јулијанском календару) славе Светог Василија Великог, који је познат као велики световни и духовни Rating: 0
You Are Here: Home » Крсне Славе » Свети Василије Велики

Свети Василије Велики

Српска православна црква и верници 14. јануара (1. јануара по јулијанском календару) славе Светог Василија Великог, који је познат као велики световни и духовни учитељ Цркве. Уредништво портала Порекло честита свима који славе овог свеца, а нарочито српском монашту којима је Свети Василије Велики крсна слава.

Васиљевдан или Василица, у српском народу назван Мали Божић, један је од најзначајнијих хришћанских празника, у календару Српске православне цркве уписан црвеним словима, а у Богослужбеном уставу знаком великог празника (црвени крстић у црвеном кругу), што значи да је у првој од шест група у које су рангирани сви црквени празници у години.

Архиепископ Василије, назван је Великим због својих заслуга и сматра се учитељем васцеле Цркве, оцем источног монаштва, браниоцем вере од јеретика.

Свети Василије Велики рођен је од оца Василија и мајке Емелије у време цара Константина Великог, око 329 године, а умро 1. јануара 379 године. Његова породица је имала хришћанску традицију – један деда му је био мученик из доба прогона, а ујак му је био епископ. Због изузетне бистрине ума родитељи су га послали у Атину, која је у то време била мајка хеленске мудрости. У Атини је током петнаест година изучавао филозофију, реторику, астрономију, граматику, физику, медицину и друге науке тог времена. Учитељ му је био славни Евула, али и Химерија и Проересија, а школски другови Григорије Богослов и Јулијан, касније цар одступник.

Вративши се кући око 356. године, започео је каријеру правника и ретора. Али година дана касније, сусрет са великим аскетом и епископом Јевстатијем Севастејским му је из корена променио живот. Василије ускоро напушта његово правничку професију да би посветио свој живот Богу. Овако он описује своје духовно буђење:

„Траћио сам много времена на глупости и провео сам скоро целу своју младост у бесплодном раду, и привржен учењима мудрости која је за Бога лудост. Изненада, пробудио сам се из дубоког сна. Увидео сам предивно светло јеванђеоске истине и препознао ништавност мудрости владара овог света“. 

Са пробуђеном жељом за изучавањем Светог писма, Василије је напустио Атину и отишао у Египат, и код архимандрита Порфирија, годину дана изучавао свете књиге. После годину дана обрео се у Јерусалиму. Пун нових знања и искуства, вратио се опет у Атину с намером да свог учитеља Евула приведе вери, и на тај начин му узврати за његов труд. Евула нађе у школи у предграђу, како води разговор са ученицима о филозофским питањима, на које је Василије одмах дао решење. Присутни упиташе: „Ко је тај што тако одврати филозофу?“, а Евул одговори: „Или Бог или Василије“.

Евул је од тада пратио Василија и заједничким снагама су се трудили да се избаве из замки реалног живота. Разделили су сиромасима све што су имали и отишли у Свети град да виде тамношња чудеса, да тамо стекну „слободу према Богу“. У Јерусалиму су од епископа Максима III (патријарха јерусалимског од 333 до 348. године) молили да их крсти у реци Јордан. Еписком Максим, када виде да су пуни вере, изађе им у сурет.

Касније, Василије је био епископ Кесарије Кападокијске близу десет година. Живео је као велик поборник вере, моралне чистоте и ревности, па се, према том, Василије пунозаслужно назива Великим. У црквеној служби, назива се „пчелом цркве Христове“, која носи мед вернима и жаоком својом, боде јеретике – безбожнике. Свој живот је посветио Богу, молитви, служењу и помагању свима. У своје време нико му није био раван по мудрости. Сачувана су многобројна његова дела: богословска, апологетска, подвижничка и канонска. Састављач је текста литургије, која носи његово име. Ова служба се служи 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста, осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу.

Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан.

Код Срба се поводом Светог Василија припрема посебан колач, погачице од пшеничног брашна – василица. Код Грка је сличан колач назван »василопита«.

У српској кнежевини су у XIX веку овога дана одржаване народне скупштине, а у Хиландару је обичај да бива годишњи сабор стараца.

Православна црква 14. јануара прославља још два празника: Обрезање Господа Исуса Христа и Нову годину. Осмог дана по рођењу, Христос је по Мојсијевом закону, који је важио за сву јеврејску мушку децу, обрезан, при томе је добио име Исус, како је забележио евангелист Лука, а по чему се и придаје изузетан значај овом датуму.

ИЗВОР: Википедија


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top